Ekonomski pogledi

DO PRODUCT RECALLS HURT BRAND IMAGE? EVIDENCE FROM EVA PREMIUM BOTTLED WATER IN ILORIN METROPOLIS, NIGERIA

Kamal Asola Bello — 2026-04-15

Product recalls represent a double-edged sword that can hurt the recalling firm’s market value and create a dent in its brand image, while serving as a strategic signal of corporate responsibility when firms prioritize consumer safety over profit considerations. This study examines the effect of product recall practices on brand image, focusing on Eva Premium Bottled Water in the Ilorin metropolis. Adopting a positivist philosophy supported by a quantitative methodology, the study collected primary data through a structured and close-ended questionnaire administered to consumers and analysed using regression-based inferential statistics. The findings indicate that product recall frequency has a significant effect on brand perception, recall volume significantly influences brand positioning, and recall timing significantly impacts brand reliability. Accordingly, product recall practices significantly shape consumers’ evaluation of brand image. The study concludes that, when effectively managed, product recalls can enhance brand image by reinforcing consumer trust and signalling a firm’s commitment to public health and safety despite short-term reputational risks. The study recommends that brand managers adopt transparent communication strategies of timely announcements, clear explanations of recall causes, and detailed information on corrective measures during recall episodes. Aside from strengthening consumer confidence, such practices can reinforce the perception that consumer well-being takes precedence over profit maximization. While the study contributes to branding and crisis management literature, it acknowledges limitations related to geographic scope and reliance on self-reported consumer perceptions, suggesting future research incorporate multiple regions, industries, and complementary data sources.

RAZVOJ INKLUZIVNOG TURIZMA U CRNOJ GORI PERSPEKTIVE ZAINTERESOVANIH STRANA I STRATEŠKE PRILIKE ZA RAST LGBTQ+ TRŽIŠTA

Darko Lacmanović — 2026-07-03

Ova studija ispituje potencijal za razvoj inkluzivnog turizma u Crnoj Gori, sa posebnim fokusom na segment LGBTQ+ tržišta. Na osnovu kombinacije sekundarne analize podataka i primarnih kvalitativnih istraživanja kroz intervjue sa ključnim akterima u turizmu, rad istražuje trenutne nivoe svijesti, stavova i spremnosti za angažman u LGBTQ+ turizmu. Nalazi pokazuju da zainteresovane strane uglavnom prepoznaju ekonomsku i društvenu vrijednost LGBTQ+ turizma, posebno njegovu povezanost sa visoko platežnim putnicima i diverzifikacijom destinacija. Međutim, značajne strukturne i društvene prepreke i dalje postoje, uključujući ograničenu institucionalnu podršku, nedovoljnu pravnu zaštitu, nedostatak ciljanih strategija i prevladavajuće društvene predrasude. Uprkos ovim izazovima, istraživanje ističe rastuću otvorenost među turističkim pružaocima i identifikuje prilike za strateški razvoj kroz obrazovanje, unapređenje infrastrukture i inkluzivne marketinške pristupe. Studija naglašava potrebu za koordiniranom, višestakeholderskom strategijom koja će pozicionirati Crnu Goru kao gostoljubivu i konkurentnu destinaciju za LGBTQ+ putnike. Rad doprinosi razumijevanju novih tržišta inkluzivnog turizma i pruža osnovu za buduće kreiranje politika i poslovne strategije usmjerene na podsticanje održivog i društveno odgovornog razvoja turizma.

МОЖЕ ЛИ СЕ РАЗВОЈ ИЗМЕРИТИ? ИЗВАН ИНДИКАТОРА И ГИС-А: ПРОЦЕНА СТВАРНИХ УТИЦАЈА INTERREG ПРОГРАМА МАЂАРСКА–ХРВАТСКА

Sanela Ravlić — 2026-07-03

Овај рад испитује у којој мери се стварни утицаји програма прекограничне сарадње могу адекватно мерити применом конвенционалних евалуационих индикатора. Користећи INTERREG програм Мађарска – Хрватска као студију случаја, циљ истраживања је анализа способности постојећих система праћења и евалуације да обухвате стварне развојне промене у пограничним заједницама. Истраживање полази од претпоставке да административно мерљиви индикатори не одражавају нужно шире друштвене, институционалне и развојне утицаје програма сарадње. У раду су примењене методе анализе научне литературе, евалуационих извештаја програма, резултата претходних емпиријских истраживања и GIS засноване територијалне анализе. Резултати указују да постојећи системи евалуације успешно мере пројектне резултате и финансијску реализацију, али само делимично обухватају нематеријалне ефекте као што су пренос знања, развој друштвеног капитала, институционално умрежавање и одрживост сарадње. Закључује се да је за процену стварних утицаја прекограничне сарадње неопходан свеобухватнији евалуациони оквир који обједињује квантитативне индикаторе, квалитативне доказе и територијалну анализу.

ИНСТИТУЦИОНАЛНА ОГРАНИЧЕЊА ЉУДСКОГ КАПИТАЛА У ТРАНЗИЦИОНИМ ЕКОНОМИЈАМА: КАДА ОБРАЗОВАЊЕ НЕ ПРОИЗВОДИ РАСТ?

Marko Tmušić — 2026-07-03

Овај рад анализира однос између образовања, институција и економског раста, са посебним фокусом на проблем неусклађености између акумулације људског капитала и институционалног оквира његове употребе. Иако значајан део литературе наглашава позитивну улогу образовања у подстицању економског развоја, емпиријски налази указују да ова веза није универзална, нити линеарна. Земље са сличним нивоом образовања често остварују различите развојне исходе. Полазећи од институционалног приступа, у раду се аргументује да институције делују као филтер који одређује начин на који се људски капитал користи и алоцира. У одсуству квалитетних институција, образовање не мора довести до повећања продуктивности, већ може резултирати неефикасном алокацијом ресурса. У раду се развија концептуални модел условљеног ефекта и заснива се на анализи постојећих емпиријских налаза. Резултати указују да образовање има значајан позитиван утицај на раст, пре свега у земљама са високим институционалним квалитетом, док је у слабијим институционалним оквирима тај ефекат ограничен. Посебан допринос рада се огледа у интеграцији теорије људског капитала и институционалне економије, као и у наглашавању условљености образовања као фактора раста.

ПСИХОЛОШКЕ, ЕКОНОМСКЕ И БИХЕВИОРАЛНЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ СПРЕМНОСТИ ЗА ПЛАЋАЊЕ ПРОГРАМА ЗА ВЕЖБАЊЕ КОД ГЕНЕРАЦИЈЕ Z

Ivana Aleksić — 2026-07-03

Понашање потрошача у савременим условима обележено је сложеним утицајем економских, психолошких и дигиталних фактора који обликују њихове одлуке о куповини и спремност да плате одређене производе и услуге. Предмет овог истраживања представља анализа фактора који утичу на спремност припадника генерације Z да плате програме за вежбање, са посебним фокусом на психолошке, економске, социокултурне и дигиталне детерминанте понашања потрошача. Циљ истраживања је да се идентификују и објасне кључни фактори који одређују спремност за плаћање (WTP) у контексту фитнес услуга. Истраживачке хипотезе односе се на утицај животног задовољства, мотивације, здравственог стања, прихода, ценовне осетљивости, корисничког искуства, лојалности, дигиталних канала, као и утицаја породице и инфлуенсера на WTP. У истраживању су коришћене методе дескриптивне статистике, корелационе и вишеструке регресионе анализе. Резултати показују да је спремност да се плати значајно условљена корисничким искуством, ценовном перцепцијом, мотивацијом, приходима и утицајем инфлуенсера, док су неки фактори, као што су лојалност и дигитални канали, изгубили значај у мултиваријантном моделу. Истраживање потврђује да је WTP резултат комплексне интеракције више група фактора и да дигитално окружење и искуствени аспект имају све већи значај у формирању одлука потрошача.