Ekonomski pogledi

DIGITAL MARKETING FACTORS AND BUYING BEHAVIOUR IN THE FASHION INDUSTRY: EVIDENCE FROM GEN Z CONSUMERS IN AFRICA

Mulikat Abdulraheem — 2025-05-15

The fashion industry, especially within e-commerce, stands as a highly dynamic sector, being the largest business-to-consumer (B2C) market with a global valuation of $768.7 billion in 2023 and an anticipated annual growth rate of 9.4%, potentially reaching $1,103.1 billion by 2027, underscoring its constant evolution. This growth is further propelled by the COVID-19 pandemic, which has brought significant health and economic challenges, greatly affecting the apparel, fashion, and luxury (AF&L) sectors. The research examines the effect of specific digital marketing factors on Gen Z buying behaviour across Africa's fashion industry, concentrating on Congo (38%), Tanzania (32%), Nigeria (30%), and Egypt (27%), according to Gen Z's population growth rate in Africa. A quantitative approach with a descriptive-correlational method was used, surveying 328 responses (85% sample rate) from Gen Z fashion consumers. Statistical analyses such as ANOVA, regression, and correlation coefficient were conducted, revealing significant evidence of the influence of digital marketing factors on Gen Z's buying behaviour, with a strong correlation (R value of.862) and considerable explanatory power (R square value of.743). The study suggests that firms should develop engaging content, enhance awareness, and promote interaction, while regulatory bodies should monitor digital marketing practices. The empirical findings add to the expanding knowledge base within the African context, providing a foundation for future research to investigate specific cultural and socio-economic factors influencing Gen Z's buying behaviours in other industries.

РЕПЕРКУСИЈЕ УВОЂЕЊА И ПРОМЕНЕ СТОПЕ ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ НА ДИНАМИКУ БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА

Gordan Janković — 2025-05-15

Овај рад анализира утицај пореза на додату вредност (ПДВ) на волумен буџетског дефицита. У оквиру истраживања, фокусирамо се на механизме кроз које порез на додату вредност утиче на државне тј. јавне приходе, потрошњу и економску активност. Кроз квантитативну анализу доступних података и прегледом релевантних теоријских оквира, утврђујемо како промене у стопи пореза на додату вредност могу утицати на буџетски дефицит, посебно у контексту фискалне стабилности. Резултати показују да правилно постављен порез на додату вредност може допринети смањењу буџетског дефицита, док неадекватне фискалне политике могу довести до повећања дефицита.

ЕЛЕКТРОНСКА УПРАВА – ЕКОНОМИЧНИЈИ ВИД ПРУЖАЊА УСЛУГА ГРАЂАНИМА

Miroslav Marković — 2025-05-15

Државна управа представља комплексан систем који функционише у служби грађана. Локална самоуправа представља децентрализовани аутономни систем управљања организован на ужим државним територијама, односно општинама или градовима. Према принципима економичности и ефикасности, конструисан је модел електронске управе, која има веома важну улогу у данашњем времену, и претендује ка најважнијом у будућности. У нашој држави функционише модел е-управе и развија се у складу са развојем технологија и информатичке писмености, како службеника у органима управе, тако и грађана. Време пандемије Корона вируса, показало је где су предности а где мане тренутног стања дигитализације, али и подстрек за убрзаним развојем е-управе, условљен немогућности физичког контакта.