Ekonomski pogledi

ТРАНЗИЦИЈА КА МУЛТИВАЛУТНОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ

Наташа Станојевић — 2025-12-28

У чланку се истражује актуелни глобални помак од доминације америчког долара у међународним трансакцијама ка мултивалутном трговинском и финансијском систему. Анализа идентификује четири кључне димензије ове трансформације: опадање хегемоније долара, растућу употребу алтернативних валута у трговини енергентима, диверсификацију валута у међународном плаћању и развој самосталних платних инфраструктура, као што су SPFS, CIPS и SFMS, који подржавају удаљавање од SWIFT-а и финансијске архитектуре у којој доминира долар. Заједно, ови елементи одражавају стратешко преиспитивање монетарне моћи у фрагментисаном геополитичком окружењу. У средишту чланка је студија случаја Русије, која је спровела најобухватнију стратегију дедоларизације међу водећим економијама. Од 2022. године, Русија је значајно смањила употребу долара и евра у својој спољној трговини, заменивши их рубљама, јуанима и другим валутама партнерских земаља. Билатерални споразуми, институционална координација у оквиру Евроазијске економске уније и BRICS-а, као и подаци о трговини обрађени по регионима, користе се за илустрацију обима и утицаја ове валутне транзиције. Иако је руски пример најзаступљенији због доступности података, разматрају се и слични трендови у Кини, Индији и арапским земљама Залива. Истраживање примењује квалитативну методологију и дескриптивну статистику, ослањајући се на званичне податке о трговини и плаћањима, саопштења са самита и секундарне изворе у циљу праћења употребе валута и институционалних развоја. Резултати указују да, иако је доминација долара и даље структурно укорењена, постепено настаје мултиполарни монетарни поредак заснован на регионалним финансијским блоковима и алтернативним каналима трансакција. Очекује се да ће овај нови систем добити на отпорности захваљујући конвергенцији монетарних, трговинских и технолошких стратегија.

УТИЦАЈ ОБРАЗОВНЕ СТРУКТУРЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА НА ПРИВРЕДНЕ ПЕРФОРМАНСЕ ПРЕДУЗЕЋА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Љиљана Арсић — 2025-12-28

Циљ овог рада јесте критичка анализа и евалуација утицаја образовања људског капитала на економски раст предузећа у Републици Србији, са посебним освртом на теоријске и емпиријске аспекте односа између улагања у знање и продуктивности организација. Полазећи од савремених економских и менаџерских парадигми, које људски капитал третирају као један од кључних носилаца конкурентске предности, рад проблематизује нивое и структуру образовања радне снаге у Републици Србији, као и степен усклађености образовних профила са захтевима савременог пословног окружења. Методолошки, истраживање се заснива на анализи релевантне литературе, статистичких података и резултата претходних студија, с циљем идентификације кључних корелација између образовног нивоа запослених и индикатора раста на нивоу појединачних предузећа. Добијени налази указују на снажан позитиван утицај континуираног улагања у образовање и стручно усавршавање на иновативност, ефикасност и финансијске перформансе организација. У закључку се истиче потреба за системским приступом развоју људског капитала, који подразумева интензивнију сарадњу између образовних институција, државе и приватног сектора, у циљу стварања динамичног и флексибилног тржишта рада, способног да одговори на изазове савремене економије засноване на знању.

ECONOMIC CHALLENGES AND CONSUMER PURCHASING BEHAVIOUR: AN INSIGHT FROM ILORIN METROPOLIS IN KWARA STATE, NIGERIA

Abdulraheem Mulikat — 2025-12-28

The Nigerian economy is witnessing significant economic challenges that may affect businesses, individuals and households. These challenges include, exchange rate, interest rate, economic instability and inflation which may have consequent effect on consumer purchasing behaviour. The objective of the research work is to assess the effect of these economic challenges on consumer purchasing behaviour: An insight from Ilorin metropolis in Kwara state Nigeria. Descriptive survey design was adopted for the study and the population comprised of individuals from Ilorin Metropolis. However, the Cochran formula was use to arrive at a sample size of 385 respondents out of which 367 respondents filled and returned the questionnaire. A structured questionnaire was designed on a five-point likert scale to indicate the degree of respondent’s agreement. One hypothesis was tested using multiple regression analysis. Statistical analyses such as ANOVA, regression, and correlation coefficient were conducted, revealing significant evidence of the influence of economic challenges on consumer purchasing behaviour. The null hypothesis stating that economic challenges have no significant effect on consumer purchasing behaviour was rejected which implies that economic challenges have effect on consumer purchasing behaviour. The study concluded that economic challenges significantly affect consumer purchasing behaviour which has led to a change in consumption pattern, spending habit and purchasing decision. It was recommended that individuals in Ilorin metropolis should develop strategies to cope with the present economic situation and businesses should offer value for money goods and services to meet up with the changing consumer needs. The findings provide empirical evidence of the effect of economic challenges on consumer purchasing behaviour, filling a knowledge gap in the existing literature.

THE RATIONALE BEHIND CRYPTOCURRENCY TAXATION AND GLOBAL TRENDS

Daniel Zdolšek — 2025-12-28

This conference paper examines the rationale behind taxing cryptocurrency operations and the current regulatory frameworks governing them. As the significance and value of crypto-assets rose and became a crucial potential investment, embraced by numerous investors, the importance of their typologization, classification, and definition has also increased. Crypto-assets were initially issued as currency, a term often used to describe this concept, and, therefore, serve as a medium of exchange or a digital payment method. However, with time, they have increasingly evolved into speculative investment assets. Bitcoin, first introduced in 2008 as a response to financial crises, is a classic example of speculative investment. Given the potential returns on the sale of cryptocurrencies and the lack of regulation in this area, particularly in comparison with traditional financial instruments such as shares, the taxation of cryptocurrencies is a key issue for existing and potential investors, regulators, and governments worldwide. The transformation of cryptocurrencies into crypto-assets raises a few critical questions: (1) why should crypto-assets be taxed, and (2) which are already established global platforms for crypto taxation. International recommendations concerning what aspects of crypto activity should be taxed—and how—are crucial for enhancing transparency in crypto markets and curbing potential misuse. Moreover, the lack of clarity in terminology and substance continues to create confusion, which this article aims to address.