Engrami

Sindrom patološkog socijalnog povlačenja i paradoks novih tehnologija

2024-11-13T22:32:47+01:00

Koncept „Četvrte industrijske revolucije“ naglašava njen transformativni uticaj na industrije i društvo kroz tehnologije kao što su veštačka inteligencija i roboti, koje brišu granice između fizičkog, digitalnog i biološkog. Ovo brisanje granica se proteže i u psihološku sferu, dovodeći u pitanje i našu sposobnost da se prilagodimo brzim tehnološkim promenama. „Hikikomori“ (japanski), ili patološko socijalno povlačenje, stanje koje karakteriše ekstremni oblik socijalne izolacije, prvi put je prepoznato u Japanu, a iako se u početku smatralo kulturološki specifičnim, Hikikomori je postao globalni problem. Rani razvojni faktori kao što su porodična dinamika i kasniji sredinski faktori i stresori doprinose nastanku ovog stanja, dok uloga tehnologije, uključujući povećanu upotrebu interneta, nije sasvim jasna. Ovde sagledavamo odnos između tehnološkog napretka i patološkog socijalnog povlačenja i hipotetičku dvostruku ulogu novih tehnologija –pospešivanje izolacije sa jedne strane, i potencijalne terapijske koristi sa druge.

Iritabilnost kod dece i adolescenata: Savremeni pogledi i kliničke implikacije

2024-11-13T22:26:39+01:00

Iako se patološka razdražljivost dugo proučava, intenzivna istraživanja poslednjih dvadesetak godina donela su značajne nalaze o njenoj etiologiji i potencijalnim terapijama. Ovaj pregled prikazuje savremena shvatanja, dijagnostičke aspekte, neuropsihobiološke karakteristike i lečenje razdražljivosti kod dece i adolescenata. Razdražljivost se danas shvata kao povećana sklonost ka ljutnji koja se stabilno ispoljava tokom vremena. Iako sama po sebi nije poremećaj, razdražljivost je kardinalni simptom poremećaja protivljenja i prkosa sa hroničnom razdražljivošću-ljutnjom. Prisutna je i kao pridruženi simptom kod različitih internalizujućih i eksternalizujućih poremećaja, a posebno se povezuje sa depresijom, anksioznim poremećajima, autizmom i poremećajem sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću. Pretpostavlja se da nastaje usled smanjene tolerancije na frustraciju i sniženog praga za percepciju spoljnih stimulansa kao pretećih, kao i da je nasledna odlika značajno zavisna od sredinskih uticaja. Lečenje se bazira na farmakološkim, nefarmakološkim i kombinovanim tretmanima, pri čemu su antipsihoticima druge generacije dokazano najefikasniji. Šire shvatanje razdražljivosti kao složenog transdijagnostičkog, psihopatološkog fenotipa raspoloženja, kognicije i ponašanja, a zajedničkog imenitelja različitih poremećaja, ima važne kliničke implikacije, naročito za rano prepoznavanje, pravilno dijagnostikovanje i efikasno lečenje.

Psihijatrija i inovativne tehnologije

2024-11-13T22:33:47+01:00

U ovom radu prikazana su dostignuća u primeni inovativnih tehnologija u oblasti psihijatrije. Tehnologije poput veštačke inteligencije (AI), mašinskog učenja, telepsihijatrije i digitalnih terapijskih alata značajno su promenile pristup dijagnostici i lečenju mentalnih poremećaja. Rad analizira prednosti, izazove, i etičke implikacije upotrebe ovih tehnologija, te istražuje njihov uticaj na budućnost psihijatrije.

Virtuelna realnost i procena neurokognitivnih funkcija

2024-11-13T22:31:44+01:00

Ekspanzija tehnologije u poslednjih dvadeset godina dovela je do digitalizacije psiholoških mernih instrumenata i produkcije novih tehnika procene od kojih se virtuelna realnost (VR) posebno ističe na planu kliničke korisnosti. VR podrazumeva privremenu suspenziju kontakta sa realnošću i postavljanja osobe u simuliranu, eksperimentalno kontrolisanu situaciju koja podseća na realno okruženje. Uronjenost u digitalnu realnost može biti potpuna ili delimična, to je je dimenzija koja zavisi od tehnoloških karakteristika virtuelnog sistema i utiče na psihološke procese i doživljaj ispitanika prilikom procesa merenja. Umesto klasičnih papir-olovka testova virtuelno okruženje predstavlja sasvim novi medij i eksperimentalnu situaciju kakvu do sada nismo imali, što generiše obilje ideja u psihologiji. U istraživanjima se najčešće ispituje ekološka validnost ili konvergentna validnost između psiholoških testova i situacija kreiranih u VR, najviše na grupama osoba sa demencijom i shizofrenijom. Predmet merenja su obično egzekutivne funkcije, a posebno interesovanje izaziva mogućnost da merenje u VR omogući ranu detekciju kognitivnih smetnji kod zdravih osoba. U radu se diskutuje o prednostima VR u odnosu na klasične neuropsihološke testove, a i o slabostima, posebno o fenomenu „bolest virtuelne realnosti“, koja ograničava trajanje testiranja i umanjuje validnost merenja. Već je sasvim izvesno da će doći do uključivanja VR tehnike u psihološku bateriju testova kako bi se povećala senzitivnost i ekološka validnost neuropsihološke procene, ali i dobile preporuke kako se VR dalje može koristiti u rehabilitaciji i terapiji kognitivnih funkcija.

Ključne reči: virtuelna realnost, neurokognitivne funkcije, neuropsihološka procena