Engrami

Poremećaji spavanja tokom trudnoće i potspartuma

Milos Markovic — 2026-06-22

Poremećaji spavanja su izuzetno česti tokom trudnoće i postpartalnog perioda i nastaju kao posledica složenih hormonskih, anatomskih, neurobioloških i psihosocijalnih promena. U perinatalnom periodu se od primarnih poremećaja spavanja najčešće javljaju nesanica, opstruktivna apneja u spavanju, sindrom nemirnih nogu, i parasomnije, pri čemu su ovi poremećaji povezani sa značajnim nepovoljnim maternalnim i fetalnim ishodima. Odnos između sna i perinatalnih psihijatrijskih poremećaja često je bidirekcionalan: poremećaji spavanja mogu biti rani simptom, faktor rizika i patofiziološki pokretač depresije, anksioznih poremećaja, bipolarnog poremećaja i postpartalne psihoze. Rad sagledava klinički značajne primarne poremećaje spavanja, principe njihovog lečenja i lečenja poremećaja spavanja koji se javljaju u okviru drugih psihijatrijskih poremećaja tokom perinatalnog perioda.

Teorija uma u shizofreniji iz ugla fenomenološke filozofske tradicije

Stefan Jerotić — 2025-12-24

Ljudska svest „usidrena“ je u telo (utelovljena). Istovremeno, ljudi su društvena bića. Jezikom fenomenološke filozofske tradicije, „uronjeni“ smo u odnose sa drugima. U skladu sa tim, naše razumevanje osećanja drugih ljudi, nije samo posledica unutarnjih kognitivnih procesa. Doživljvamo osećanja drugih putem zajedničkog, telesno posredovanog doživljaja sveta.

Rekonceptualizacija empatije kao telesnog fenomena i prepoznavanje uloge interafektivnosti u posredovanju socijalnih interakcija pruža novi pravac za razumevanje empatije kod osoba sa shizofrenijom. Ovakav pristup omogućava bogatije i složenije tumačenje koje integriše i kognitivne i telesne dimenzije ljudskog iskustva, otvarajući mogućnosti za efikasnije intervencije i unapređenje društvenog funkcionisanja osoba sa shizofrenijom.

Kada saosećajnost postane pretnja: razlozi otpora klijenata prema terapeutskoj podršci

Matija Gvozden — 2026-06-25

Saosećanje predstavlja jedan od najznačajnijih činilaca terapijskog odnosa. Možemo ga definisati kao bazičnu brižnosti, sa dubokom svesnošću o sopstvenoj i tuđoj patnji, koja je praćena željom i naporima da se ona ublaži. Cilj rada je razmatranje doprinosećih faktora faktora i efikasnih strategija za upravljanje strahovima, psihološkim blokadama, i otporima koji sprečavaju klijente da prime brigu i saosećanje od strane terapeuta, pristupajući dominantno iz ugla Terapije fokusirane na saosećanje. Rad se fokusira na klijente koji su traumatizovani tokom detinjstva, i koji često zbog toga pokazuju teškoće da prime ili prihvate podršku terapeuta zbog dubokog uticaja traume na poverenje, vezivanje i bazična uverenja o drugima. U radu ćemo se najpre baviti razmatranjem koncepta saosećanja, nakon čega ćemo preći na diskusiju različitih prepreka razvoju saosećanja, uključujući ulogu uverenja klijenta da ne zaslužuje da dobije brigu i toplinu, sumnje u terapeutove namere, strahove od sopstvene emocionalne ranjivosti, itd. Predstavićemo takođe strategije prevazilaženja strahova, blokova i otpora saosećanju koje uključuju: razvoj saosećajnog odnosa u terapijskom okruženju, psihoedukaciju o funkciji saosećanja, rad na uverenjima koja blokiraju saosećanje, rad na postizanju fiziološke smirenosti i ukotvljenosti u sadašnjost, saosećajnu imaginaciju i rad sa stidom i ranim razvojnim traumama. Razumevanje i validacija otpora nisu prepreka već ključan deo terapijskog procesa koji omogućava klijentu da postepeno razvije sposobnost i voljnost da prihvati toplinu i brigu od strane drugih. Rad na otporu unutar terapijskog procesa otvara prostor za razvoj kapaciteta da klijent pruži saosećanje samom sebi i drugim osobama, čime se postiže unapređenje emocionalne regulacije.