Izazovi u kognitivnoj psihoterapiji hronične depresije

Stefan Jerotić — Thu, 21 Dec 2023 00:00:00 +0100

Hronična depresija predstavlja psihoterapijski izazov koji zahteva poseban pristup u poređenju sa akutnom depresijom. Psihoterapijski proces koji se zasniva na kognitivno-bihejvioralnoj terapiji mora da uzme u obzir niz specifičnosti ovog stanja, uključujući: (1) izazove u izgradnji terapijskog saveza; (2) izbegavanje kao dominatni mehanizam održavanja; (3) sržna uverenja o samoj depresiji.

Izgradnja terapijskog saveza je često komplikovana dugogodišnjom demoralizacijom pacijenta, koja zahteva poseban senzibilitet i strpljenje terapeuta. Vodeći kognitivni model hronične depresije označava izbegavanje kao jedan od ključnih mehanizama održavanja poremećaja. Izbegavanje se može konceptualizovati u vidu bihejvioralnog, kognitivnog i emocionalnog. Bihejvioralno izbegavanje se manifestuje kao sklonost ka izbegavanju, ili uzdržavanje od suočavanja sa situacijama ili stimulusima iz sredine koji izazivaju nelagodnost. Kognitivno izbegavanje podrazumeva strategije za izbegavanje uznemirujućih misli ili sećanja i može se manifestovati kroz poricanje, preterano uopštavanje, minimiziranje i rumniacije. Emocionalno izbegavanje čini supresija neprijatnih emocionalnih stanja, što često dovodi do sveopšte emocionalne utrnulosti. Mehanizmi izbegavanja su usko isprepletani sa verovanjem osobe o sopstvenoj depresiji. Percepcija postojanja depresije kao znaka lične slabosti ili “biološkog” problema onemogućava povezivanje situacionog konteksta sa simptomima, pojačavajući doživljaj bespomoćnosti. Sveobuhvatni pristup terapiji hronične depresije podrazumeva neophodnost prepoznavanja i adresiranja ovih izazova.

Citiholin u neurologiji i psihijatriji

Mon, 08 Jan 2024 22:06:47 +0100

Citiholin je suplement-nootripik sa potencijalnom primenom u terapiji brojnih bolesti i stanja u neurologiji, psihijatriji i drugim granama medicine. Postoje eksperimentalni i klinički dokazi o koristi citiholina kod osoba nakon moždanog udara (MU), traume mozga i kognitivnog pada različitih etiologija. Rezultati prekliničkih studija ukazuju na neuroprotektivna i neurorestorativna dejstva citiholina, koja se mogu objasniti njegovim antioksidantnim, antiinflamatornim i metaboličkim dejstvima. Citiholin je neophodan za sintezu i stabilizaciju bioloških membrana, pobolјšava rad mitohondrija i neophodan je za sintezu acetilholina i drugih neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu. Za terapiju kognitivnih sekvela MU i traume mozga ne postoje specifični lekovi, a citiholin u eksperimentalnim i kliničkim ispitivanjima pokazuje bezbedan profil sa pozitivnim kliničkim efektom na opšte kognitivne sposobnosti, pažnju, egzekutivne funkcije i raspoloženje. Takodje postoje pozitivni rezultati njegove upotrebe kod bolesnika sa neurodegenerativnim bolestima, mada na malom broju ispitanika. U psihijatriji, opisuju se pozitivni efekti citiholina na depresivnost, negativne simptome shizofrenije i u bolestima zavisnosti. U ovom preglednom radu dajemo prikaz mehanizama dejstva citiholina i sumiramo do sada objavljena istraživanja o primeni citiholina u neurologiji i psihijatriji.

Engrami

Izazovi u kognitivnoj psihoterapiji hronične depresije

Citiholin u neurologiji i psihijatriji