Zadovoljstvom poslom fizioterapeuta zaposlenih u procesu medicinske rehabilitacije
Sažetak
Uvod: Mnoge profesije u savremenom društvu su pod velikim izazovom, a radna produktvnost zaposlenih je od velikog interesa za dobro poslovanje. Kao jedan od faktora koji utiče na radnu produktivnost svakako je zadovoljstvo poslom. Kao višedimenzionalni komplikovani konstrukt, zadovoljstvo poslom uključuje unutrašnje i spoljne dimenzije. Kao karakterističan primer profesionalnog nezadovoljstva, često se uzimaju zdravstveni radnici koji su pod povećanim rizikom, pre svega zbog stresa, sagorevanja na poslu, ravnoteže između privatnog života i posla, kao i zbog sve većeg opterećenja bolestima i nedostatka radne snage.
Cilj: Ispitati zadovoljstvo poslom kod fizioterapeuta, nivo stresa, radnu produktivnost i kvalitet života.
Metodologija: Istraživanje je urađeno kao studija preseka. Koristeći Upitnik o zadovoljstvu poslom, Upitnik stresa na radu, Upitnik za određivanje indeksa radne sposobnosti, kao i Upitnik o kvalitetu života, anketirali smo fizioterapeute oba pola, starosti 20 i više godina, zaposlenih u Klinici za rehabilitaciju “dr Miroslav Zotović”, u Beogradu.
Rezultati: U istraživanju je učestvovalo 87 ispitanika prosečne starosti 43,20 godina. Prosečno radno iskustvo ispitanika je 18,68 godina, dok su na sadašnjem radnom mestu ispitanici prosečno proveli 12,61 godina. Ispitanici su izrazili najveće zadovoljstvo odnosom pacijenata prema njima, kao i neposrednom saradnjom sa kolegama. Najmanje zadovoljstvo je zabeleženo kod finansijske nadoknade za rad. Takođe, rezutlati ukazuju na to da su neadekvatna novčana naknada, neadekvatna materijalna sredstva za rad kao i neadekvatan radni prostor najviše ocenjeni stresori.
Zaključak: Fizioterapeuti su zadovoljni svojim poslom. Najveće zadovoljstvo se ogleda u odnosu pacijenata prema fizioterapeutima, kao i u saradnji sa kolegama.
Reference
Spector PE. Job Satisfaction: Application, Assessment, Causes, and Consequences. London: SAGE Publications, 1997.
Watson AM, Thompson LF, Meade AW. Measurement invariance of the job satisfaction survey across work contexts; Proceedings of the 22nd Annual Meeting of the Society for Industrial and Organizational Psychology, New York, NY, USA. 27;2007.
Giri VN, Kumar BP. Assessing the impact of orga nizational communication on job satisfaction and job performance. Psychol. Stud. 2010;55(2):137-43. doi:10.1007/s12646-010-0013-6
Тanasijević Z. Zadovoljstvo poslom–ključni pokazatelj motivacije zaposlenih.Sociološka Luča. 2011;1:116-23.
Janićijević N. Organizaciono ponašanje. Beograd:Data status, 2008.
Lu H, Zhao Y, While A. Job satisfaction among hospital nurses: A literature review. Int J Nurs Stud. 2019;94:21-31. doi:10.1016/j.ijnurstu.2019.01.011.
Veenstra GL, Dabekaussen KFAA, Molleman E, Heineman E, Welker GA. Health care professionals' motivation, their behaviors, and the quality of hospital care: A mixed-methods systematic review. Health Care Manage Rev. 2022;01;47(2):155-67. doi:10.1097/HMR.0000000000000284.
Stoiljković M, Cvijanović D. Vojnović B. Menadžment zadovoljstvom imotivacijom u zdravstvenim ustanovama. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede, 2013.
Faye A, Fournier P, Diop I, Philibert A, Morestin F, Dumont A. Developing a tool to measure satisfaction among health professionals in sub-Saharan Africa. Hum Resour Health. 2013;4;11:30. doi:10.1186/1478-4491-11-30.
Tuomi K, Ilmarinen J, Jahkola A. Katajarinne L. Tulkki A. Work Ability Index. 2nd Edition. Helsinki: Finnish Institute of Occupational Health, 1998.
Frantz A, Holmgren K. The Work Stress Questionnaire (WSQ) - reliability and face validity among male workers. BMC Public Health. 2019;27;19(1):1580. doi:10.1186/s12889-019-7940-5
Gruneberg MM, Bradley S. Job satisfaction amongst recently trained Physiotherapists and Insurance Clerks in Scotland.The Vocational Aspect of Education. 1971;23(55):73-9.
Alkassabi OY, Al-Sobayel H, Al-Eisa ES, Buragadda S, Alghadir AH, Iqbal A. Job satisfaction among physiotherapists in Saudi Arabia: does the leadership style matter? BMC Health Serv Res. 2018;7;18(1):422. doi:10.1186/s12913-018-3184-9.
Ogiwara S. Hayashi H. Burnout amongst physiotherapists in Ishikawa Prefecture. J. Phis. Ther. Sci. 2002;14:7–13. doi:10.1589/jpts.14.7
Bahrami, MA, Montazeralfaraj R, Gazar S, H, Tafti AD Demographic determinants of organizational citizenship behavior among hospitalemployees. Global Business and Management Research: An International Journal 2013;5(4):171-78.
Čizmić S, Petrović I. Tehnologija, mesto i ljudi: Budućnost psihologije rada. U M. Đurišić-Bojanović (Ur.), Novi pogledi i perspektive u psihologiji rada i organizacije. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju;2015.
González-Sánchez B, López-Arza MVG, Montanero-Fernández J, Varela-Donoso E, Rodríguez-Mansilla J, Mingote-Adán JC. Burnout syndrome prevalence in physiotherapists. Rev Assoc Med Bras (1992). 2017;63(4):361-65.
Serrano Gisbert MF, de Los Fayos EJ, Hidalgo Montesinos MD. Burnout en fisioterapeutas españoles [Burnout in Spanish physiotherapists]. Psicothema. 2008;20(3):361-68. PMID: 18674428
Knezević B, Golubić R, Belosević L, Milosević M, Mustajbegović J. Ocuvanje radne sposobnosti bolnickih zdravstvenih djelatnika [Maintenance of work ability among hospital health care professionals]. Acta Med Croatica. 2010;64(5):391-95.
