Eколошка безбедност и еколошки криминалитет
Ključne reči:
екологија, безбедност, еколошка безбедност, криминалитет, еколошки криминалитет
Sažetak
Разматрање комплексног питања безбедности у савременим условима захтева укључивање различитих аспеката, међу којима је незаобилазан веома актуелан еколошки аспекат. На њему базирано разматрање безбедности, резултира посебним обликом еколошке безбедности, као незаобилазним делом укупне безбедности. При томе се могу издвојити два аналитичка безбедносна нивоа и то: национални и међународни. Анализа еколошке безбедности укључује и веома важно питање деликта у домену животне средине и одговарајуће облике криминалитета, који захтевају посебну пажњу. Еколошки криминалитет полази од еколошког права, а везује се за нормативни приступ у дефинисању, праћењу и супротстављању различитим облицима и степенима извршења деликта. Комплексна анализа еколошке безбедности и еколошког криминалитета указује на узрочно последичну релацију и потребну активност на смањењу еколошког криминала у циљу повећања еколошке безбедности и укупне безбедности. Разматрана веза указује на потребу повећања аналитичке пажње на смањење еколошког криминалитета кроз повећање кадровских и организационих капацитета, у домену опште, а нарочито еколошке безбедности.
Reference
Амиџић, Г., Ћулум Д. (2014). Дефинисање, карактеристике и узроци еколошког криминалитета. У М. Шикман (Ур.) (2014). Сузбијање криминалитета и европске интеграције, с освртом на еколошки криминалитет. Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, Требиње, 33-42.
Бејатовић, С., Шикман М. (2014). Транснационални еколошки криминалитет. У М. Шикман (Ур.) (2014). Сузбијање криминалитета и европске интеграције, с освртом на еколошки криминалитет, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, Требиње, 13-31.
Бошковић, М. (2000). Криминалистика методика 2, Полицијска академија, Београд.
Brock, L. (1991). Peace through Parks? The Environment on the Peace Research Agenda, Journal of Peace Research, 28 (4), 407-423.
Brock, L. (1997). The Environment and Security: Conceptual and Theoretical Issues. In N.P. Gleditsch (Ed.). Conflict and the Environment (pp.17-34). Dordrecht: Springer.
Brown, H. (1954). The Challenge of Man’sFuture. New York: Viking Press.
Buzan, B., Wsver, O., & Wilde, J. de (1998). Security. A framework for Analysis. Boulder-Lon- don: Lynne Rienner.
Carrabine, E., Lee, M., Plummer, K., South, N., & Iganski, P. (2004). The greening of criminology. In E. Carrabine, P. Iganski, M. Lee, K. Plummer, & N. South (Eds.), Criminology: A sociological introduction (pp. 313-330). New York: Routledge.
Clifford., M. (2008). Environmental crime- enforcement, policy and social responsibility, Aspen Publ.
Чејовић, Б., (2006). Кривично право-општи и посебни део, Досије, Београд.
Димитријевић, Д. (2010). Трендови еколошке безбедности у XX веку. Београд: Факултет безбедности.
Dubovnik, O. (1994). Criminal enforcement role in environment, Third internacional conference on environmemtal enforcement, Procuraduria Federal de Protección al Ambiente, SEDESOL, Mexico.
Elliott, L. (2009). Combating transnational environmental crime: 'Joined up' thinking about transnational networks'. In K. Kangaspunta, & I. H. Marshall (Eds.), Eco-crime and justice: Essays on environmental crime (pp. 55-78). Turin: UNICRI.
Eman, K. (2012). Crimes against the Environment – Comparative Criminology and Criminal Justice Perspectives – Doctoral Disertacion. Ljubljanja: Univerza v Maribor, Fakulteta za varnostne vede.
Јовановић Поповић, Д. & Милинчић, М.А. (2015). Еколошке избеглице - Концепт, статусна питања и изазови. Београд: Српско географско друштво.
Јовановић Поповић, Д. (2020). Еколошка безбедност као највећи изазов данашњице, Зборник радова, Факултет безбедности, Универзитет у Београду, Београд, 117-141.
Јовић, В. (2014). Политика супротстављања еколошком криминалитету у Републции Србији и његов утицај на еколошку безбедност. Мегатренд ревија. (11) 4, 321-342.
Константиновић-Вилић С., Жунић, Н. (2011). Екофеминизам-разматрање односа феминизмаи екологије, Екологија и право, Зборник радова, Ниш.
Лилић, С., Дреновак, М. (2010). Еколошко право. Правни факултет Универзитета у Београду, Београд.
Lonergan, S. (2002). Environmental Security, in: Munn, Ted (Ed.): Encyclopedia of Global Environmental Change, vol. 5: Timmerman, Peter (Ed.): Social and Economic Dimensions of Global Environmental Change (pp. 269-278). Chichester: John Wiley.
Љуштина, А. (2012). Еколошка безбедност, Београд: Криминалистичко полицијска академија.
Љуштина, А., Бјеловук И. (2014). Међународна полицијска сарадња у функцији унапређења безбедности и сузбијања еколошког криминала. У М. Шикман (Ур.) (2014). Сузбијање криминалитета и европске интеграције, с освртом на еколошки криминалитет, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, Требиње, 113-124.
Mathews, T. (1989). Redefining Security, Foreign Affairs, 68 (2) (Spring), 162-177.
Myers, N. (1993). Ultimate Security: The EnvironmentalBasis of Political Stability, New York: Norton.
Ophuls, W (1977). Ecology and the Politics of Scarcity. Trologue to a Political Theory of the Steady State. San Francisco, CA: Freeman.
Ophuls, W & Boyan, S. (1992). Ecology and the Politics of Scarcity Revisited. The Unraveling of the American Dream. New York: W H. Freeman.
Osborn, F. (1953). Our Plundered Planet. Boston: Little Brown.
Rogers, K. S. (1997). Pre-empting Violent Conflict: Learning from Environmental Cooperation InN. P. Gleditsch, Nils-Petter (Ed.). Conflict and the Environment. Dordrecht, The Netherlands: Springer.
Situ, Y. & Emons, D. (2000). Environmental crime: The criminal justice system’s role in protecting the environment, Thousand Oaks, CA, Sage.
Шикман, М. (2011). Организовани криминалитет, Бања Лука: Висока школа унутрашњих послова.
Аутор, (2021). Eколошка безбедност и еколошки криминалитет. Дипломски рад, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Београд.
Вукасовић, В. (1996). Етика и правно регулисање заштите човекове средине, Екологија и етика, Еко центар, Београд, 96–97.
Westing, A. H. (1989). The Environmental Component of Comprehensive Security, Bulletin of Peace Proposals, 20 (2) (June), 129-134.
Westing, A. H. (1991). Environmental Security and its Relation to Ethiopia and Sudan. Ambio, 20(5), 168-171.
White, R. D. (2008). Crimes Against Nature: Environmental Criminology and Ecological Justice. Cullompton, Portland: Willan Publishing.
Законик о кривичном поступку. Службени гласник РС, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013.
Бејатовић, С., Шикман М. (2014). Транснационални еколошки криминалитет. У М. Шикман (Ур.) (2014). Сузбијање криминалитета и европске интеграције, с освртом на еколошки криминалитет, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, Требиње, 13-31.
Бошковић, М. (2000). Криминалистика методика 2, Полицијска академија, Београд.
Brock, L. (1991). Peace through Parks? The Environment on the Peace Research Agenda, Journal of Peace Research, 28 (4), 407-423.
Brock, L. (1997). The Environment and Security: Conceptual and Theoretical Issues. In N.P. Gleditsch (Ed.). Conflict and the Environment (pp.17-34). Dordrecht: Springer.
Brown, H. (1954). The Challenge of Man’sFuture. New York: Viking Press.
Buzan, B., Wsver, O., & Wilde, J. de (1998). Security. A framework for Analysis. Boulder-Lon- don: Lynne Rienner.
Carrabine, E., Lee, M., Plummer, K., South, N., & Iganski, P. (2004). The greening of criminology. In E. Carrabine, P. Iganski, M. Lee, K. Plummer, & N. South (Eds.), Criminology: A sociological introduction (pp. 313-330). New York: Routledge.
Clifford., M. (2008). Environmental crime- enforcement, policy and social responsibility, Aspen Publ.
Чејовић, Б., (2006). Кривично право-општи и посебни део, Досије, Београд.
Димитријевић, Д. (2010). Трендови еколошке безбедности у XX веку. Београд: Факултет безбедности.
Dubovnik, O. (1994). Criminal enforcement role in environment, Third internacional conference on environmemtal enforcement, Procuraduria Federal de Protección al Ambiente, SEDESOL, Mexico.
Elliott, L. (2009). Combating transnational environmental crime: 'Joined up' thinking about transnational networks'. In K. Kangaspunta, & I. H. Marshall (Eds.), Eco-crime and justice: Essays on environmental crime (pp. 55-78). Turin: UNICRI.
Eman, K. (2012). Crimes against the Environment – Comparative Criminology and Criminal Justice Perspectives – Doctoral Disertacion. Ljubljanja: Univerza v Maribor, Fakulteta za varnostne vede.
Јовановић Поповић, Д. & Милинчић, М.А. (2015). Еколошке избеглице - Концепт, статусна питања и изазови. Београд: Српско географско друштво.
Јовановић Поповић, Д. (2020). Еколошка безбедност као највећи изазов данашњице, Зборник радова, Факултет безбедности, Универзитет у Београду, Београд, 117-141.
Јовић, В. (2014). Политика супротстављања еколошком криминалитету у Републции Србији и његов утицај на еколошку безбедност. Мегатренд ревија. (11) 4, 321-342.
Константиновић-Вилић С., Жунић, Н. (2011). Екофеминизам-разматрање односа феминизмаи екологије, Екологија и право, Зборник радова, Ниш.
Лилић, С., Дреновак, М. (2010). Еколошко право. Правни факултет Универзитета у Београду, Београд.
Lonergan, S. (2002). Environmental Security, in: Munn, Ted (Ed.): Encyclopedia of Global Environmental Change, vol. 5: Timmerman, Peter (Ed.): Social and Economic Dimensions of Global Environmental Change (pp. 269-278). Chichester: John Wiley.
Љуштина, А. (2012). Еколошка безбедност, Београд: Криминалистичко полицијска академија.
Љуштина, А., Бјеловук И. (2014). Међународна полицијска сарадња у функцији унапређења безбедности и сузбијања еколошког криминала. У М. Шикман (Ур.) (2014). Сузбијање криминалитета и европске интеграције, с освртом на еколошки криминалитет, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, Требиње, 113-124.
Mathews, T. (1989). Redefining Security, Foreign Affairs, 68 (2) (Spring), 162-177.
Myers, N. (1993). Ultimate Security: The EnvironmentalBasis of Political Stability, New York: Norton.
Ophuls, W (1977). Ecology and the Politics of Scarcity. Trologue to a Political Theory of the Steady State. San Francisco, CA: Freeman.
Ophuls, W & Boyan, S. (1992). Ecology and the Politics of Scarcity Revisited. The Unraveling of the American Dream. New York: W H. Freeman.
Osborn, F. (1953). Our Plundered Planet. Boston: Little Brown.
Rogers, K. S. (1997). Pre-empting Violent Conflict: Learning from Environmental Cooperation InN. P. Gleditsch, Nils-Petter (Ed.). Conflict and the Environment. Dordrecht, The Netherlands: Springer.
Situ, Y. & Emons, D. (2000). Environmental crime: The criminal justice system’s role in protecting the environment, Thousand Oaks, CA, Sage.
Шикман, М. (2011). Организовани криминалитет, Бања Лука: Висока школа унутрашњих послова.
Аутор, (2021). Eколошка безбедност и еколошки криминалитет. Дипломски рад, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Београд.
Вукасовић, В. (1996). Етика и правно регулисање заштите човекове средине, Екологија и етика, Еко центар, Београд, 96–97.
Westing, A. H. (1989). The Environmental Component of Comprehensive Security, Bulletin of Peace Proposals, 20 (2) (June), 129-134.
Westing, A. H. (1991). Environmental Security and its Relation to Ethiopia and Sudan. Ambio, 20(5), 168-171.
White, R. D. (2008). Crimes Against Nature: Environmental Criminology and Ecological Justice. Cullompton, Portland: Willan Publishing.
Законик о кривичном поступку. Службени гласник РС, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013.
Objavljeno
2023/04/28
Broj časopisa
Rubrika
Članci