Ефекти неизвесности у одлучивању о системским ризицима
Sažetak
У већини савремених методолошких приступа ризик се дефинише као 'неизвесност у остваривању циљева'. Системски ризици превазилазе способност било ког система или дела система да их ефикасно контролише, што је иманентно модерном друштву, његовој комплексности и међузависности. Они означавају прелаз од 'друштва ризика' ка 'друштву криза', при чему је фундаменталног значаја структурално померање фокуса од процене ризика ка одлучивању и преузимање одговорности за донете одлуке у условима неизвесности од фундаменталног значаја за управљање системским ризицима. У раду се проблематизује хипотеза да постоје различите димензије неизвесности и њихови ефекти на остваривање циљева одлучивања повезани са дужином трајања, амплитудом и обрасцима поремећаја поремећаја који генеришу неизвесност. Циљ је да се дескрипцијом и класификацијом различитих приступа управљања у условима савремених криза и неизвесности дефинишу ефекти неизвесности у одлучивању заснованом на свести о системским ризицима. Резултати би требало да омогуће код доносилаца одлука и креатора политика развој културе системских ризика која обухвата њихово антиципирање, спремност и одговор на њих.
Reference
Bak-Coleman et al., (2021) Stewardship of global collective behavior, PNAS, Vol. 118 No. 27 e2025764118, https://doi.org/10.1073/pnas.2025764118 (преузето:19. јул, 2021.)
Beck, U. (1992) Risk Society:Towards a New Modernity, Sage: London and Mewbury Park, CA.
Boin, A., Lodge, M., (2020) Making sense of an existential crisis: The ultimate leadership challenge,https://www.transcrisis.eu/making-sense-of-an-existential-crisis-the-ultimateleadership-challenge/ (преузето:17. април, 2020.)
Gibson, C.A., & amp; Tarrant, M. (2010). A ‘Conceptual Models’ Approach to Organisational Resilience. Australian Journal of Emergency Management. 25(2): 6-12.
Japp, K.P., Kusche, I. (2008) Systems theory and Risk, In: Zinn, Ј.,О., Social theory of risk and uncertainty
Кековић, З, и сар. (2011) Процена ризика и заштити лица имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд
Кековић, З, (2020). SARS-CoV-2: од управљања ризицима ка организационој отпорности, Зборник радова, Правни факултет у Новом Саду, LIV Нови Сад, бр. 2, 611-635
Kissinger, Henry A., “The Coronavirus Pandemic Will Forever Alter the World Order”, The Wall Street Journal, 3 April 2020 https://www.wsj.com/articles/the-coronavirus-pandemic-will-forever-alter- the-world-order-11585953005. (преузето: 20. септембар, 2021.)
Љумовић, И. (2018) Прелазак ризика у неизвесност у условима глобалне кризе, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2009/0352-57320929061L.pdf (Преузето: 21. април, 2022.)
Preparing for Extreme Risks: Building a Resilient Society, House оf Lords, Select Committee on Risk Assessment and Risk Planning, Report of Session 2021–22, https://committees.parliament.uk/committee/483/risk-assessment-and-risk-planningcommittee/ publications/ (преузето: 23. фебруар, 2022.)
Schwab, К., Malleret, Т. (2020) Covid-19: The Great Reset, Forum Publishing
Tarrant, M. (2010). The Organisation: Risk, Resilience and Governance. The Australian Journal of Emergency Management. 25(2): 15-19.
The National Resilience Strategy, Call for Evidence, Cabinet Office, 2021. http://www.nationalarchives.gov.uk/doc/open-government-licence/ (преузето: 23. март, 2022.)
UN Office for Disaster Risk Reduction, Human Cost of Disasters: An overview of the last 20 years 2000– 2019 (October 2020) p 7: https://www.undrr.org/sites/default/files/inlinefiles/Human%20Cost%20of%20Disasters%202000–2019%20FINAL.pdf [accessed 30 November 2021] (преузето: 14. новембар, 2022.)
Zinn, Ј.,О. (2008) Social theory of risk and uncertanty, Blackwell Publishing