the Природни ресурси као индикатори еколошке безбедности: стање и перспективе Републике Србије

Процена еколошких ризика по водне ресурсе у Републици Србији

  • Milos Tomic Fakultet bezezbednosti Univerzitet u Beogradu
Ključne reči: еколошка безбедност, одрживи развој, експлоатација природних ресурса.

Sažetak


свеприсутни тренд интензивне експлоатације природних ресурса на националним и глобалном нивоу проузроковао је низ еколошких, политичких и друштвених поремећаја. Потреба за здравом животном средином с једне и побољшање стандарда живота људи у 21. веку с друге стране, често су неспојиви упркос непрестаном формалном наглашавау важности концепта одрживог развоја. У теоријском смислу промене (поремећаји) у животној средини последица су сложених природних и друштвених узрочно-последичних деловања који посматрано у ширем контексту обједињава еколошка безбедности. Сходно томе ради што прецизнијег истраживања поменутих промена и превазилажења научног проблема недостатка адекватне методологије за истраживање еколошке безбедности на територији Републике Србије, као основни индикатори у овом раду идентификовани најважнији природни ресурси: вода, земљиште, ваздух и биодиверзитет. У складу са пројектованим циљем (систематичан опис стања еколошке безбедности на територији Републике Србије уз посебан осврт на стање природних ресурса) као једна од главних техника биће примењена анализа садржаја докумената генерисних у оквиру појединих националних, међународних и невладиних организција. Према досадашњим подацима може се закључити да је тренутно стање еколошке безбедности у Републици Србији нарочито нарушено, имајући у виду чињеницу да је главни узрок поремећаја прекомерна експлоатација природних ресурса покренута зарад остваривања краткорочних финансијских бенефита.

Reference

BGEN (2021). Beograd prvi po zagađenju vazduha na listi evropskih gradova sa više od milion stanovnika. Pristupljeno 8.02.2022. sa https://balkangreenenergynews.com/rs/beograd-prvi-po-zagadenju-vazduha-na-listi-evropskih-gradova-sa-vise-od-milion-stanovnika/


Devic G., Djordjevic D. & Sakan S. (2014). Natural and anthropogenic factors affecting the groundwater quality in Serbia. Science of the Total Environment, 468, 933-942.


Dimitrije, R., Slobodan, P., Vojislav, V., Marko, Š., Milan, R., Bratislav, G., ... & Ana, V. (2018). Crvena knjiga faune Srbije III–Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirodne Srbije.


Filipović, D., & Obradović-Arsić, D. (2014). Quality of soil in the Republic of Serbia and the status of population's health. Zbornik radova-Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, (62), 39-60.


HEAL (2014). Zagađenje vazduha i zdravlje u Srbiji.Činjenice, brojke i preporuke. Pristupljeno 2.02.2022. sa https://env-health.org/IMG/pdf/heal_briefing_air_serbian_version.pdf


Milanović Pešić, A. (2021). Stanje voda u Srbiji i poljoprivreda (video snimak). Pristupljeno 6.02.2022. sa https://nationalgeographic.rs/zuti-okvir-2021/a28244/Stanje-voda-u-srbiji-i-poljoprivreda.html


Ocokoljić, M., Milijašević, D., & Milanović, A. (2009). Rivers classification of Serbia according to the theirs pollutions degree. Zbornik radova-Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, (57), 7-18.


RES Foundation (2021). Alarmantno: Srbija prva u Evropi po umiranju od zagađenog vazduha – opasnost i u kući. Pristupljeno 8.02.2022. sa https://www.resfoundation.org/alarmantno-srbija-prva-u-evropi-po-umiranju-od-zagadenog-vazduha-opasnost-i-u-kuci/


Rogers K. (1997). Ecological security and multinational corporations. Environmental change and security project report, 3, 29-36.


SEPA (2008). Serbian Water Quality Index. Pristupljeno 6.02.2022. sa http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=6&id=8007&akcija=showXlinked


SEPA (2018). Razvijajmo Nacionalno partnerstvo za zemljište. Pristupljeno 7.02.2022. sa https://degradacijazemljista.sepa.gov.rs/?p=860


SEPA (2020). Извештај о стању земљишта у Р. Србији 2018-2019. Приступљено 7.02.2022. са  http://www.sepa.gov.rs/download/Zemljiste_18_19.pdf


SEPA (2021). Ванредно узорковање воде Топчидерске реке. Приступљено 5.02.2022. са http://www.sepa.gov.rs/download/akcidenti/vode/TopciderskaRekaCukarickiRukavac_25112021.pdf


SEPA (2022). Uticaj klimatskih faktora na kvalitet vodotokova Pomoravlja: Analiza metodom SSWQIRB. Pristupljeno 5.02.2022. sa http://www.sepa.gov.rs/download/radovi/2012/Veljkovic_Rad_komplet.pdf


Завод за заштиту природне Србије (2022). Основне информације о биодиверзитету Србије. Приступљено 10.02.2022. са https://www.zzps.rs/wp/biodiverzitet/?script=lat


РТС (2021). Да ли ће нестати трећина угрожених биљака и животиња. Приступљено 5.03.2022. са https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4230040/biljke-zivotinje-nestanak-priroda.html

Objavljeno
2023/04/28
Rubrika
Članci