Редефинисање положаја цивилне заштите у Европској унији
Sažetak
Апстракт: Као део безбедносне структуре државе цивилна заштита представља јединствен систем управљања организационим, техничким, економским и друштвеним активностима усмерених на заштиту и спасавање људи, материјалних и културних добара и животне средине од опасности природног, техничко-технолошког, ратног и другог карактера. Дуго је цивилна заштита била схватана као део политике „унутрашње безбедности“ и била је снажно повезана са идејом неприкосновености националног суверенитета. Различити концепти су развијени на националном нивоу у зависности од политичког система државе, њених капацитета, перцепције претњи и историјског искуства, у циљу стварања оптималног система заштите становништва. Последице великих природних и антропогених катастрофа допринеле су промени схватања цивилне заштите као система искључиво националног интереса, те су прекогранични ризици и претње побољшали међународну сарадњу и координацију на том плану. Циљ овог рада је да прикупи релевантне научне тезе и резултате истраживања за подстицање даље расправе о будућности цивилне заштите. Резултати рада би требало да укажу на чињеницу да је цивилна заштита и даље важна област националног суверенитета. Такође, требало би да покаже на неопходност њеног редефинисања и да мисија цивилне заштите Европске уније говори о целом пројекту ЕУ и једна је од најопипљивијих инструмената европске солидарности и процеса смањења ризика од катастрофа.
Кључне речи: цивилна заштита, катастрофе, међународна сарадња, солидарност, Европска Унија
Reference
Ansell, C., Boin, R.A. & Keller, A. (2010). Managing Transboundary Crises: Identifying Building Blocks of an Effective Response System. Journal of Contingencies and Crisis Management, 18 (4), 205–17.
Ahman, T. (2009). The Lisbon Treaty and Civil Protection in the European Union. Stockholm: Swedish Defense Research Agency.
Bara, C., & Doktor, C. (2010). Risk Analysis: Cooperation in Civil Protection: EU, Spain and the UK. Zurich: CSS.
Boin, A., P.‘t Hart, E. Stern & B. Sundelius. (2005). The Politics of Crisis Management. Cambridge: Cambridge University Press.
Boin, A., Ekengren, M., & Rhinard, M. (2013). The European Union as Crisis Manager: Patterns and Prospects. New York: Cambridge University Press.
Valter, F. (2012). Katastrofe - Jedna kulturna istorija od XVI do XXI veka. Novi Sad: Akademska
Добраковић, Н. (2011). Деценија промена и стварање нових основа европске безбедности. Међународни проблеми. Београд: Институт за међународну политику и привреду.
Jakovljević, V. (2011). Civilna zaštita u Republici Srbiji. Beograd: Fakultet bezbednosti.
Jazić, А. (2021). Odluka komisije o sprovođenju (EU) 2019/1310 od 31. jula 2019. kojom se uutvrđuju pravila o radu evropskog fonda za civilnu zaštitu I Resk EU. Evropsko zakonodavstvo, 76. Institut za međunarodnu privredu i politiku.
Konstadinides, T. (2011). Civil Protection in Europe and the Lisobn 'solidarity clause': A genuine legal concept or a paper exercise. Uppsala: Uppsala Universitet.
Ekengren, M., Matzen, N., Rhinard, M., & Svantesson M. (2006). Solidarity or Sovereignty? EU Cooperation in Civil Protection. European Integration, 28 (5), 457–476.
Roth, F. & Prior, T. (2014): “The boundaries of building societal resilience: responsibilization and Swiss Civil defense in the Cold War”, Behemoth. A Journal on Civilisation, 7, 2, 103 –123
Сукјеник, К. (1976). Цивилна одбрана. Београд: ВИЗ.
Тerriff, T., Croft, S. & James, L. (2011). Traditional Views of Security in International Politics. In Security Studies Today. Cambridge, pp. 29-64.
Head, B.W. (2008). Wicked Problems in Public Policy. Public Policy, 3 (2), 101–18.
Waugh, W.L. Jr. (2000). Living with Hazards, Dealing with Disasters: An Introduction to Emergency Management. M.E. Sharpe, Armonk, New York, NY.