Утицај климатских промена на родну димензију безбедности

Filip Stojanović

doi:10.5937/fb_godisnjak0-37840

Filip Stojanović Istraživač

DOI: https://doi.org/10.5937/fb_godisnjak0-37840

Ključne reči: ванредне ситуације, природне катастрофе, родна инклузија, родна равноправност, климатске промене, људска безбедност

Sažetak

Климатске промене увећавају раскорак између безбедности и родне инклузије, односно мењају безбедносну динамику која ће за жене и девојчице у будућности бити све неповољнија. Као рањива категорија, жене неретко бивају озбиљно угрожене током ванредних ситуација. Узимајући у обзир неравноправан и маргинализован положај жена у патријархалним и неразвијеним друштвима, безбедност и благостање жена може бити још више угрожено услед изложености природним катастрофама (смештајем у сиромашним и неуређеним насељима, плавним подручјима, конфликтним зонама, трусним областима и сл.), чиме постају двоструко угрожене – додатном маргинализацијом и директним угрожавањем безбедности, здравља и благостања.

Циљ рада је преглед академске грађе у којој се проблематизује повезаност климатских промена са димензијом родне безбедности. Коришћењем концепта људске безбедности као основног теоријског полазишта, настоји се сагледавају последица које различити аспекти климатских промена (пре свега манифестовани кроз природне катастрофе) негативно утичу на жене. Стога је основни методолошки алат анализа садржаја релевантних академских текстова, међународних докумената и практичних политика који тематизују питање рода, безбедности, ванредних ситуација и климатских промена.

Reference

Arora-Jonsson, S. (2011). Virtue and vulnerability: Discourses on women, gender and climate change. Global environmental change, 21(2), 744-751.

Bajpai, K. (2000). The idea of a human security audit. Joan B. Kroc Institute Report, 19, 1-4.

Global Gender and Climate Aliance. (2016). Gender and climate change: A closer look at existing evidence. Global Gender and Climate Alliance: New York, NY, USA.

Rao, A., & Kelleher, D. (2005). Is there life after gender mainstreaming?. Gender & Development, 13(2), 57-69.

Dankelman, I. E. M. (2008). Gender, climate change and human security lessons from Bangladesh, Ghana and Senegal. Preuzeto 20.3.2022., sa https://www.wedo.org/wp-content/uploads/hsn-study-final-may-20-2008.pdf

Dankelman, I. (Ed.). (2010). Gender and climate change: An introduction. Routledge.

Denton, F. (2002). Climate change vulnerability, impacts, and adaptation: Why does gender matter?. Gender & Development, 10(2), 10-20.

MacGregor, S. (2010). ‘Gender and climate change’: from impacts to discourses. Journal of the Indian Ocean Region, 6(2), 223-238.

Goodrich, C. G., Udas, P. B., & Larrington-Spencer, H. (2019). Conceptualizing gendered vulnerability to climate change in the Hindu Kush Himalaya: Contextual conditions and drivers of change. Environmental Development, 31, 9-18.

Pearse, R. (2017). Gender and climate change. Wiley Interdisciplinary Reviews: Climate Change, 8(2), e451.

Stanković, A., Nikolić, M., & Aranđelović, M. (2016). Analysis оf the Impact of Long-Term Exposure to Air Pollution on Women’s Health in Nis (Serbia). Facta Universitatis, Series: Working and Living Environmental Protection, 13-19.

Lipovac, M., & Glušac, L. (2011). Perspektive koncepta ljudske bezbednosti. Kultura polisa, 16, 57-76.

United Nations Security Council (2000). Resolution 1325 (2000). Preuzeto 12.3.2022., sa https://documents-ddsny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N00/720/18/PDF/N0072018.pdf?OpenElement

United Nations Development Program. (1994). Human Development Report. New York: Oxford University Press.

The White House. (2021). National Strategy on Gender Equity and Equality. Prezeto 23.3.2022., sa https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2021/10/National-Strategy-on-Gender-Equity-and-Equality.pdf.