Улога међународног права у борби против лажних вести

Sažetak

Рад испитује улогу међународног права у борби против лажних вести, а у контексту њихове све израженије пролиферације у дигиталном простору и њиховог потенцијално угрожавајућег ефекта на међународни мир и безбедност. У раду се користе и анализирају извори међународног права у овој области (начело неинтервенције, Међународна конференција о коришћењу радиодифузије у интересу мира и Конвенција о међународном праву на исправку), као и секундарна литература која пропитује однос лажних вести и међународног права. Аутор закључује да међународно право нуди само оквирну забрану производње и ширења лажних вести од стране субјеката међународног права, али да таква регулација није довољна у борби против лажних вести јер је данас готово немогуће доказати одговорност конкретног субјекта за производњу и/или ширење одређене лажне вести. Такође, услед тешко замисливог консензуса у међународној заједници по овом питању, мало је вероватно очекивати продубљивање међународног права у овој области. Аутор зато препознаје три алтернативна вида регулације лажних вести – регулацију путем националних законодавстава (приказану на случају Републике Србије), путем законодавства Европске уније и тзв. „псеудорегулацију”, коју спроводе мултинационалне информационе компаније попут Алфабета, Мете и Твитера.