International Journal of Contemporary Security Studies

Ремилитаризација и борба за економску експлоатацију Арктика у сенци рата у Украјини

2025-02-20T12:52:18+01:00

Циљ рада је да се анализирају најзначајније импликације савремених међународних односа по безбедност Арктика. Као рефлексија актуелних глобалних дешавања, са исходиштем у украјинском конфликту, подручје Арктика предмет је релативно интензивне (ре)милитаризације с обе стране, али и војно – безбедносне реконфигурације, у смислу да је НАТО, пријемом Финске и Шведске у чланство, значајно учврстио своју позицију на балтичком, нордијском и арктичком правцу те ојачао своје непосредно присуство на руској граници. Анализа предмета истраживања реализована је у теоријском оквиру науке о међународним односима, уз кориштење одабраних научних метода, а као један од закључака спроведене анализе намеће се констатација да је, управо одражавајући стање у савременим међународним односима и њихову, између осталог, изражену милитантну димензију, војна безбедност Арктика предоминантна у односу на остале димензије његове безбедности. При томе, додатни отежавајући моменат представља и „кинески фактор“, односно тенденција НР Кине да се, преко руског Арктика, постепено наметне као незаобилазан чинилац у политичким, привредним, али и безбедносним процесима у региону, о чему изразито негативан став директно испољавају западне арктичке земље предвођене САД, док Руска Федерација дугорочно мора водити рачуна да кинеско присуство и утицај у региону не пређу „прихватљиве оквире“.

Улога и политика САД у међународним мировним операцијама и изградњи мира: потенцијални ангажман са Јужним Кавказом

2025-02-20T12:52:19+01:00

The paper is discussing the potential US peace-keeping engagement with the South Caucasus after the Third Nagorno-Karabakh war. Based on the case-study of the Third Nagorno-Karabakh war, followed by ethnic cleaning of the Armenians of Nagorno-Karabakh and continuous Azerbaijani aggression towards the sovereign territory of the Republic of Armenia, the paper analyzes the US interests and draws potential scenarios for US peacekeeping engagement in Armenia-Azerbaijani conflict. It draws five potential scenarios, which are: direct military engagement, support to a UN (or other international organization, for instance, OSCE) mission, support to the EU mission in Armenia, NATO engagement, distancing, and argues that the most realistic model is the US direct diplomatic engagement with major support to the EU/EU countries’ efforts, including military, in Armenia.

Сајбер напади на финансијски сектор критичне инфраструктуре

2025-02-20T12:52:19+01:00

Финансијски сектор критичне инфраструктуре представља један од најугроженијих сектора када је реч о сајбер нападима, с обзиром на његову критичну улогу у глобалној економији и природу пословања у данашњици. Дигитализација финансија отвара врата сајбер нападима кроз широку и распрострањену доступност финансијских услуга на модерним техологијама и мрежама. Овај рад бави се истраживањем мера заштите од сајбер напада у финансијском сектору кроз анализу три значајна инцидента: напада на Централну банку Бангладеша, компромитацију података компаније „Capital One“ и напад рамосвером на „Travelex“ компанију за трансвеф новца. Примарни циљ истраживања је анализиа утицаја сајбер напада на финансијски сектор критичне инфраструктуре и идентификација ефикасних мера заштите које могу смањити ризик од сличних напада у будућности. Користећи преглед међународне литературе и студију случаја, рад наглашава важност интеграције технолошких и организационих мера, као и значај изградње сајбер отпорности кроз континуирано унапређење безбедносних протокола и културе свести о сајбер безбедности. Резултати истраживања показују да, иако сајбер напади носе значајан ризик, они такође могу подстаћи финансијске институције на иновације и унапређење мера заштите.

Могућа решења за сајбер насиље

2025-02-20T12:52:19+01:00

У раду су приказана потенцијална решења за сајбер насиље, односно за различите облике насиља који се испољавају у сајбер простору. Рад превасходно отпочиње пружањем осврта на теоријско одређење, кључне одлике сајбер насиља и улоге које особе могу имати у истом. У том контексту, указано је на специфичности сајбер насиља у односу на традиционално насиље, узимајући у обзир карактеристике самог сајбер простора. Посебна пажња је посвећена разматрању штетних последица сајбер насиља, на основу којих је указано на знатну опасност ове појаве и неопходност њеног адекватног сузбијања и спречавања. С тим у вези, у раду ће бити размотрена могућа решења за сајбер насиље која се односе на примену савремених технологија у сајбер простору. Конкретно, биће истакнут значај информационих технологија у борби против сајбер насиља, кроз разматрање њихове примене у детекцији сајбер насиља на основу анализе текстуалног и другог садржаја. Способности вештачке интелигенције и са њом повезаних области, односно технологија које се примењују у сузбијању сајбер насиља, биће илустроване кроз конкретне пројекте и моделе који су развијани у ове сврхе, а који се примењују и у случајевима вршњачког сајбер насиља. Такође, кроз рад ће бити приказани и могући начини употребе високоразвијених технологија за пружање подршке жртвама сајбер насиља.

Спровођење превентивних мера на плану смањења ризика од пожара у КБЦ ,,Др Драгиша Мишовић - Дедиње”

2025-02-20T12:52:19+01:00

Пожари имају велики потенцијал да угрозе животе људи, имовину, материјална добра, и околину, те да прерасту у катастрофе. Опасност од пожара, односно ризика по људе и имовину, посебно расте у јавним објектима, у којима по правилу истовремено борави већи број лица.

Бројна искуства су показала да је велики број пожара могао бити спречен или угашен још у почетној фази, поштовањем и применом основних мера заштите од пожара. Ранији приступ заштите од пожара, базирао се на мерама које су имале за циљ да сузбију пожар и умање последице, онда када је пожар већ наступио. Савремени концепт смањења ризика од пожара, подразумева планирање и примену низа превентивних мера. Превентивне мере, једини су ефикасан и економичан начин заштите од пожара, а њима се утиче како на спречавање настанка пожара, тако и на знатно умањење негативних ефеката, уколико до пожара дође.

ОСВРТ: Цивилна заштита и ризик од употребе оружја за масовно уништење: актуелизација употребе двонаменских склоништа у Србији

2025-02-20T12:52:20+01:00

Специјална војна операција коју је Руска Федерација започела на територији Украјине 24. фебруарa 2022. године са собом доноси низ проблематичних питања не само из домена војних наука већ сада све конкретнијих наука безбедности (енергетска безбеност, еколошка безбедност, безбедност хране, здравствена безбедност).

ОСВРТ: Повратак обавезног служења војног рока

2025-02-20T12:52:20+01:00

Традиција служења обавезног војног рока у Србији свој заметак налази у периоду друге половине 19. века. Стицање независности Кнежевине Србије на Берлинском конгресу утрло је пут развоја народне стајаће војске 1883. године. Тиме је и српска држава кренула стопама великих сила Европе 19. века, које су увеле народне стајаће војске. Увођење обавезног војног рока било је подстакнуто растућим националним заносом, како у случају великих сила, тако и у случају Србије. Народна стајаћа војска постала је симбол државности и независности Србије, и израз њене вишевековне борбе за слободу. Следствено томе, служење војног рока је представљало праксу која је имала далекосежне ефекте, његова функција надилазила је просту војну обуку. Специфичан израз служења војног рока било је јачање националне свести и особеног етоса српског народа.

Приказ књиге: ЗАШТИТА КРИТИЧНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ КАО УСЛОВ ОЧУВАЊА ЖИВОТА И ОПСТАНКА ДРУШТВА

2025-02-20T12:52:20+01:00