Savremene studije bezbednosti

Саопштење: УПОТРЕБА ТЕХНОЛОГИЈА ПРЕПОЗНАВАЊА ЛИЦА

Urmas Kukk — 2024-10-22

The paper discusses the use of facial recognition technology in the Republic of Estonia both by state authorities and in the private sector. The possibility of using facial recognition technology in elections is pointed out, while underlining all the shortcomings that arise in connection with it. Finally, the possibility of using face recognition technology in real time with video surveillance in public space is considered.

Саопштење: СИСТЕМИ ПРЕПОЗНАВАЊА ЛИЦА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ЕВРОПСКИХ СТАНДАРДА ЗАШТИТЕ ПОДАТАКА У ПОЉСКОЈ

Urszula Góral — 2024-10-22

In Poland, facial recognition for public security purposes is a matter subject to various legal acts. The aim of the paper is to indicate the legal acts that regulate these issues, the way in which Poland approaches data protection in the context of the use of recognition systems, as well as the way of harmonizing with European guidelines. The paper offers a continuation of the discussion on the need to ensure the security of the state in accordance with the basic rights and freedoms of citizens using this technology.

Саопштење: БИОМЕТРИЈА, ВИДЕО НАДЗОР И ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРЕПОЗНАВАЊА ЛИЦА У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ

Karlo Paljug — 2024-10-22

The paper aims to point out some of the key issues of modern society in the context of data protection in the way of ensuring public safety. The use of video surveillance, biometrics and facial recognition technology is placed in the context of the Republic of Croatia, and the largest part of the work is devoted to these issues.

Саопштење: ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРЕПОЗНАВАЊА ЛИЦА И ЉУДСКА ПРАВА – КРАТАК ИЗВЕШТАЈ ДРЖАВЕ (СЛОВЕНИЈА)

Rosana Lemut Strle — 2024-10-22

The paper aims to describe the practice of using facial recognition technology and the impact it has on human rights in Slovenia. For this purpose, a case was used when public suspicion arose that the police were using facial recognition technology to identify participants in anti-government protests. The conclusion reached in the paper is that the Slovenian regulation on the use of automatic facial recognition systems seems proportionate, while some questions such as "is this technology necessary in a democratic society" remain open.

Саопштење: ВИДЕО-НАДЗОР И ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Златко Петровић — 2024-10-22

Рад има за циљ да пружи компаративан приказ нормативног уређења видео-надзора на нивоу Европске уније и нормативног уређења видео-надзора у Републици Србији. Сва питања у области заштите података о личности која проистичу из употребе видео-надзора, како у јавном, тако и у приватном сектору, нераздвојиво су везана за нормативна решења у Европској унији. Аутор закључује да употреба видео-надзора у Републици Србији није у потпуности и на систематичан начин нормативно уређена, што ствара низ проблема међу којима се као највећи издваја нарушавање права грађана.

Саопштење: ТЕХНОЛОГИЈА ПРЕПОЗНАВАЊА ЛИЦА И ПРАВА И СЛОБОДЕ ЛИЦА – СЛУЧАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Невена Ружић — 2024-10-22

Тема технологије препознавања лица која укључује обраду биометријских података у великом обиму, а на јавним површинама у Републици Србији, била предмет интересовања почевши од 2019. године, када је најављена њена примена. Интерес предузимања мера ради спречавања, истраге и откривања кривичних дела, гоњења учинилаца кривичних дела или извршења кривичних санкција, укључујући спречавање и заштиту од претњи јавној употребом напредне технологије, и интерес остваривања и омогућавања уживања основних права и слободе лица, могу се посматрати као опречни интереси друштва, чак и међусобно искључујући. Ипак, ова два, једнако важна, интереса нису нужно непомирљива. У овом раду дат је приказ појединих истраживања о утицају употребе технологија на понашање појединаца, иницијативе за правно уређење употребе технологије препознавања лица у различитим верзијама нацрта закона о унутрашњим пословима који су садржали одредбе којима се омогућава употреба ове технологије, као и различите верзије процена утицаја на заштиту података. Такође је указано на релевантне акте Уједињених нација и Европске Уније. Иако коначног одговора да ли је и, уколико јесте, у којим случајевима је дозвољен општи надзор јавних површина употребом овако развијене, а са становишта људских права интрузивне, технологије нема, дат је предлог мера које би могле да допринесу остваривању различитих интереса на начин да је задирање у права и слободе лица у мери која је неопходна у демократском друштву.

Улога међународног права у борби против лажних вести

Marko Todorović — 2024-10-21

Рад испитује улогу међународног права у борби против лажних вести, а у контексту њихове све израженије пролиферације у дигиталном простору и њиховог потенцијално угрожавајућег ефекта на међународни мир и безбедност. У раду се користе и анализирају извори међународног права у овој области (начело неинтервенције, Међународна конференција о коришћењу радиодифузије у интересу мира и Конвенција о међународном праву на исправку), као и секундарна литература која пропитује однос лажних вести и међународног права. Аутор закључује да међународно право нуди само оквирну забрану производње и ширења лажних вести од стране субјеката међународног права, али да таква регулација није довољна у борби против лажних вести јер је данас готово немогуће доказати одговорност конкретног субјекта за производњу и/или ширење одређене лажне вести. Такође, услед тешко замисливог консензуса у међународној заједници по овом питању, мало је вероватно очекивати продубљивање међународног права у овој области. Аутор зато препознаје три алтернативна вида регулације лажних вести – регулацију путем националних законодавстава (приказану на случају Републике Србије), путем законодавства Европске уније и тзв. „псеудорегулацију”, коју спроводе мултинационалне информационе компаније попут Алфабета, Мете и Твитера.

Приказ књиге: РАЗВОЈ МАЛОЛЕТНИЧКОГ ПРАВОСУЂА У ЕВРОПИ – ПОУКЕ ЗА БУДУЋНОСТ

Ana Nešić — 2024-10-22