Glasnik Antropološkog društva Srbije

LIFE WITH DIABETES IN THE COVID-19 ERA

2024-02-23T11:47:56+01:00

Pandemija COVID-19 promenila je živote milijardi ljudi, posebno onih s hroničnim bolestima poput dijabetesa. Cilj ovog istraživanja bio je procena uticaja pandemije na fizičko i mentalno zdravlje dijabetičara koji žive na Balkanu. Ispitivanje je vršeno anketiranjem putem interneta, u aprilu 2023. godine. U ispitivanju je učestvovalo 129 osoba. Njih 76 imalo je dijagostikovan tip 1, a 53 tip 2 dijabetes. 6,97% svih ispitanika imalo je bliskog člana porodice koji je preminuo od posledica infekcije SARS-CoV-2, a čak 77,78% tih smrtnih slučajeva imalo je dijabetes i/ili kardiovaskularne bolesti. Većina ispitanika takođe je bila zaražena SARS-CoV-2 virusom. Većini ispitanika je dijabetes dijagnostikovan pre infekcije, a dijabetes uzrokovan SARS-CoV-2 uglavnom je bio tipa 2. Iako su redovno uzimali propisanu farmakoterapiju i dodatke prehrani, polovina ispitanika je imala povišen nivo šećera u krvi, dok je nivo D-dimera bio povišen uglavnom kod dijabetičara tipa 2. Takođe, hospitalizacija u akutnoj fazi bila je češća kod dijabetičara tipa 2. Većina dijabetičara patila je od poremećaja spavanja (p < 0,01), a dijabetičari tipa 2 takođe su patili i od noćnih mora (p < 0,05). Shodno tome, upotreba anksiolitika i antidepresiva bila je češća kod ljudi sa tipom 2 dijabetesa. Oporavak je bio znatno brži kod dijabetičara tipa 1, zbog manjeg broja propratnih bolesti poput hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti i bolesti jetre, koje su bile češće kod pacijenata sa tip 2 dijabetesom.

STAVOVI STUDENATA PREMA DENTALNOM MARKETINGU SA INSTAGRAMA, ONLAJN KOMUNIKACIJI SA STOMATOLOZIMA I INFORMACIJAMA O ORALNOM ZDRAVLJU SA INTERNETA

2024-02-23T11:47:57+01:00

Uvod: Informacije o oralnom zdravlju dostupne na internetu, snimci stomatoloških procedura na YouTube-u, grupe na Facebook-u, čiji su članovi stomatolozi, doprineli su da stomatologija pronađe mesto na internetu.

Cilj: Cilj istraživanja je bio ispitivanje stavova i ponašanja studentske populacije prema: dentalnom marketingu sa Instagram-a, relaciji pacijent-stomatolog preko društvenih mreža i informacijama o oralnom zdravlju sa interneta.

Učesnici i metode: Istraživanjem je obuhvaćeno 226 studenata Univerziteta u Nišu, putem anonimne ankete od 16 pitanja, koja je kreirana u Google Forms- u.

Rezultati: Svaki šesti ispitanik od onih koji prate neku stomatološku ordinaciju na Instagram-u, je izabrao ordinaciju zbog Instagram-a. Ženski ispitanici češće pretražuju stomatologe na internetu, za razliku od muških. Većina ispitanika, koji su prijatelji sa stomatolozima na društvenoj mreži, ipak ih najčešće kontaktira telefonom. Najstarijim ispitanicima nije prikladno da budu prijatelji sa stomatolozima na društvenim mrežama. Najveći broj onih, koji su nesigurni u tačnost informacija o oralnom zdravlju sa interneta, ne diskutuje sa stomatologom o njima.

Zaključak: Instagram ne igra ključnu ulogu u odabiru stomatologa kod ispitanika, a komunikacija sa stomatologom preko društvenih mreža je manje zastupljena od ostalih vidova komunikacije sa stomatologom. Ipak, više od polovine ispitanika konsultuje internet pre odlaska kod stomatologa.

MUSKULOSKELETNI POREMEĆAJI U POPULACIJI STUDENATA STOMATOLOGIJE UNIVERZITETA U NIŠU, SRBIJA

2024-02-23T11:47:57+01:00

Muskuloskeletni poremećaji (MSP) se karakterišu pojavom nelagodnosti, povremenog ili trajnog bola u zglobovima, mišićima, tetivama i drugim mekim tkivima izazvanih ponavljanjem određenih telesnih pokreta ili neugodnim i forsiranim telesnim držanjem. Stomatologija se smatra profesijom visokog rizika za razvoj ovih poremećaja. Cilj istraživanja je bio da se ispita pojava MSP u populaciji studenata stomatologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Srbija. U istraživanju je učestvovalo 170 studenata stomatologije. U cilju ispitivanja pojave i distribucije MSP studenti su popunjavali modifikovani Nordijski upitnik. Rezultati su pokazali da 70,6 % studenata pati od MSP. MSP su bili gotovo jednako zastupljeni u oba pola (69,7% kod muškaraca i 71,1% kod žena). Najčešća lokalizacija bola bila je u predelu gornjeg dela leđa u 32,3% slučajeva. Ukupno 54,1% studenata se izjasnilo da je intenzitet bola bio umeren i da u 41,2% slučajeva traje koliko i rad sa pacijentom. U 49,4% slučajeva bol ne utiče na praktični rad, a kao meru olakšanja tegoba u 53,3% slučajeva studenti upražnjavaju odmor. MSP se javljaju već na prvim godinama studija i imaju tendenciju intenziviranja sa dužinom studija. Obzirom da se muskuloskeletni bol javlja već u ranom periodu studentske prakse neophodno je baviti se proučavanjem ergonomskih faktora koji su od velikog značaja za pojavu i intenziviranje ovih poremećaja.

MOTIVACIJA ZA UČENJE

2024-02-23T11:47:57+01:00

Motivacija za učenje je povezana sa školskim uspehom, pozitivnim stavovima prema školi, većim zadovoljstvom učenika i nastavnika i sa boljom disciplinom. U razvoju koncepta, motivacija je posmatrana kao crta ličnosti ili stanje koje zavisi od situacije ili kao kombinacija crta i stanja. Osnovna podela koju su teoretičari isticali je razlika između intrinzičke i ekstrinzičke motivacije. Budući da većina aktivnosti nisu ni potpuno intrinzički ni ekstrinzički motivisane, javlja se ideja o postojanju kontinuuma na kome se naše aktivnosti nalaze, između potpuno intrinzički do potpuno ekstrinzički motivisanih, ili se intrinzička i ekstrinzička motivacija posmatraju kao dva nezavisna uzroka sa mogućnošću istovremenog delovanja. U ovom radu su prestavljeni osnovni teorijski koncepti motivacije i praktične implikacije u nastavnom procesu i to: bihejvioristički pristup motivaciji, Maslovljeva hijerarhija motiva, teorija samoodređenosti, teorija optimalnog iskustva, teorija očekivanja i vrednosti, teorije cilja, implicitne teorije o sposobnosti, teorija atribucije, uverenja o samoefikasnosti, teorija o samovrednosti kao i važnost interesovanja za ono što se uči. Većina teorija naglašava važnost unutrašnje motivacije, dok istraživanja i realnost školskih sistema pokazuju da je ponekad potrebno osloniti se na ekstrinzičke motive i koristiti sisteme nagrađivanja. Mnogo je razloga zašto učenici uče. Lični interesi, radoznalost i unutrašnja potreba za znanjem verovatno su najjači pokretači za bavljenje određenom aktivnošću. Važno je razvijati i negovati radoznalost, interesovanja i želju za učenjem što više različitih oblasti.

АНТРОПОЛОШКИ АСПЕКТИ ИДЕНТИТЕТА ЈУНАКА „НЕЧИСТЕ КРВИ“ БОРЕ СТАНКОВИЋА

2024-02-23T11:47:58+01:00

Имајући у виду да роман „Нечиста крв“ Борисава Станковића обухвата догађаје, породичне и друштвене односе у дефинисаном простору, у варошици на југу Србије, у конкретном времену, од 1850. до 1900. године, отвара се могућност за истраживање аспеката живота човека као централне тачке превирања тога времена и на том простору. Интерпретацијом делова из романа „Нечиста крв“ може се сагледати однос писца према појединачним људским судбинама у друштвеним ситуацијама у Врању, после ослобођења од Турака. Антрополошки аспект постављеног проблемског питања усмерен је ка главним ликовима (ефенди-Мити и газда-Марку), представницима друштвених средина у роману, градске и сеоске, али и према њиховом потомству. Бора Станковић је у овом роману описао низ трагичних судбина ликова који су често били у немилости неписаних правила своје средине и наслеђених образаца понашања. Борини ликови су доживели драму идентитета и због пропадања трговачких породица које су имале угледно и повлашћено место у варошици, али и због судара са новим временом које је омогућило продирање сеоских породица у град. Тако је дошло до мешања два света у коме је новац почео да одређује друштвене односе и да ремети самореализацију личности. Дакле, све те околности додатно отежавају улогу недовршеног човека који трага за својим идентитетом, потврђујући или негирајући личну потребу и искуство предака. Станковићеви јунаци су у дубоком несагласју са собом и другима и као такви показали су неспособност и немоћ да се боре за свој идентитет. Рад ће се бавити и могућим разлозима за такве изборе јунака.