Glasnik Advokatske komore Vojvodine

ИСКЉУЧЕЊЕ ПРОТИВПРАВНОСТИ КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА НЕОВЛАШЋЕНО ПРИСЛУШКИВАЊЕ И СНИМАЊЕ

2025-12-10T09:32:09+01:00

Кривично дело неовлашћено прислушкивање и снимање је већ одавно саставни део корпуса кривичних дела инкриминисаних у домаћем кривичном законодавству. До сада, због својих особености, конкретно чињенице да се за основне облике овог дела из члана 143 став 1 и 2 гоњење предузима по приватној тужби, оно се није нарочито често јављало у пракси. Међутим, са развојем технологије, могућности за извршење овог кривичног дела значајно расту, будући да данас сваки просечан грађанин располаже средствима, односно, уређајима који су подобни за извршење радње овог кривичног дела. Из наведеног разлога, неопходно је подробно анализирати појединачне елементе овог кривичног дела, како би се избегла неуједначеност његовог тумачења и примене у пракси. Осим тога, потребно је поставити и границе кривичног неправа с обзиром на ово дело, будући да вредности које се њиме штите у одређеним ситуацијама нису значајније од вредности које се њиховим кршењем могу заштитити. Из наведеног разлога, потребно је прописивање посебних услова искључења противправности, чију садржину ће рад настојати да предложи.

(NE)DOVOLJNA PROCESNA PRAVA OŠTEĆENOG U KRIVIČNIM POSTUPCIMA U BIH (NE)OMOGUĆAVAJU BORBU PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

2025-12-10T09:32:10+01:00

Procesni položaj oštećenog je najpovoljniji prema Zakonu o krivičnom postupku Republike Srpske u odnosu na druge krivičnoprocesne zakone u Bosni i Hercegovini. Naime, oštećeni može da predlaže izvođenje dokaza koji su od važnosti za predmet dokazivanja i može da preuzme krivično gonjenje nakon potvrđene optužnice. Međutim, koji značaj ova procesna prava za oštećenog imaju ako isti nema pravo žalbe na presudu zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Posebno je značajno poboljšati procesni položaj oštećenog kada je u pitanju otkrivanje i dokazivanje krivičnog djela trgovine ljudima. Kako je, nažalost, cilj trgovine ljudima sticanje imovinske koristi eksploatisanjem žrtve trgovine ljudima, mjera oduzimanje imovine pribaljene krivičnim djelom se čini i kao korisno sredstvo kako bi se osiguralo obeštećenje za žrtvu trgovine ljudima i kada nije okončan krivični postupak zbog procesnih smetnji za vođenje krivičnog postupka. Sud nije obaveza u krivičnom postupku da odluči o imovinskopravnom zahtjevu, ako bi se time odugovlačio krivični postupak, što je još jedan razlog zašto je oduzimanje imovine pribaljene krivičnim djelom efikasna mjera kojom bi svaka osoba koja je žrtva trgovine ljudima ostvarila svoje pravo na odštetu.

Досуђивање нематеријалне штете у случају несталих беба - искуства примене закона

2025-12-10T09:32:10+01:00

Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији усвојен је 2020. године и уредио је право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете родитеља и сродника. Рад анализира резултате примене закона у погледу остваривања права на накнаду нематеријалне штете, као први своје врсте. Спроведено је емпиријско истраживање у Вишем суду у Новом Саду, Вишем суду у Београду, Вишем суду у Крагујевцу и Вишем суду у Нишу. Применом статистичког метода и метода случајног узорка, анализиранe су судскe одлуке поводом захтева за досуђивање накнаде нематеријалне штете због повреде права на поштовање породичног живота, као права личности, у случајевима несталих беба. Пажња је посвећена и ранијој судској пракси у сличним чињеничним случајевима, са посебним освртом на пресуду Европског суда за људска права Зорица Јовановић против Србије. Применом нормативноправног и упоредноправног метода анализирана је правична новчана накнада нематеријалне штете и њена сврха. Циљ рада јесте теоријска и емпиријска анализа досуђивања нематеријалне штете због повреде права на поштовање породичног живота у случајевима несталих беба. Резултати истраживања показују да примена закона представља Пирову победу у вишегодишњој борби родитеља: новчана накнада нематеријалне штете јесте досуђивана, али је утврђивање чињеница о судбини деце изостало у највећем броју случајева.

ПРИВРЕМЕНИ И ПОВРЕМEНИ РАД КАО ОБЛИК ФЛЕКСИБИЛНОГ ЗАПОШЉАВАЊА

2025-12-10T09:32:10+01:00

Привремени и повремени рад је у правном систему Републике Србије један од најзначајнијих облика флексибилног запошљавања. Иако је много значајан, у домаћој литератури нема много радова који су посвећени искључиво овој врсти флексибилног облика запошљавања. Међутим, како је флексибилизација рада и флексибилно запошљавање изузетно актуелна тема, постоји доста радова у којима се питање привременог и повременог рада помиње у оквиру ове тематике. Овај рад посвећен је питању колико заправо овај облик рада доприноси флексибилизацији рада, и где су границе флексибилизације рада, односно у ком моменту почиње злоупотреба привременог и повременог рада, тачније флексплоатација лица која овај рад обављају, као и њиховом правном положају. Централни део рада о злоупотреби привременог и повременог рада биће сагледан кроз ставове судске праксе, с обзиром на то да како је већ горе наведено, не постоји много радова у литератури који су посвећени искључиво овој тематици, те самим тим ни много ставова по питању злоупотребе истог, а судска пракса је што се ове проблематике тиче бројна.

УГОВОР О РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ И ЊЕГОВЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ

2025-12-10T09:32:10+01:00

Уговор о раду на одређено време представља флексибилан облик запошљавања који омогућава послодавцима да одговоре на привремене потребе тржишта рада. Међутим, пракса показује да се овај облик уговора често злоупотребљава, што доводи до несигурности запослених и нарушавања радних права. Овај рад анализира правни оквир и сврху уговора о раду на одређено време, те идентификује најчешће облике злоупотреба. У закључку, предлажу се препоруке за унапређење законодавства и јачање надзора над применом уговора о раду на одређено време како би се смањиле злоупотребе и побољшала заштита права радника. У раду се полази од хипотезе да позитивне законске одредбе нису јасно одредиле ситуације у којима се може засновати радни однос на одређено време, већ је потребно утврдити прецизне и конкретне околности које су карактеристичне за одређену активност и које само изузетно могу оправдати одсуство потребе за трајним или трајнијим радом запосленог, као и да недовољни капацитети инспекције рада и других механизама за спречавање злоупотреба уговора о раду одређено време, олакшавају кршење прописа у овој области радног права у Републици Србији, од стране послодаваца, као јаче стране у радног односу.

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КАО ЉУДСКО ПРАВО (ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА)

2025-12-10T09:32:11+01:00

Примарну улогу у пружању релевантне правне заштите животне средине и климе, има национални судски систем, а Европски суд за људска права има супсидијарну улогу и поступа тек по представкама за повреду других људских права. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и њени додатни протоколи, не регулишу директно право на здраву животну средину као такво, ипак штите интерес за очување животне средине и климе штитећи друга људска права. Наиме, претежно се повреда овог права преиспитује кроз повреду права на живот у здравој животној средини, повреду права на приватан живот, права на имовину и права на информисање. Државе су дужне да поштују, штите, унапређују и испуњавају сва људска права за све људе. Ово укључује афирмативну обавезу да се спрече предвидиве штете, укључујући и ону изазвану климатским променама.

Поље судских спорова о климатским променама се временом обогатило и наметнуло је потребу да носиоци правосудних функција и учесници у таквим судским споровима, постану свесни последица климатских промена, као и последица које носе одлуке у тим споровима. Поред тога што је унапређен значај климатских парница и еколошких парница уопште, како пред домаћим судовима, тако и пред Европским судом за људска права и Судом правде Европске уније, бројни случајеви су добили и шири међународни одјек и остварили своју амбицију за добијањем одговора о утицају климатских промена на основна људска права, па су тако, надаље, инспирисали покретање оваквих поступака широм света.

У развоју међународног еколошког права временом су уставновљени принципи који указују на карактеристике те области права и његових института, а то су принцип превентивне акције, принцип предострожности, принцип "плаћа загађивач", принцип одрживог развоја, принцип међугенерацијске једнакости и принцип обавезе сарадње.

Неупитни значај еколошког права је препознат на међународном нивоу и, иако ово право није именовано као људско право у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, ни у њеним протоколима, њему је такав значај признат кроз растући тренд еколошких и климатских парница, као и све богатију судску праксу у овој области

Живот и стваралаштво Милорада Ботића

2025-12-10T09:32:11+01:00

Милорад Ботић је био једна од најистакнутијих личности војвођанске адвокатуре. Оставио је неизбрисив траг у Гласнику Адвокатске коморе Војводине, часопису за правну теорију и праксу, као главни и одговорни уредник али и као аутор бројних радова у Гласнику. Био је плодан писац са више објављених књига, збирки песама и чланака.