Glasnik Advokatske komore Vojvodine

Povreda prava na odbranu prilikom određivanja pritvora u fazi istrage

Aleksandar Forca — 2024-03-12

Predmet rada je povreda prava na odbranu prilikom određivanja pritvora u fazi istrage. Autor je, na osnovu postavljene hipoteze, u radu pokušao izdiferencirati drugačiji pravni stav, od onog kojeg je postavila domaća sudska praksa, a koji se tiče prava na odbranu osumnjičenog prilikom određivanja pritvora u istražnoj fazi krivičnog postupka. Takođe, potrebno je naglasiti da su u radu sagledani svi elementi prava na odbranu, koji u svojoj ukupnosti predstavljaju primjenu načela prava na pravično suđenje, ali isto tako, pored teorijskog shvatanja teme o kojoj autor piše, prvenstveni cilj bio je rješavanje praktičnog pitanja o kome se vrlo često rješava u krivičnopravnim stvarima pred sudom i to na suprotan način od onog koji je postavljen hipotezom u ovom radu. U radu su korištena normativna i uporednopravna analiza relevantnih odredaba domaćih i međunarodnih pravnih akata, zatim metodi dokumentacione analize, studija slučaja, ali i metode srednjeg obima poput uzorkovanja i ispitivanja u formi intervjua i ankete. Rezultati pokazuju da je pravo na odbranu slojevito pravo osumnjičenog/optuženog i njegovog branioca, te da ta slojevitost proizlazi iz viševjekovne razvojne pravne doktrine i bogate sudske prakse. Sa druge strane, autor je zaključio da pojedina rješenja domaće sudske vlasti predstavljaju opozit rješenjima Međunarodnog suda pravde u Strazburu, kao i normativnim rješenjima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a što je rezultat neiscrpljivanja krajnjih pravnih lijekova protiv domaće Ustavnosudske vlasti. Konačno, de lege ferenda, autor smatra da bi rješenje praktičnog pravnog pitanja tretiranog u ovom radu, trebalo riješiti na drugačiji način od onog koji je trenutno zvaničan stav domaće sudske prakse.

Prava i dužnosti oštećenog u krivičnom postupku

Ana Petričević — 2024-03-12

U radu autor analizira položaj oštećenog u krivičnom postupku Republike Srbije, sa akcentom na njegova prava i dužnosti. Izlaganje je podeljeno u tri celine. U prvoj celini govorimo o pravima koja ima lice koje je oštećeno izvršenjem krivičnog dela, uz kritiku pojedinih zakonskih rešenja i iznošenje predloga de lege ferenda. Druga celina posvećena je dužnostima koje ima oštećeni u krivičnom postupku, koje nisu naročito sporne. Na kraju su izložena zaključna razmatranja i dati predlozi usmereni na davanje veće uloge oštećenom od one koju trenutno ima i poboljšanje njegovog položaja u krivičnom postupku.

Начин обрачуна снижења цене код уговора о међународној продаји робе

Milica Popović — 2024-03-12

Право купца на снижење цене представља институт римског права који је временом постао широко прихваћен у правним системима са континенталном правном традицијом. Код међународне продаје робе, од посебног значаја је члан 50. Конвенције Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе који регулише ово право. У раду се анализира начин обрачуна снижења цена као једно од спорних питања у вези са остваривањем права на снижење цене, у смислу члана 50. Конвенције. Ради целовитог сагледавања проблема, у раду је дат приказ историјата настанка, извора права на снижење цене код уговора о међународној продаји робе, као и услова за примену. Централни део рада јесте питање начина обрачуна снижења цене, са посебним освртом на време и место одређивања вредности саобразне и несаобразне робе ради њиховог поређења и примене формуле обрачуна. Ова питања су била спорна још приликом доношења саме Конвенције, а и данас су предмет дискусија у правној теорији, док је судска пракса недовољно усаглашена. Циљ рада јесте извођење закључка о начину обрачуна снижења цене, путем анализе одредаба Конвенције, решења датих у теорији, као и судској пракси.

KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE, PROSTORA I PRIRODNIH DOBARA U KRIVIČNOM ZAKONIKU REPUBLIKE SLOVENIJE

Vid Jakulin — 2024-03-12

Autor obrađuje krivična dela protiv životne sredine, prostora i prirodnih dobara u slovenačkom krivičnom zakoniku. Krivični zakonik Republike Slovenije obuhvata sledeća krivična dela protiv životne sredine, prostora i prirodnih dobara: opterećivanje i uništavanje životne sredine, zagađenje mora i voda plovilima, protivpravno postupanje sa nuklearnim ili drugim radioaktivnim materijalima, zagađenje pitke vode, zagađenje namirnica ili hrane za stoku, protivpravno zauzimanje nekretnine, uništenje nasada upotrebom štetnih materijala, uništavanje šuma, mučenje životinja, protivzakonit lov, protivzakonit ribolov, nezakonito postupanje sa zaštičenim u prirodi slobodno živećim vrstama životinja i biljaka, prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka, proizvodnja štetnih sredstava za lječenje životinja i nesavesno pružanje veterinarske pomoći. Autor je svestan toga da je krivično pravo poslednje i najmanje pogodno sredstvo za zaštitu životne sredine, jer se krivični postupak pokreće tek kada su zaštićena pravna dobra već oštećena. Radi toga autor smatra, da treba veću pažnju pokloniti prevenciji – bolje sprečavati nego kažnjavati. Uprkos tome, zbog značaja zaštićenih pravnih dobara, potrebna je i krivičnopravna zaštita životne sredine i prirodnih dobara.

ЕКОЛОГИJА И КАЗНЕНОПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ ЗАШТИТЕ

Gordana Lažetić — 2024-03-12

У последњним годинама у Републици Северној Македонији знатно је порасло интересовање научне и стручне заједнице у односу на заштиту животне средине у најширем смислу. Пракса је показала да је неопходна допунска едукација судија и тужитеља у односу на аспекте везане за заштиту животне средине. Неопходно је модификовати и допунити еколошку политику новим приоритетима, циљевима и правцима деловања који ће одговарати акутним проблемима животне средине.

Велики је проблем у Северној Македонији што је у појединим областима примећено да основни стратешки документи нису конзистентни па је тешко вршити мониторинг и релевантну евалуацију остварених циљева. У односу на легислативни оквир мора се истаћи да постоји недостатак систематичности и да велики број подзаконских аката није донешено, па се може закључити да је легислативни оквир у многим деловима непотпун.

Текућа реформа казненог материјалног права тангира и питање веће заштите животне средине, па се предлже увођење новог кривичног дела „екоцид“. Предлаже се да се екоцид кажњава са казном затвора од 10 година или доживотна казна затвора ако неко поступи супротно прописима, у намери да нанесе штету животној средини, или ако неко предузме или не предузме радњу која резултира озбиљном и широко распрострањеном или дуготрајном штетом по животну средину.

Могућности парламентарног надзора независног правосуђа с освртом на доктрину sub judice

Sandra Janjić — 2024-03-12

У функционалним демократијама, постојање ефикасног система узајамне контроле и равнотеже и поштовање владавине права су од суштинске важности да би се осигурао одговарајући баланс између три стуба власти, а то су судска, извршна и законодавна власт.

Концепт парламентарног надзора такође произилази из ширих начела демократије и владавинеправа, као и начела подјеле власти.Парламентарни надзор је основна компонента система провјере и равнотеже којим се настоји осигурати правда и владавина права у демократским друштвима.Основна сврха свих судова је да пруже правичну правду свим грађанима. Стога, постоји потреба да се осигура да се само један суд бави одређеним предметом у исто вријеме у складу са поштовањем доктринеsubjudice.

У новије вријеме ова доктрина је добила много већи значај јер игра виталну улогу у правилном функционисању правосудне машинерије у земљи. Sub judiceу суштини значи 'ствар која је још увијек у разматрању Суда' или је тужба још у току. Принцип исторвемено представља гарант независности правосуђа али и оквир остваривања ефикасног парламентарног надзора и равнотеже.

THE ZNAČAJ PRAVNIH INSTRUMENATA ZA SPREČAVANJE POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI

Milica Nikolić — 2023-09-11

Ауторка се у раду бави питањем повреда на раду и професионалних болести. Кроз анализу домаћег и страног законодавства ауторка је покушала да укаже на значај правних инструмената за сузбијање и спречавање повреда на раду и професионалних болести. Имајући у виду да постоји велики раскорак између нормативног оквира Републике Србије и стања у пракси, ауторка је мишљења да поједина законодавна решења нису адекватна, те полази од претпоставке да постојећа законска решења подстичу евазију пријављивања повреда на раду и професионалних обољења. Ауторка је у раду спровела емпиријско истраживање применом метода анкете и продубљеног интервјуа, а све у циљу добијања података о учесталости наступања повреда на раду, као и о томе да ли се оне благовремено пријављују и евидентирају, и ако не, шта је узрок томе. На основу спроведеног истраживања долази се до закључка да су у пракси повреде на раду и професионалне болести све учесталије, док се формално само мали број пријављује и евидентира. Такође, резултати истраживања показују да је евазија пријављивања повреда на раду условљена у великој мери и чињеницом да тренутно стање законодавства у потпуности финансијски терет повреда на раду и професионалних обољења преваљује на послодавце.

Кључне речи: повреда на раду; професионална болест; безбедност и здравље на раду; превенција; евиденција повреда.