Glasnik Advokatske komore Vojvodine

Upravna, institucionalna i politička kontrola budžeta - teorijski aspekt uz kratak osvrt na neka pozitivnopravna rešenja Srbije

Stefan Milić — Wed, 24 May 2023 09:24:55 +0200

Savremena država ima značajnu ulogu u obezbeđivanju opštih dobara kako bi njihovo korišćenje omogućila svim svojim stanovnicima. Država mora da obezbedi određene prihode kako bi mogla obavljati tu funkciju. Institucija koja najbolje oslikava na koji način država privređuje i kako usmerava svoje prihode jeste budžet. Imajući u vidu da se u budžetu detaljno prikazuju finansijski planovi za određeni naredni period, vrlo je značajna procedura donošenja i kontrole budžeta. Da bi se obezbedilo da se prihodi koje država finansijski privređuje usmere na način kako bi građani imali najviše koriste, mora postojati efikasan mehanizam kontrole donošenja i sprovođenja budžeta. Kontrolu budžeta mogu vršiti organi uprave, nezavisni organi i parlament kao telo koje usvaja budžet i završni račun budžeta. Tako će predmet analize ovog rada biti upravna, institucionalna i politička kontrola budžeta. Kod ove tri vrste kontrole autor će se ukratko osvrnuti i na neka pozitivnopravno rešenja Srbije. Upravna kontrola je zasnovana na hijerarhijskom principu, institucionalnu vrše nezavisne revizorske institucije, dok političku vrši parlament kao najviše prestavničko telo

Значај принципа једнаког третмана мушкараца и жена у праву Европске уније

Jovana Rajić Ćalić — Wed, 24 May 2023 09:25:55 +0200

Питање једнаког третмана мушкараца и жене представља непресушну тему за истраживање, а како је проблем дискриминације по основу пола уско повезан са успостављањем једнаког третмана, то у истраживање ове теме треба кренути са наднационалног нивоа, какав је систем права у Европској унији. Настанак и развој принципа једнаког третмана у оквиру заједнице европских држава текао постепено, уз остављање простора за додатна усавршавања. Нормативни оквир који је постављен, ипак, није био праћен и практичним променама у пружању једнаких шанси женама приликом запошавања и на раду, те се научници и даље баве феноменом платног јаза, сегрегацијом послова, стакленог плафона и проблемом усклађивања породичног и професионалног живота, као последицу неједнаког положаја мушкараца и жена у друштву.

У раду је проучен настанак и развој принципа једнаког третмана у оквиру Европске уније, уз почетну хипотезу да ни садашњи нормативни оквир није у стању да предупреди последице дискриминације по основу пола који постоје у пракси.

Rad van prostorija poslodavca – pravni režim i izazovi organizacije u toku i nakon pandemije zarazne bolesti Covid-19

Andrijana Ristić — Wed, 24 May 2023 09:28:36 +0200

Izbijanje epidemije zarazne bolesti Covid-19 dovelo je do neočekivanog porasta značaja rada van prostorija poslodavca u svetskim okvirima. Kako je, do tada, ovaj način organizacije rada uživao skromnu zastupljenost, usled opreznog stava poslodavaca i zaposlenih prema njemu, tako ni uređenju ovog pitanja nije bila posvećena adekvatna pažnja na unutrašnjem i međunarodnom nivou. U ovom radu, autorka će pokušati da odgovori na pitanje da li su stavovi zaposlenih i poslodavaca prema ovom načinu organizacije rada doživeli promenu nakon nastupanja vanrednih epidemioloških okolnosti, te da li će usled toga njegova zastupljenost u budućnosti biti značajnija. Osim toga, autorka će pokušati da utvrdi da li je rad van prostorija poslodavca uređen na adekvatan način u našoj državi, kao i da li je i koja pitanja neophodno potpunije urediti u svetlu njegovog povećanog značaja. U cilju dobijanja odgovora na navedena pitanja, autorka je sprovela anketu sa zaposlenima koji su u Republici Srbiji, usled uvođenja vanrednog stanja, počeli da obavljaju rad van prostorija poslodavca. Navedeni rezultati biće cenjeni u svetlu rezultata sprovedenih anketa na nivou Evropske unije, a pitanje uređenosti ovog načina organizacije rada posmatraćemo kroz analizu zakonskih i podzakonskih akata koji uređuju ovo pitanje u Republici Srbiji.

Zaštita individualnih i kolektivnih prava zaposlenih u slučaju promene poslodavca

Tijana R Kovačević — Wed, 24 May 2023 09:30:47 +0200

У раду се детаљно анализира на који начин се обезбеђује заштита индивидуалних и колективних права запослених у случају промене послодавца. С тим у вези, заштитита запослених се обезбеђује путем правила о аутоматском преносу уговора о раду са „старог“ на „новог“ послодавца уз задржавање истих услова рада. Отуда, положај запослених остаје непромењен без обзира на измене у активностима које врши послодавац и одлуке о преносу предузећа. У том смислу се гарантија очувања запослења јавља као противтежа управљачкој власти послодавца и слободи предузетништа. Садржина начела сигурности запослења се огледа у забрани иницирања отказа од стране послодавца као последица структурне промене. Следствено томе, послодавац следбеник ступа у права и обавезе послодавца претходника уз очување правног статуса чиме се штитете запослени који су погођени преносом. Осим тога, правни континуитет се не прекида ни када је реч о правима и обавезама насталим из колективног уговора о раду који наставља да производи правно дејство код послодавца суксцесора.

MATERIJALNO KRIVIČNO PRAVO MEDICRIME KONVENCIJE I KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE – ODNOS SKLADA ILI NESKLADA

Filip Novaković — Wed, 24 May 2023 09:32:19 +0200

Trgovina krivotvorenim medicinskim proizvodima rastuća je globalna kriminalna industrija (naročito u domenu organizovanog kriminaliteta), koja predstavlja veliku prijetnju fizičkim licima, odnosno pacijentima, ali i zdravstvenim sistemima. Cirkulacija i prodaja krivotvorenih medicinskih proizvoda vrši se neregulisanim kanalima (pokraj ceste, na tržnici, putem interneta, pa čak i u barovima, noćnim klubovima i pekarama). Konvencija Vijeća Evrope o krivotvorenju medicinskih proizvoda i sličnim kažnjivim djelima, koja uključuju prijetnje javnom zdravlju, predstavlja prvi međunarodni ugovor takve vrste, odnosno međunarodni instrument koji uspostavlja pravni okvir za borbu protiv proizvodnje i trgovine krivotvorenim medicinskim proizvodima i protiv ovog kriminalnog, crnog tržišta. Njime se predviđa kriminalizacija određenih djela, predviđaju posebne odredbe vezane za krivični postupak, štite prava žrtava krivičnih djela i unapređuje nacionalna i međunarodna saradnja u krivičnim stvarima.

ОДНОС ДИСЦИПЛИНСКОГ И ОТКАЗНОГ ПОСТУПКА У РАДНОМ ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Milica Midžović — Wed, 24 May 2023 09:31:39 +0200

У радном праву Републике Србије, у општем режиму радних односа, институт дисциплинске одговорности уређен је у оквиру института престанка радног односа, тј. законским одредбама о отказу уговора о раду због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине. Међутим, утврђивање одговорности запослених за најозбиљније повреде радних обавеза и непоштовање радне дисциплине у поступку давања отказа уговора о раду не може бити задовољавајуће решење. Пре свега, стога што меродавни прописи не уређују, чак ни на нивоу начела, дисциплински поступак већ се у отказном поступку утврђује одговорност за повреде радне обавезе и непоштовање радне дисциплине и изриче дисциплинска мера. С обзиром на то да су механизми који ограничавају злоупотребе послодавчевих дисциплинских овлашћења знатно ослабљени, ауторка у раду указује на неопходност преиспитивања концепције дисциплинске одговорности и дисциплинског поступка. Иако дисциплински и отказни поступак имају извесне сличности, то су два различита радноправна института са другачијим циљевима. Применом нормативноправног и упоредноправног метода, анализирањем резултата добијених путем емпиријског истраживања и судске праксе, ауторка ће у раду изложити уочене проблеме везане за тренутно регулисање наведених инситутута и предложити и могућа решења de lege ferenda.

Критеријуми за процену најбољег интереса детета у поступцима за заштиту права детета

Ljubica Mihajlović — Mon, 11 Sep 2023 08:56:00 +0200

Принцип најбољег интереса детета представља један од четири основна принципа на којима почива систем заштите права детета под окриљем Уједињених нација и Конвенције о правима детета. Као такав, представља општи принцип, тзв. каучук појам којем правници практичари у сваком конкретном случају придају одређено значење. Породични закон РС, као и Конвенција о правима детета, не садрже дефиницију овог принципа, што оставља широки простор за процену шта најбољи интерес детета in concreto представља. С тим у вези, правницима практичарима од помоћи је Општи коментар бр. 14(2013) Комитета за права детета о томе шта представља најбољи интерес детета, који поставља објективне критеријуме као смернице које сви они који доносе одлуке које се тичу деце треба да примењују. Поред осврта на доминантне ставове правне теорије и правне регулативе која се односи на критеријуме за процену најбољег интереса детета, предмет рада ће бити сагледавање доминантних ставова судске праксе у правном систему Републике Србије у овој области.