Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv časopis za pravnu teoriju i praksu sr-RS@latin <p> </p> <p>Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:</p> <p> </p> <ol><li>Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga <a href="http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs" target="_new">"Creative Commons Attribution licencom"</a> koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.</li><li>Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.</li><li>Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.</li></ol> <p> </p> <p> </p> akvojvodine@gmail.com (Aleksandar Todorović) akvojvodine@gmail.com (Aleksandar Todorović) Wed, 10 Jul 2024 10:40:55 +0200 OJS 3.1.2.0 http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss 60 Povreda prava na odbranu prilikom određivanja pritvora u fazi istrage https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/40786 <p style="text-align: justify;"><span lang="EN-US" style="font-size: 12.0pt; line-height: 106%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Predmet rada je povreda prava na odbranu prilikom određivanja pritvora u fazi istrage. Autor je, na osnovu postavljene hipoteze, u radu poku&scaron;ao izdiferencirati drugačiji pravni stav, od onog kojeg je postavila domaća sudska praksa, a koji se tiče prava na odbranu osumnjičenog prilikom određivanja pritvora u istražnoj fazi krivičnog postupka. Takođe, potrebno je naglasiti da su u radu sagledani svi elementi prava na odbranu, koji u svojoj ukupnosti predstavljaju primjenu načela prava na pravično suđenje, ali isto tako, pored teorijskog shvatanja teme o kojoj autor pi&scaron;e, prvenstveni cilj bio je rje&scaron;avanje praktičnog pitanja o kome se vrlo često rje&scaron;ava u krivičnopravnim stvarima pred sudom i to na suprotan način od onog koji je postavljen hipotezom u ovom radu. U radu su kori&scaron;tena normativna i uporednopravna analiza relevantnih odredaba domaćih i međunarodnih pravnih akata, zatim metodi dokumentacione analize, studija slučaja, ali i metode srednjeg obima poput uzorkovanja i ispitivanja u formi intervjua i ankete. Rezultati pokazuju da je pravo na odbranu slojevito pravo osumnjičenog/optuženog i njegovog branioca, te da ta slojevitost proizlazi iz vi&scaron;evjekovne razvojne pravne doktrine i bogate sudske prakse. Sa druge strane, autor je zaključio da pojedina rje&scaron;enja domaće sudske vlasti predstavljaju opozit rje&scaron;enjima Međunarodnog suda pravde u Strazburu, kao i normativnim rje&scaron;enjima Evropske konvencije za za&scaron;titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a &scaron;to je rezultat neiscrpljivanja krajnjih pravnih lijekova protiv domaće Ustavnosudske vlasti. Konačno, de lege ferenda, autor smatra da bi rje&scaron;enje praktičnog pravnog pitanja tretiranog u ovom radu, trebalo rije&scaron;iti na drugačiji način od onog koji je trenutno zvaničan stav domaće sudske prakse.&nbsp;</span></p> Aleksandar Forca Sva prava zadržana (c) 2024 Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/40786 Tue, 12 Mar 2024 11:16:30 +0100 Prava i dužnosti oštećenog u krivičnom postupku https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/41667 <p><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-weight: bold; mso-bidi-font-style: italic;">U radu</span> <span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-weight: bold; mso-bidi-font-style: italic;">autor analizira položaj o&scaron;tećenog u krivičnom postupku Republike Srbije, sa akcentom na njegova prava i dužnosti</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-style: italic;">. Izlaganje je podeljeno u tri celine. U prvoj celini govorimo o pravima koja ima lice koje je o&scaron;tećeno izvr&scaron;enjem krivičnog dela, uz kritiku pojedinih zakonskih re&scaron;enja i izno&scaron;enje predloga </span><em><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">de lege ferenda</span></em><span lang="SR-LATN-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-LATN-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-style: italic;">. Druga celina posvećena je dužnostima koje ima o&scaron;tećeni u krivičnom postupku, koje nisu naročito sporne. Na kraju su izložena zaključna razmatranja i dati predlozi usmereni na davanje veće uloge o&scaron;tećenom od one koju trenutno ima i pobolj&scaron;anje njegovog položaja u krivičnom postupku.</span></p> Ana Petričević Sva prava zadržana (c) 2024 Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/41667 Tue, 12 Mar 2024 11:18:11 +0100 Начин обрачуна снижења цене код уговора о међународној продаји робе https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/46520 <p style="text-align: justify;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-theme-font: minor-latin; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Право купца на снижење цене представља институт римског права који је временом постао широко прихваћен у правним системима са континенталном правном традицијом. Код међународне продаје робе, од посебног значаја је члан 50. Конвенције Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе који регулише ово право. У раду се анализира начин обрачуна снижења цена као једно од спорних питања у вези са остваривањем права на снижење цене, у смислу члана 50. Конвенције. Ради целовитог сагледавања проблема, у раду је дат приказ историјата настанка, извора права на снижење цене код уговора о међународној продаји робе, као и услова за примену. Централни део рада јесте питање начина обрачуна снижења цене, са посебним освртом на време и место одређивања вредности саобразне и несаобразне робе ради њиховог поређења и примене формуле обрачуна. Ова питања су била спорна још приликом доношења саме Конвенције, а и данас су предмет дискусија у правној теорији, док је судска пракса недовољно усаглашена. Циљ рада јесте извођење закључка о начину обрачуна снижења цене, путем анализе одредаба Конвенције, решења датих у теорији, као и судској пракси.&nbsp;</span></p> Milica Popović Sva prava zadržana (c) 2024 Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/46520 Tue, 12 Mar 2024 11:29:29 +0100 KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE, PROSTORA I PRIRODNIH DOBARA U KRIVIČNOM ZAKONIKU REPUBLIKE SLOVENIJE https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/47888 <p><em>Autor obrađuje krivična dela protiv životne sredine, prostora i prirodnih dobara u slovenačkom krivičnom zakoniku. Krivični zakonik Republike Slovenije obuhvata sledeća krivična dela protiv životne sredine, prostora i prirodnih dobara: opterećivanje i uni&scaron;tavanje životne sredine, zagađenje mora i voda plovilima, protivpravno postupanje sa nuklearnim ili drugim radioaktivnim&nbsp; materijalima, zagađenje pitke vode, zagađenje namirnica ili hrane za stoku, protivpravno zauzimanje nekretnine, uni&scaron;tenje nasada upotrebom &scaron;tetnih materijala, uni&scaron;tavanje &scaron;uma, mučenje životinja, protivzakonit lov, protivzakonit ribolov, nezakonito postupanje sa za&scaron;tičenim u prirodi slobodno živećim vrstama životinja i biljaka, preno&scaron;enje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka, proizvodnja &scaron;tetnih sredstava za lječenje životinja i nesavesno pružanje veterinarske pomoći. Autor je svestan toga da je krivično pravo poslednje i najmanje pogodno sredstvo za za&scaron;titu životne sredine, jer se krivični postupak pokreće tek kada su za&scaron;tićena pravna dobra već o&scaron;tećena. Radi toga autor smatra, da treba veću pažnju pokloniti prevenciji &ndash; bolje sprečavati nego kažnjavati. Uprkos tome, zbog značaja za&scaron;tićenih pravnih dobara, potrebna je i krivičnopravna za&scaron;tita životne sredine i prirodnih dobara.</em></p> Vid Jakulin Sva prava zadržana (c) 2024 Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/47888 Tue, 12 Mar 2024 12:03:14 +0100 ЕКОЛОГИJА И КАЗНЕНОПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ ЗАШТИТЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/47890 <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 36.0pt; line-height: 150%;"><em><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Arial',sans-serif; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У последњним годинама у Републици Северној Македонији знатно је порасло интересовање научне и стручне заједнице у односу на заштиту животне средине у најширем смислу. Пракса је показала да је неопходна допунска едукација судија и тужитеља у односу на аспекте везане за заштиту животне средине. </span></em><em><span lang="MK" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Arial',sans-serif; mso-ansi-language: MK;">Н</span></em><em><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Arial',sans-serif; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">еопходно је модификовати и допунити еколошку политику новим приоритетима, циљевима и правцима деловања који ће одговарати акутним проблемима животне средине. </span></em></p> <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify; text-indent: 36.0pt; line-height: 150%;"><em><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Arial',sans-serif; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Велики је&nbsp; проблем у Северној Македонији што је у појединим областима примећено да основни стратешки документи нису конзистентни па је тешко вршити мониторинг и релевантну евалуацију остварених циљева. У односу на легислативни оквир мора се истаћи да постоји недостатак систематичности и да велики број подзаконских аката није донешено, па се може закључити да је легислативни оквир у многим деловима непотпун. </span></em></p> <p style="text-align: justify;"><em><span lang="MK" style="font-size: 12.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Arial',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-ansi-language: MK; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">Текућа реформа казненог материјалног права тангира и питање ве</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Arial',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA;">ће заштите животне средине, па се предлже увођење новог кривичног дела &bdquo;екоцид&ldquo;. Предлаже се да се екоцид кажњава са казном затвора од 10 година или доживотна казна затвора ако неко поступи супротно прописима, у намери да нанесе штету животној средини, или ако неко предузме или не предузме радњу која резултира озбиљном и широко распрострањеном или дуготрајном штетом по животну средину</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Arial, sans-serif;">.</span></em></p> Gordana Lažetić, Elena Mujovska-Trpevska Sva prava zadržana (c) 2024 Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/47890 Tue, 12 Mar 2024 12:06:08 +0100 Могућности парламентарног надзора независног правосуђа с освртом на доктрину sub judice https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/41749 <p class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-bottom: 6.0pt; mso-add-space: auto; text-align: justify; line-height: 150%;"><em><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 12pt; line-height: 24px; font-family: 'Times New Roman', 'serif';">У </span></em><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BS-LATN-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: BS-LATN-BA;">функционалним демократијама, постојање ефикасног система узајамне контроле и равнотеже и поштовање владавине права су од суштинске важности да би се осигурао одговарајући баланс између три стуба власти, а то су судска, извршна и законодавна власт.</span></em></p> <p class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-bottom: 6.0pt; mso-add-space: auto; text-align: justify; line-height: 150%;"><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BS-LATN-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: BS-LATN-BA;">Концепт парламентарног надзора такође произилази из ширих начела демократије и владавинеправа, као и начела подјеле власти.Парламентарни надзор је основна компонента система</span></em><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;"> провјере и равнотеже којим се настоји осигурати правда и владавина права у демократским друштвима.Основна сврха свих судова је да пруже правичну правду свим грађанима. Стога, постоји потреба да се осигура да се само један суд бави одређеним предметом у исто вријеме у складу са поштовањем доктрине</span></em><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BS-LATN-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Book Antiqua','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-ansi-language: BS-LATN-BA;">sub</span></em><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BS-LATN-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-ansi-language: BS-LATN-BA;">judice</span></em><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;">.</span></em></p> <p class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-bottom: 6.0pt; mso-add-space: auto; text-align: justify; line-height: 150%;"><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;">У новије вријеме ова доктрина је добила много већи значај јер игра виталну улогу у правилном функционисању правосудне машинерије у земљи. </span></em><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="BS-LATN-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: BS-LATN-BA;">Sub judice</span></em><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;">у суштини значи 'ствар која је још увијек у разматрању Суда' или је тужба још у току. Принцип исторвемено представља гарант независности правосуђа али и оквир остваривања ефикасног парламентарног надзора и равнотеже.</span></em></p> <p class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-bottom: 6.0pt; mso-add-space: auto; text-align: justify; line-height: 150%;"><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #1C1A;">&nbsp;</span></p> Sandra Janjić Sva prava zadržana (c) 2024 Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/41749 Tue, 12 Mar 2024 11:19:44 +0100 THE ZNAČAJ PRAVNIH INSTRUMENATA ZA SPREČAVANJE POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/42377 <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36.0pt; line-height: 150%;"><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #281A;">Ауторка се у раду бави питањем повреда на раду и професионалних болести. Кроз анализу домаћег и страног законодавства ауторка је покушала да укаже на значај правних инструмената за сузбијање и спречавање повреда на раду и професионалних болести. Имајући у виду да постоји велики раскорак између нормативног оквира Републике Србије и стања у пракси, ауторка је мишљења да поједина законодавна решења нису адекватна, те полази од претпоставке да постојећа законска решења подстичу евазију пријављивања повреда на раду и професионалних обољења. Ауторка је у раду спровела емпиријско истраживање применом метода анкете и<span style="mso-spacerun: yes;">&nbsp; </span>продубљеног интервјуа, а све у циљу добијања података о учесталости наступања повреда на раду, као и о томе да ли се оне благовремено пријављују и евидентирају, и ако не, шта је узрок томе. На основу спроведеног истраживања долази се до закључка да су у пракси повреде на раду и професионалне болести све учесталије, док се формално само мали број пријављује и евидентира. Такође, резултати истраживања показују да је евазија пријављивања повреда на раду условљена у великој мери и чињеницом да тренутно стање законодавства у потпуности финансијски терет повреда на раду и професионалних обољења преваљује на послодавце. </span></em></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36.0pt; line-height: 150%;"><strong style="mso-bidi-font-weight: normal;"><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #281A;">Кључне речи: </span></em></strong><em style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman','serif'; mso-ansi-language: #281A;">повреда на раду; професионална болест; безбедност и здравље на раду; превенција; евиденција повреда.</span></em></p> Milica Nikolić Sva prava zadržana (c) 2023 Glasnik Advokatske komore Vojvodine https://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/article/view/42377 Mon, 11 Sep 2023 08:54:49 +0200