Halo 194 - naučni časopis urgentne medicine

Digitalni zamor oka u eri ekrana: da li sočiva sa filtriranjem plavog svetla mogu napraviti razliku?

Andrea Mirkovic, Nikola Savić — Wed, 27 May 2026 13:31:22 +0200

Povećana izloženost digitalnim ekranima u savremenom načinu života doprinela je porastu učestalosti digitalnog zamora očiju (DES), koji se karakteriše očnom nelagodom, suvoćom oka, zamućenim vidom i glavoboljama. Sočiva za naočare sa filtriranjem plavog svetla predložena su kao neinvazivna strategija za ublažavanje ovih simptoma; međutim, postojeći dokazi o njihovoj kliničkoj efikasnosti ostaju neujednačeni.

Ova randomizovana kontrolisana studija procenjivala je kratkoročne efekte selektivno dizajniranih i komercijalno dostupnih sočiva sa filtriranjem plavog svetla na subjektivni digitalni zamor očiju kod zdravih odraslih osoba. Ukupno 53 učesnika nasumično je raspoređeno u tri grupe: Selektivna sBLF sočivasočiva, Standardna komercijalno dostupna BLF sočiva i standardna sočiva bez filtracije plavog svetla. Učesnici su koristili dodeljena sočiva tokom uobičajene izloženosti digitalnim ekranima u periodu od 14 dana.

Subjektivni ishodi procenjivani su pomoću upitnika Digital Eye Strain Questionnaire (DES-Q). Svi učesnici su završili studiju bez neželjenih događaja. Obе intervencione grupe pokazale su veće smanjenje DES-Q skorova u poređenju sa kontrolnom grupom (sBLF sočiva 45%; BLF sočiva: 40%; kontrola: 10%; p < 0,05). Međutim, između dve grupe sa sočivima koja filtriraju plavo svetlo nije uočena statistički značajna razlika.

Ovi nalazi sugerišu da sočiva sa filtriranjem plavog svetla mogu biti povezana sa smanjenjem subjektivnih simptoma digitalnog zamora očiju u kratkom vremenskom periodu. Ipak, s obzirom na subjektivnu prirodu ishoda i kratko trajanje praćenja, rezultate treba tumačiti sa oprezom.

Skriveni infarkt miokarda pod dijagnozom alkoholizma-prikaz slučaja

Olja Mirković — Wed, 27 May 2026 13:44:55 +0200

Uvod: Akutni infarkt miokarda može imati atipičnu prezentaciju, što otežava pravovremenu dijagnozu, naročito u prehospitalnim uslovima kada klinička slika može imitirati druga stanja, poput alkoholisanosti.

Prikaz slučaja: Ekipa hitne pomoći dobila je poziv zbog pacijenta muškog pola, koji leži na ulici uz sumnju na alkoholisanost. Po dolasku na lice mesta pacijent negira unos alkohola, navodi kratkotrajan gubitak svesti i bol u grudima. Nakon uzete anamneze i fizikalnog pregleda urađen je EKG na kojem se uočava ST elevacija u D2, D3,AVF, ST depresija D1, AVR, V1, V2, nakon čega je postavljena sumnja na akutni infarkt miokarda donjeg zida. Pacijentu je ordinirana terapija i na monitoringu je transportovan u angio salu.

Zaključak: Adekvatan pregled pacijenata na javnim pozivima je veoma važan kako se ne bi propustila po život opasna stanja i kako bi pacijenti bili zbrinuti na pravi način.

Sinergistički efekat patofizioloških i farmakoloških faktora na nastanak torsade de pointes

Luka Milićević, Nataša Nakalamić, Goran Davidović — Wed, 27 May 2026 13:51:34 +0200

Uvod: Torsade de pointes predstavlja polimorfnu ventrikularnu aritmiju asociranu sa odloženom repolarizacijom komora. Manifestuje se u vidu prolaznih epizoda vrtoglavice i sinkope. U retkim situacijama ovo stanje uvodi pacijenta u ventrikularnu fibrilaciju i iznenadnu smrt. Među najčešćim uzrocima se navodi elektrolitni disbalans (hipomagnezijemija i hipokalemija), primena antiaritmika Ia i III grupe i antibiotika, usporeni srčani ritam, kao i pojedini maligniteti.

Prikaz slučaja: Muškarac starosti 74 godine inicijalno je hospitalizovan na Klinici za urologiju UKC Kragujevac radi operativnog lečenja karcinoma mokraćne bešike. Kardiološkom opservacijom je registrovana ventrikulska tahikardija po tipu torsade. Naknadnim analizama kod pacijenta nisu evaluirane morfološke promene koje su mogle da dovedu do pojave aritmije. Razmatranjem uticaja komorbiditeta, targetirani su potencijalni uzroci navedenog stanja. Usklađivanjem terapijskog režima i elektrolitnog statusa došlo je do stabilizacije opšteg stanja pacijenta.

Zaključak: Kompleksnost farmakoterapije starijih pacijenata zahteva racionalnu primenu antiaritmika zbog paradoksalnog proaritmogenog efekta istih, sa posebnim akcentom na češću kontrolu elektrolitnog statusa.

Suspektna povezanost između upotrebe kanabisa i razvoja miokarditisa: rastući dijagnostički izazov i faktor rizika kod mladih odraslih osoba

Nataša Nakalamić, Luka Milićević, Vladimir Mihajlović — Fri, 29 May 2026 12:39:49 +0200

Uvod: Akutni miokarditis se definiše kao inflamatorno oštećenje miokarda koje pogađa 4 do 14 osoba na 100 000 stanovnika. Utvrđeno je da kanabis sadrži THC za koji je dokazan negativni kardiotropni efekat - pojava tahikardije i aritmije, hipo- ili hipertenzija, vazospazam, vazodilatacija, povećan rizik za miokardni infarkt usled ubrzanog koronarnog protoka.

Prikaz slučaja: Pacijent starosti 29 godina sa simptomima palpitacije i gušenja, hospitalizovan je u jedinicu intezivne nege Klinike za kardiologiju UKC Kragujevac. Anamnestički saznajemo da je pacijent svakodnevni konzument kanabinoida u poslednja 3 meseca. Kardiološkom dijagnostikom registrovano je više epizoda nsVT. Magnetnom rezonancom srca je potvrđeno prisustvo miokarditisa. U odsustvu drugih identifikovanih uzročnika miokarditisa, najverovatniji faktor koji je mogao dovesti do ovog stanja predstavlja upotreba marihuane.

Zaključak: Miokarditis nepoznatog uzroka kod mladih pacijenata zahteva specifičan dijagnostički pristup. Standardni dijagnostički protokol za dijagnostiku miokarditisa kod mlađih pacijenta, treba obuhvatiti skrining na upotrebu psihoaktivnih supstanci.

SOLITARNI FIBROZNI TUMOR KARLICE, RANIJE KLASIFIKOVAN KAO HEMANGIOPERICITOM, KOJI SE MANIFESTOVAO KOMPRESIJOM VENA I VENSKOM KONGESTIJOM U KARLICI: PRIKAZ SLUČAJA

Dejan Svilar, Jovana Đošić, Anđela Đurić, Bojan Stojanović — Tue, 02 Jun 2026 13:19:04 +0200

Uvod: Solitarni fibrozni tumor (SFT) predstavlja retku mezenhimalnu neoplazamu, ranije klasifikovanu kao hemangiopericitomom. Iako se može javiti gotovo na bilo kojoj anatomskoj lokaciji, karlična lokalizacija je retka, a simptomi se obično javljaju kasno zbog progresivnog efekta mase.

Prikaz slučaja: Šezdesetdevetogodišnji muškarac javio se zbog višemesečnog abdominalnog bola, otoka i trnjenja desne noge. Laboratorijski nalazi pokazali su blagu anemiju, povišen fibrinogen i blago povećan C-reaktivni protein, dok su tumorski markeri bili uredni. Multidetektorska kompjuterizovana tomografija abdomena I karlice prikazala je masivnu lobuliranu hipervaskularnu tumorsku masu sa heterogenim postkontrastnim pojačanjem i centralnom nekrozom. Color-Doppler ultrasonografija vena donjih ekstremiteta pokazala je usporen i nefiziološki venski protok, bez jasnih znakova duboke venske tromboze u trenutku pregleda.

Zaključak: SFT male karlice predstavlja retku, ali klinički značajnu dijagnozu u diferencijalnom razmatranju velikih, hipervaskularnih tumorskih promena karlice. Multidisciplinarni pristup je od ključnog značaja za planiranje optimalnog lečenja, pri čemu hirurška resekcija ostaje osnovni terapijski modalitet.