Industrija

Cene energije i njihov direktan efekat na inflaciju u Srbiji u periodu 2016-2025

Marko Miljković, Dejan Molnar, Svetozar Tanasković — Mon, 16 Mar 2026 13:47:05 +0100

Tokom poslednjih petnaest godina inflacija u Srbiji je uglavnom bila niska i u okvirima zadatog cilja NBS, sa izuzetkom perioda 2021-2023. Cilj ovog rada je da proceni direktan doprinos cena energije inflaciji u Srbiji. Energija čini oko 16% potrošačke korpe u Srbiji, a kretanje cena energije utiče na nebaznu inflaciju koja sadrži rast cena koje su sklone velikim kratkoročnim oscilacijama usled šokova ponude. U radu je prikazano kretanje cena električne energije, gasa, čvrstih goriva, grejanja i goriva za putnička vozila, kao i efekti promene navedenih cena na inflaciju u Srbiji u periodu 2016-2025. Direktan doprinos cena energije rastu opšteg nivoa cena u Srbiji u većem delu posmatranog perioda iznosio je manje od jednog procentnog poena godišnje, odnosno između 15 i 30 procenata ukupnog doprinosa svih elemenata potrošačke korpe. Pri tome, najveći doprinos inflaciji dalo je povećanje cena električne energije, a zatim povećanje cena goriva za putnička vozila i čvrstih goriva.

The Rangiranje faktora uticaja na predikciju učešća OIE u ukupnoj potrošnji električne energije u Srbiji

Aleksandra Tomic — Mon, 16 Mar 2026 15:18:17 +0100

Apstrakt: „Zelena agenda“ kao nova politička i ekonomska paradigma u svetu sadrži smanjenje upotrebe uglja sa tendencijom obustave eksploatacije do 2050. godine i prelazak na ekološki „čiste“ izvore energije. Ovaj proces se naziva energetska tranzicija i ključni elementi takve tranzicije su: suočavanje sa klimatskim promenama i zaštita životne sredine, implementacija mera energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora. Od kada je Srbija kreirala novu Nacionalnu energetsku strategiju i plan do 2040. godine, ovo je implementirano u mnogim tehničkim studiama, zasnovane na postojećim obnovljivim izvorima energije. Svaka zemlja mora da očuva svoj elektroenergetski sistem i energetsku bezbednost, kao i ekonomsku i finansijsku održivost. Ova studija predstavlja elemente predviđanja udela OIE u ukupnoj potrošnji energije koristeći više kriterijuma kao matematičke modele za rangiranje faktora koji utiču. Model predviđanja može se kreirati za 2030. godinu i kao rezultat ove studije, rangiranje faktora pokazuje ograničenu funkciju. Rangiranje faktora koji utiču na predviđanje udela OIE podrazumeva skup matematičkih koraka koji opisuju različita ponašanja ulaznih podataka (meteorološke varijable, vrste dana, potrošnja električne energije, cene energije itd.). Izlazni podaci iz modela su rangirani alternativni niz podataka koji prikazuju očekivani udeo OIE u ukupnoj potrošnji električne energije za period prognoziranja potrošnje, klimatskih promena, potrošnje i cene energenata, nivoa razvoja opreme i investicija na svetskom tržištu. Ovaj višekriterijumski model ELECTE je pokazao da su ove odabrane matematičke metode uključile sve promenljive, korektivne i ponderske faktore, kako bi se povećala verovatnoća predviđanja i tačnost, ali su postale obavezni delovi strategija razvoja energetike mnogih zemalja za period do 2050.

R Reakcija tržišta kapitala na promene makroekonomskih varijabli: studija slučaja Bosne i Hercegovine

Almir A. Alihodzic, Alem Merdić , Jasmina Dzafic — Mon, 16 Mar 2026 18:00:45 +0100

Ova studija ima za cilj da identifikuje uticaj makroekonomskih i tržišnih varijabli na tržište akcija u Bosni i Hercegovini. Razmatraju se dva indeksa na tržištu kapitala Bosne i Hercegovine, naime indeks berze SASX-30 i BIRS. Istovremeno, makroekonomske i tržišne varijable su: promet (TRN), tržišna kapitalizacija (MC), izvoz (EXP), uvoz (IMP), bruto domaći proizvod (BDP), indeks potrošačkih cena (CPI) i strane direktne investicije (FDI). Studija sprovodi panel regresionu analizu za period od 2013., do 2022. godine. Rezultati panel regresione analize pokazali su da vrednosti izvoza i uvoza imaju najveći uticaj u kontekstu značaja na kretanje prinosa na berzanskim indeksima SASX-30 i BIRS na tržištu kapitala Bosne i Hercegovine. S druge strane, varijable koje su postigle najmanji značaj su sledeće: promet, tržišna kapitalizacija, strane direktne investicije, i indeks potrošačkih cena.

The Uticaj uslužnih robota na izgaranje zaposlenih u ugostiteljskoj industriji: Empirijsko istraživanje

Jelena Lukić Nikolić, Ivana Ostojić, Pero Labus — Mon, 16 Mar 2026 18:15:26 +0100

Apstrakt: Rad ima za cilj da istraži uticaj uslužnih robota na dobrobit zaposlenih u ugostiteljskoj industriji, s posebnim fokusom na ključne dimenzije izgaranja zaposlenih: emocionalnu iscrpljenost, depersonalizaciju i lični osećaj postignuća. Empirijski podaci su prikupljeni pomoću onlajn upitnika na koji je odgovorilo ukupno 1.234 zaposlenih u ugostiteljskim objektima u četiri zemlje jugoistične Evrope: Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Rezultati Mann-Whitney U-testa pokazali su statistički značajne razlike. Zaposleni koji rade sa uslužnim robotima iskazali su niži nivo emocionalne iscrpljenosti i depersonalizacije u poređenju sa zaposlenima koji ne koriste uslužne robote, dok su istovremeno doživeli manji osećaj ličnog postignuća. Dobijeni rezultati ukazuju na kompleksnost uticaja robota na dobrobit zaposlenih, jer iako roboti mogu da smanje emocionalni stres i distanciranje, mogu da izazovu i smanjeni osećaj ličnog postignuća. Rezultati ističu značaj uravnoteženog pristupa u procesu integracije robota u ugostiteljstvu, kako bi se obezbedila sinergija između tehnološkog napretka i dobrobiti zaposlenih. Zaključci imaju značajne implikacije za buduću primenu uslužnih robota u ugostiteljstvu i postavljaju čvrste temelje za dalja istraživanja i optimizaciju njihovog uvođenja u radne procese.

Determinante finansijske i digitalne finansijske pismenosti među vlasnicima mikro i malih preduzeća u Jogjakarti, Indonezija

Tue, 17 Mar 2026 12:10:07 +0100

Ova studija ispituje nivoe i determinante finansijske pismenosti (FL) i digitalne finansijske pismenosti (DFL) među vlasnicima mikro-MSP u Jogjakarti. Koristeći anketne podatke mikropreduzeća iz više sektora, analiza procenjuje pismenost u dimenzijama znanja, stavova i ponašanja. Nalazi pokazuju da su i FL i DFL relativno niski, posebno u dimenzijama znanja i ponašanja, uprkos generalno pozitivnim stavovima. Demografske karakteristike, pol, starost i obrazovanje, značajno utiču na FL i DFL, pri čemu muškarci, mlađi i obrazovaniji vlasnici pokazuju viši nivo pismenosti. Socioekonomski faktori takođe oblikuju rezultate: stalno zaposlenje smanjuje DFL, porodična finansijska podrška poboljšava digitalne finansijske stavove, dok veći broj izdržavanih članova i oslanjanje na zajedničku finansijsku pomoć smanjuju digitalno finansijsko angažovanje. Karakteristike poslovanja kao što su promet i tip delatnosti, zajedno sa faktorima povezanim s tehnologijom, uključujući pristup internetu i digitalnim alatima za plaćanje, dodatno utiču na nivo pismenosti; međutim, sam pristup ne garantuje odgovorno digitalno finansijsko ponašanje. Analiza medijacije potvrđuje da FL ima ključnu ulogu u jačanju DFL, naglašavajući važnost osnovnog finansijskog znanja i ponašanja u usvajanju digitalnih finansija. Studija nudi uvide za politike usmerene na unapređenje digitalne finansijske inkluzije među mikropreduzećima u ekonomijama u razvoju.

Efekti dvostruke tranzicije na prenos sektorske produktivnosti u evropskim ekonomijama

Salim Slimani — Tue, 17 Mar 2026 15:42:46 +0100

Rad predstavlja novi analitički okvir za praćenje difuzije sektorskih šokova produktivnosti u evropskim ekonomijama tokom digitalne i zelene tranzicije. Korišćenjem unapređene strukturne dekompozicije input–output mreža, identifikovano je šest kanala transmisije: direktni, interni, povratni, dobavljački, kupca i novi kanal dvostruke tranzicije. Dinamička neuravnotežena panel regresija, koja obuhvata 24 sektora u 27 država članica EU u periodu 2000–2023, pokazuje visoku heterogenost propagacije šokova tokom tranzicionih perioda.

Ključni rezultati pokazuju da dvostruki efekti tranzicije pojačavaju tradicionalne mrežne efekte za 42–47 procenata, pri čemu digitalno intenzivne industrije povećavaju uzvodnu propagaciju, a sektori orijentisani ka održivosti povećavaju nizvodnu transmisiju. Savremeni koeficijent dvostruke tranzicije dostiže do 2,34 procenta, što je znatno više od tradicionalnih preliva. Multiplikatori ukazuju na informacione usluge i energetiku kao glavne pokretače transformacije, sa prelivačkim efektima koji su 2,8 puta veći od tradicionalnih industrijskih veza. Privremena analiza pokazuje ubrzano jačanje efekata preliva nakon 2020. godine, u skladu sa Mehanizmom za oporavak i otpornost i intenziviranjem politika dvostruke tranzicije.

Ovi nalazi pružaju empirijske dokaze kreatorima politika u Evropi o međusektorskoj dinamici i naglašavaju potrebu za integrisanim digitalno-zelenim strategijama tranzicije radi unapređenja rasta produktivnosti.

Ključne reči: Mrežne veze, Input–output analiza, Šokovi produktivnosti, Digitalna transformacija, Zelena tranzicija, Strukturna dekompozicija, Dinamička panel regresija, Dvostruka tranzicija, Evropska unija

The Značaj regulisanja veštačke inteligencije i sajber bezbednosti za održivi razvoj trgovine

Tue, 17 Mar 2026 15:50:13 +0100

Ubrzana digitalizacija trgovine i sve intenzivnija primena veštačke inteligencije (AI) donose brojne ekonomske prednosti, ali istovremeno otvaraju važna pitanja u vezi sa zaštitom podataka, privatnošću i sajber bezbednošću. Ovaj rad razmatra značaj regulisanja AI i sajber bezbednosti za održivi razvoj trgovine, polazeći od stava da stabilan i jasno definisan regulatorni okvir predstavlja osnov za tržišnu otpornost, poverenje potrošača i dugoročnu konkurentnost. Analiza obuhvata uporedni prikaz regulatornih modela Evropske unije i Republike Srbije, sa fokusom na ključne instrumente AI Act, NIS2 direktivu i GDPR u poređenju sa relevantnim domaćim zakonima i strategijama u oblasti informacione bezbednosti i razvoja veštačke inteligencije. Rezultati ukazuju da je evropski model zasnovan na integrisanom pristupu koji povezuje inovacije, bezbednost i zaštitu potrošača, dok je u Srbiji regulatorni okvir i dalje fragmentaran i u fazi prilagođavanja. Posebna pažnja posvećena je uticaju ovih propisa na trgovinska preduzeća, njihove partnere i potrošače, kao i potrebi usklađivanja nacionalnih politika sa evropskim standardima. Zaključuje se da regulisanje AI i sajber bezbednosti ima ključnu ulogu u izgradnji bezbednog, transparentnog i konkurentnog trgovinskog ekosistema u digitalnoj ekonomiji.