Journal of Agricultural Sciences (Belgrade)

UTICAJ SADRŽAJA FOSFORA U SEMENU NA RAST BILJAKA 11 SORTI TVRDE PŠENICE (TRITICUM DURUM DESF.)

2026-04-16T13:23:48+02:00

Fosfor ima važnu ulogu u rastu biljaka. U tom kontekstu, preporučuje se primena alternativnih metoda, kao što je gajenje odgovarajućih sorti radi zadovoljenja potreba biljaka za hranljivim materijama i smanjenja negativnih uticaja hemijskih đubriva. Stoga je cilj ovog istraživanja bio da se ispita uticaj sadržaja fosfora u semenu na rast biljaka 11 sorti tvrde pšenice (Triticum durum Desf.) različitog porekla. Ispitivane su različite morfološke osobine i njihov odnos sa količinama fosfora. Ove osobine obuhvataju dužinu korena i stabla, broj listova, broj bočnih izdanaka (bokora) i broj klasića. Dobijeni rezultati su pokazali značajne razlike u ispitivanim morfološkim osobinama među proučavanim sortama pšenice. Pored toga, utvrđena je pozitivna korelacija između nivoa fosfora u semenu i pojedinih morfoloških osobina, naročito dužine stabla, broja listova i izdanaka, kao i dužine korena. Zaključuje se da je veći sadržaj fosfora u semenu pomogao pojedinim sortama da ostvare dobar početni rast. Ovo ukazuje na potrebu da se ovo svojstvo uzme u obzir prilikom izbora sorti tvrde pšenice za područja u kojima je oskudan sadržaj fosfora u zemljištu u vreme setve. Takođe, ovo se uklapa u širu globalnu viziju o poboljšanju održivosti poljoprivredne proizvodnje, kroz smanjenu upotrebu fosfatnih đubriva.

KLIJAVOST POLENA I DUŽINA POLENOVE CEVČICE KAO POKAZATELJI UTICAJA TEMPERATURE NA GENOTIPOVE VIŠNJE

2026-04-16T13:23:49+02:00

Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi uticaj genotipa, faktora spoljašnje sredine tokom tri uzastopne godine (2022–2024) i temperature inkubacije (17°C i 20°C) na klijavost polena in vitro i dužinu polenovih cevčica kod višnje, uz istovremeno praćenje fenofaze cvetanja. Kao material korišćeno je šest genotipova višnje i to: dve sorte stvorene u Republici Srbiji („Sofija” i „Šumadinka”), jedna introdukovana sorta (“Érdi Bötermö”), jedna autohtona sorta („Feketićka”) i dve perspektivne selekcije („GV-6” i „GV-10”). Fenofaza cvetanja je prikazana kroz početak, puno i kraj cvetanja. Da bi se utvrdila klijavost i dužina polenove cevčice, nakon ekstrakcije, polen je zasejan u Petrijeve posude na agarozno-saharoznu hranljivu podlogu i inkubiran na dve različite temperature tokom 24 h. Dobijeni rezultati su pokazali da je vreme cvetanja variralo između godina kako u pogledu datuma tako i u pogledu dužine trajanja. Klijavost polena in vitro kretala se od 3,16% do 53,75%, dok se dužina polenove cevčice kretala od 225,6 μm do 960,2 μm. Ispoljene razlike između većine genotipova višnje bile su statistički značajne za klijanje polena i za dužinu polenovih cevčica. Takođe, razlike su bile značajne i između godina, dok temperature inkubacije nisu značajno uticale na varijabilnost ovih osobina. Značajan uticaj mnogih interakcija ustanovljen na osnovu analize varijanse ukazuje da je odgovor genotipova na uslove sredine bio različit, što se može objasniti razlikama u njihovoj stabilnosti. Poznavanje klijavosti polena i rasta polenovih cevčica ima ključnu ulogu u razumevanju vrednosti sorte kao oprašivača i sa aspekta komercijalnog gajenja i sa aspekta oplemenjivanja.

IZAZOVI EFIKASNOG KORIŠĆENJA VODE U POLJOPRIVREDI U AZERBEJDŽANU

2026-04-16T13:23:49+02:00

Održiva proizvodnja hrane sve više zavisi od vodnih resursa i njihovog racionalnog i efikasnog korišćenja. Usled globalnih klimatskih promena i dezertifikacije, nestašica slatke vode postaće još izraženija. Azerbejdžan je zemlja izuzetno ranjiva na nestašicu vode zbog ograničenih unutrašnjih vodnih resursa, velike zavisnosti od prekograničnih reka, rastućih klimatskih rizika i neefikasnosti postojeće vodne infrastrukture. Nestašica vode je ključna prepreka razvoju poljoprivrede u zemlji, a postojeće sisteme za navodnjavanje karakterišu značajni gubici vode i niska efikasnost. S obzirom na navedeno, cilj našeg istraživanja je da identifikujemo probleme neefikasnog korišćenja vode u poljoprivredi i predložimo rešenja. Da bismo procenili nivo racionalnog korišćenja vode u poljoprivredi, ispitali smo pokazatelje kao što su zahvatanje i potrošnja vode, korišćenje vode za navodnjavanje i poljoprivredu, gubici vode usled ekonomskih aktivnosti, uticaj promena prosečne godišnje temperature na potrebe useva za vodom i raspodela vodnih resursa po regionima. Rezultati su pokazali da značajni gubici vode predstavljaju ozbiljan problem za poljoprivredni sektor i zahtevaju hitna rešenja.

ODNOS N:K U ČERNOZEMU I USEVIMA PRI RAZLIČITIM PRAKSAMA ĐUBRENJA I U USLOVIMA KLIMATSKIH PROMENA

2026-04-16T13:23:49+02:00

Iako se stehiometrija hranljivih materija široko primenjuje u proceni ishrane biljaka, agronomi u Ukrajini tradicionalno koriste apsolutne rezultate istraživanja. Da bi se prevazišao ovaj jaz, razmatrana je vremenska varijabilnost odnosa N:K u zemljištu i biljnim tkivima u dugoročnom poljskom ogledu (1971–2017) ispitivanjem uticaja različitih sistema đubrenja kalijumom na produktivnost plodoreda u severoistočnoj Ukrajini (Harkovska oblast). U istraživanju je upoređivan rezidualni uticaj visokog početnog nivoa kalijuma (1800 kg ha⁻¹) i sistematske primene mineralnih đubriva (NPK) u jednostrukim i dvostrukim dozama u okviru plodoreda. Dostupni K u černozemu bio je u pozitivnoj korelaciji sa godišnjom količinom padavina, što je uticalo na stehiometrijsku ravnotežu u biljnim tkivima. U sušnim uslovima, odnos N:K se značajno sužavao, posebno pri đubrenju samo kalijumom. Nasuprot tome, uravnotežena primena NPK đubriva održavala je odnos N:K uporedivim sa onim koji se javlja u uslovima optimalne vlažnosti. Odnos između raspoloživog kalijuma i vode ukazuje na potrebu korišćenja stehiometrijskih odnosa, uključujući i odnos N:K, radi uravnotežene ishrane biljaka u kontekstu klimatskih promena. Uopšteno gledano, đubrenje kalijumom poboljšalo je produktivnost plodoreda i doprinelo je stabilnijoj ravnoteži odnosa hranljivih materija.

PROGNOZA IZVOZA SVEŽIH JAGODA IZ REPUBLIKE SRBIJE PRIMENOM ARIMA MODELA

2026-04-16T13:23:49+02:00

Kada se govori o izvozu voća namenjenog potrošnji u svežem stanju, sveža jagoda predstavlja jedan od vodećih izvoznih proizvoda Republike Srbije. Glavno izvozno područje svežih jagoda je Ruska Federacija, u kojoj se u periodu od 2016. do 2021. godine prosečno izvozilo 8.447 tona jagoda, što je oko 89% ukupnog izvoza. U poslednjih pet godina izvoz jagoda iz Republike Srbije je prepolovljen, što je posledica gubitka dominantnog tržišta Ruske Federacije. Ukoliko se nastavi ovakav trend, Republika Srbija bi u spoljnotrgovinskom prometu gubila 10,3 miliona dolara godišnje, dok bi pad izvoza prouzrokovao rast ponude na domaćem tržištu, što bi izazvalo pad cena i odrazilo se negativno na profitabilnost ove proizvodnje. Osnovni cilj rada je da se primenom ARIMA modela pronađe model koji bi na najbolji način opisao buduća kretanja izvoza ovog voća. Praćenje dugogodišnjeg kretanja izvoza od strane Republičkog zavoda za statistiku daje mogućnost predviđanja ovog parametara u narednim godinama. Analizom je ustanovljeno da je za vremenski period od 2001. do 2022. godine model ARIMA (3, 1, 6) adekvatan za predviđanje budućih kretanja izvoza ovog voća. Prema projekcijama, u narednim godinama očekuje se dalji pad izvoza svežih jagoda iz Republike Srbije.

UPOTREBA JUTJUBA ZA ŠIRENJE INOVATIVNIH POLJOPRIVREDNIH TEHNOLOGIJA: DIGITALNI PRISTUP PODRŠKE POLJOPRIVREDNICIMA

2026-04-16T13:23:50+02:00

Širenje inovativnih poljoprivrednih tehnologija je od suštinskog značaja za poboljšanje produktivnosti, prehrambene sigurnosti i uslova života u ruralnim sredinama zemalja u razvoju, gde se javne savetodavne službe često suočavaju sa finansijskim i institucionalnim ograničenjima. Ova studija istražuje ulogu Jutjuba kao digitalne platforme za podršku poljoprivrednicima u ruralnim područjima Bangladeša, naglašavajući njegovu efikasnost u širenju informacija iz oblasti poljoprivrede i faktore koji utiču na njihovo usvajanje. Transverzalno istraživanje je sprovedeno među 276 poljoprivrednika u Ranguniji Upazili (podokrug) u okrugu Čatogram. Podaci su prikupljeni korišćenjem strukturiranog upitnika i analizirani primenom regresione analize. Nakon razmatranja vrednosti VIF-a, sprovedena je multivarijaciona logistička regresija. Rezultati pokazuju da je usvajanje Jutjuba značajno povezano sa obrazovanjem, efektivnom veličinom gazdinstva i kontaktom sa poljoprivrednim savetodavnim službama. Poljoprivrednici koji koriste Jutjub pokazali su viši nivo poljoprivrednog znanja, ostvaruju veće prihode i primenjuju raznovrsnije poljoprivredne prakse u odnosu na one koji ga ne koriste. Pored toga, Jutjub je bio široko korišćen za praćenje vremenske prognoze, pripremu za prirodne nepogode, učenje od drugih poljoprivrednika, upravljanje nakon žetve/berbe i angažovanje na tržištu, što ističe njegovu višestruku ulogu. Sveukupno posmatrano, platforme kao što je Jutjub, uz unapređen pristup IKT-ma, pristupačne digitalne resurse i ciljane obuke, mogu značajno unaprediti znanje iz oblasti poljoprivrede i usvajanje tehnologija među poljoprivrednicima u Bangladešu, čime se podstiče održivi ruralni razvoj.