Journal of Agricultural Sciences (Belgrade)

Pokretači regenerativne poljoprivrede: nova generacija održive proizvodnje hrane

2026-07-02T14:07:58+02:00

Poljoprivredi je potrebna brza i temeljna transformacija kako bi se poboljšalo njeno efikasno i održivo poslovanje. Poslednjih godina, regenerativna poljoprivreda (RP; engl. regenerative agriculture – RA) pojavljuje se kao sveobuhvatno rešenje za izazove proizvodnje hrane i klimatskih promena. Za razliku od pristupa organske poljoprivrede zasnovane na zabranama, RP funkcioniše kao fleksibilan okvir orijentisan na ishode, usredsređen na aktivnu obnovu ekosistema. Ova studija predstavlja sistematski pregled literature zasnovan na PRISMA smernicama kako bi se identifikovali ključni pokretači usvajanja RP i pružile jasne preporuke za njeno efikasno uvođenje. Analiza ističe četiri kategorije pokretača koji razlikuju RP od drugih održivih praksi: ekonomske (smanjenje troškova inputa), ekološke (obnova zemljišta i klimatska održivost), društvene (vršnjačke mreže i mentorstvo) i intrinzične (ekološki način razmišljanja i autonomija). Važno je napomenuti da nalazi pre svega odražavaju kontekste zapadne poljoprivredne proizvodnje, što razjašnjava generalizaciju rezultata.Kako bi se podržalo uspešno uvođenje RP, kreatori politika i savetodavne službe trebalo bi da daju prioritet mladim, ekološki osvešćenim poljoprivrednicima koji posluju na manjim posedima kao primarnoj ciljnoj grupi, dok bi nevladine organizacije (NVO) trebalo da organizuju posete poljoprivrednim gazdinstvima i obezbede praktično mentorstvo kao neophodne alate za uspešno usvajanje ovih praksi. Za velike poljoprivredne sisteme, primena finansijskih podsticaja povezanih sa tržištima ugljenika i šemama sertifikacije je od suštinskog značaja za podsticanje šireg usvajanja. Rezultati istraživanja ukazuju da, iako su promene prvenstveno uslovljene individualnim stavovima i načinom razmišljanja, planska primena predloženih mera može značajno doprineti njihovoj široj primeni i razvoju otpornijeg poljoprivrednog sektora.

Uticaj cirkularne poljoprivrede u Bangladešu: strategije stvaranja vrednosti iz otpada u proizvodnji biogasa i upravljanju biljnim ostacima

2026-07-01T22:54:54+02:00

Cirkularna poljoprivreda (CP), proistekla iz principa cirkularne ekonomije (CE), promoviše resursno efikasne i sisteme zatvorene petlje u poljoprivredi u kojima se organski otpad pretvara u obnovljivu energiju, đubriva i sredstva za poboljšanje zemljišta. U Bangladešu, neadekvatno upravljanje stajnjakom, biljnim ostacima i organskim otpadom doprinosi emisijama gasova, degradaciji zemljišta i zagađenju životne sredine, što ukazuje na potrebu za strategijama stvaranja vrednosti iz otpada. Ovaj rad procenjuje uticaj cirkularne poljoprivrede u Bangladešu, sa posebnim naglaskom na upravljanje biljnim ostacima i proizvodnju biogasa kao ključnim putevima za oporavak resursa i proizvodnju obnovljive energije. Pregled literature sproveden je na osnovu 102 naučna rada i zvaničnih dokumenata kako bi se procenle postojeće prakse, tehnološke mogućnosti i okviri javnih politika. Strategije stvaranja vrednosti iz otpada, uključujući kompostiranje, proizvodnju biođubriva, proizvodnju bioćumura i anaerobnu digestiju omogućavaju pretvaranje poljoprivrednih ostataka u sredstva za poboljšanje zemljišta bogata hranljivim materijama i obnovljivu energiju, čime se unapređuje plodnost zemljišta, povećava produktivnost useva i smanjuje zavisnost od mineralnih đubriva. Bangladeš proizvodi više od 106 miliona tona biomase godišnje, sa potencijalom za proizvodnju preko pet milijardi m³ biogasa. Međutim, većina sistema za proizvodnju biogasa i dalje je mala zbog tehnoloških, finansijskih i ograničenja vezanih za svest. Proširenje cirkularne poljoprivrede kroz integrisano upravljanje stajnjakom, biljnim ostacima i organskim otpadom moglo bi smanjiti emisije gasova, unaprediti zdravlje zemljišta i ojačati energetsku sigurnost ruralnih područja. Jačanje izgradnje kapaciteta, transfera tehnologija, zelenog finansiranja i javno-privatne saradnje od ključnog je značaja za primenu cirkularne poljoprivrede i podršku održivim poljoprivrednim i energetskim sistemima u Bangladešu.

Uticaj tečnog ekstrakta glistenjaka i njegovog ostatka na rast i prinos kupusa

2026-07-01T22:54:54+02:00

Kupus (Brassica oleracea var. capitata) jedna je od najstarijih poznatih povrtarskih kultura i često se gaji širom sveta. Tečni ekstrakt glistenjaka (engl. vermicompost tea – VCT) smatra se biođubrivom i koristi se u održivoj poljoprivredi za povećanje prinosa useva i poboljšanje svojstava zemljišta. Ovo istraživanje sprovedeno je sa ciljem procene efikasnosti tečnog ekstrakta glistenjaka i ostatka tečnog ekstrakta glistenjaka (čvrstog materijala koji ostaje nakon proizvodnje tečnog glistenjaka), kao i njihove sposobnosti da delimično zamene mineralna đubriva u pogledu rasta i prinosa kupusa u poljskim uslovima. Rezultati su pokazali da primena tečnog ekstrakta glistenjaka i ostatka tečnog ekstrakta glistenjaka u odnosu 1:5 u kombinaciji sa 50% mineralnim đubrivom značajno povećava prečnik glavice kupusa i njenu prosečnu pojedinačnu masu pri berbi u poređenju sa tretmanom gde su primenjena samo mineralna đubriva. Posebno je uočeno da je primena tečnog ekstrakta glistenjaka u kombinaciji 1:5 sa ostatkom tečnog ekstrakta glistenjaka + 50% mineralnih đubriva, kao i tečnog ekstrakta glistenjaka u kombinaciji 1:10 sa ostatkom tečnog ekstrakta glistenjaka + 50% mineralnih đubriva, pokazala najbolje rezultate među tretmanima, sa značajnim povećanjem prinosa na parceli od 3 m² za 24,7%, odnosno 14,3% u poređenju sa tretmanom gde su primenjena samo mineralna đubriva. Ovi rezultati pokazuju da tečni ekstrakt glistenjaka u kombinaciji sa ostatkom tečnog ekstrakta glistenjaka može zameniti značajan deo mineralnih đubriva u uzgajanju kupusa, čime se smanjuje oslanjanje na ove neodržive proizvode, uz istovremeno recikliranje otpadnih materijala u održivoj poljoprivredi.

Uticaj faze zrelosti ploda, dozrevanja semena nakon berbe i genotipske varijabilnosti na masu 1000 semena kod plavog patlidžana

2026-07-01T22:54:54+02:00

Ova studija ispitivala je uticaj faze zrelosti ploda i dozrevanja semena nakon berbe na masu 1.000 semena plavog patlidžana (Solanum melongena L.) kod tri morfološki različite sorte (srpska, kineska i italijanska). Tokom trogodišnjeg perioda (2017–2019), poljski ogledi su izvedeni na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Plodovi su brani u fazama nedozrelosti, poluzrelosti i pune zrelosti, a zatim čuvani 10 ili 20 dana na 20–25°C pre ekstrakcije semena. Seme je izdvajano nakon trodnevne fermentacije i analizirano prema ISTA pravilima. Rezultati su pokazali da je zrelost ploda ključni faktor, sa više od 97% učešća u varijabilnosti mase semena. Seme iz potpuno zrelih plodova imalo je najveću masu, i do 68% veću u odnosu na seme iz nedozrelih plodova. Dozrevanje nakon berbe povećalo je masu semena u svim fazama, potvrđujući nastavak njegovog razvoja. Seme izdvojeno nakon 20 dana imalo je značajno veću masu u poređenju sa semenom izdvojenim nakon 10 dana. Najveće vrednosti mase 1.000 semena zabeležene su kod srpske sorte u punoj zrelosti, dok je italijanska sorta postigla najviše vrednosti u poluzreloj fazi nakon dozrevanja. Kineska sorta imala je najniže vrednosti u svim tretmanima, što ukazuje na genotipske razlike. Rezultati potvrđuju značaj zrelosti ploda i dozrevanja nakon berbe za kvalitet semena. Odlaganje ekstrakcije predstavlja efikasnu meru za povećanje mase i vitalnosti semena, pružajući značajne smernice oplemenjivačima i proizvođačima semena u cilju unapređenja kvaliteta semena plavog patlidžana.

Produkcija semena nakon prolaska jarovizacije različitih razvojnih faza kupusa

2026-07-01T22:54:55+02:00

Kupus je dvogodišnja povrtarska vrsta u pogledu proizvodnje semena i potrebna mu je jarovizacija za prelazak iz vegetativne u generativnu fazu. U istraživanju su upoređeni i analizirani kvalitet i produkcija semena nakon prezimljavanja i prelaska jarovizacije različitih razvojnih fenofaza kupusa na otvorenom polju. Prvi tretman je uključivao fenofazu kupusa sa tehnološki zrelom glavicom (TZG), drugi tretman je uključivao fenofazu kupusa sa potpuno razvijenom lisnom rozetom ali sa nerazvijenom glavicom (LR), treći tretman je uključivao fenofazu kupusa sa odsečenim svim listovima rozete i listovima glavice (SUK). Prvi i treći tretman su prezimljavali sa jarovizacijom ukopani u zemlju, a drugi tretman je prezimljavao sa jarovizacijom bez ukopavanja u prirodnom rastu i razvoju na otvorenom polju. Prosečna ukupna masa semena po biljci (glavna komponenta u proizvodnji semena) varirala je između 26,0 g kod tretmana spoljašnjeg i unutrašnjeg stabla i 81,3 g kod tretmana potpuno razvijene lisne rozete. Kao što se i očekivalo, ova osobina se značajno razlikovala između sva tri tretmana. Tretman potpuno razvijene lisne rozete proizveo je znatno veću masu semena po biljci u poređenju sa tretmanima tehnološki zrele glave i spoljašnjeg i unutrašnjeg stabla.

Etnobotaničko istraživanje lekovitih biljaka koje koriste stanovnici okruga Bhola u Bangladešu

2026-07-02T08:31:31+02:00

Ovo etnobotaničko istraživanje dokumentuje raznovrsnost lekovitih biljaka i tradicionalno znanje u okrugu Bhola u Bangladešu, ekosistemu delte koji je nedovoljno zastupljen u etnobotaničkoj literaturi. Sprovedeni su polustrukturirani intervjui sa 100 ispitanika u periodu između juna i decembra 2025. godine, beležeći biljne vrste, metode pripreme i terapijske primene. Ukupno je dokumentovano 39 vrsta lekovitih biljaka iz 28 porodica, pri čemu su porodice Combretaceae i Lamiaceae bile najzastupljenije (po 7,69%). Drveće (35,9%) i zeljaste biljke (33,3%) predstavljali su dominantne oblike rasta, dok su listovi (43,3%) i plodovi (22,4%) bili najčešće korišćeni delovi biljaka. Dekokt (odvar) (46,2%) i ceđenje soka (23,1%) bili su primarni načini pripreme. Analiza relativne učestalosti navođenja (engl. relative frequency of citation – RFC) pokazala je da su Allium sativum (0,85), Aloe vera (0,82) i Curcuma longa (0,73) kulturno najznačajnije vrste. Vrednosti faktora saglasnosti ispitanika (engl. informant consensus factor – ICF) kretale su se od 0,67 do 0,91, pri čemu su poremećaji digestivnog trakta (0,91), respiratorne bolesti (0,88) i kožna oboljenja (0,86) pokazali najveći stepen saglasnosti. Ovi nalazi pružaju osnovne podatke za integraciju tradicionalne medicine u zdravstvene okvire zasnovanu na dokazima i identifikuju prioritetne vrste za fitohemijska istraživanja i mere očuvanja u ovom osetljivom ekosistemu delte.

Horizontalna i vertikalna distribucija korenovog sistema leske

2026-07-01T22:54:55+02:00

Primena agrotehničkih i pomotehničkih mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji zavisi od detaljnog poznavanja morfoloških karakteristika nadzemnih i podzemnih organa sorti leske. Cilj ovog istraživanja bio je utvrđivanje horizontalne i vertikalne distribucije korenovog sistema kod petogodišnjih žbunova sorti leske Tonda di Giffoni i Tonda Gentile Romana. Istraživanje je sprovedeno u zasadu leske u Velikoj Krsni (Mladenovac, Srbija) tokom 2019. godine. Rezultati su pokazali značajne razlike u dužini korena u zavisnosti od udaljenosti od stabla i dubine zemljišta kod obe sorte. Kod sorte Tonda di Giffoni, najveća dužina korena utvrđena je na dubini 10–20 cm i iznosila je 1.914 cm (41%) na udaljenosti od 200 cm od stabla, dok je na 50–100 cm iznosila 861 cm (45%). Dužina korena se smanjivala sa povećanjem udaljenosti i dubine, dok se prečnik korena povećavao sa dubinom, a smanjivao sa udaljenošću od stabla. Ukupna dužina korenovog sistema kod ove sorte iznosila je 4.672 cm. Kod sorte Tonda Gentile Romana, ukupna dužina korenovog sistema bila je veća i iznosila je 7.212 cm. Najveća dužina korena takođe je utvrđena na dubini 10–20 cm, gde je iznosila 3.279 cm (45%), dok je na 50–100 cm iznosila 1.470 cm (45%). Prečnik korena se povećavao sa dubinom (2,35–18,5 mm), dok se broj korenova smanjivao. Rezultati ukazuju na to da je raspored korenovog sistema u velikoj meri zavisan od sorte.