PREPORUKE ZA LEČENJE NEINFEKTIVNIH UVEITISA

Anka Stanojević Paović; Aleksandra Radosavljević; Gordana Zlatanović; Ana Oros; Sonja Cekić; Aleksandra Ilić; Svetlana Jovanović

doi:10.5937/mckg52-16947

Anka Stanojević Paović Uvea Centar Beograd
Aleksandra Radosavljević Medicinski Fakultet, Katedra za oftalmologiju, Univerzitet u Beogradu
Gordana Zlatanović Medicinski Fakultet, Katedra za oftalmologiju, Univerzitet u Nišu
Ana Oros Medicinski fakultet, Katedra za oftalmologiju, Univerzitet u Novom Sadu
Sonja Cekić Medicinski Fakultet, Katedra za oftalmologiju, Univerzitet u Nišu
Aleksandra Ilić Medicinski Fakultet, Katedra za oftalmologiju, Univerzitet u Beogradu
Svetlana Jovanović Fakultet medicinskih nauka, Katedra za oftalmologiju, Univerzitet u Kragujevcu

DOI: https://doi.org/10.5937/mckg52-16947

Sažetak

Imajuci u vidu da se oftalmolozi svakodnevno susrecu sa problemima optimizacije terapije uveitisa postoji potreba da se ona preciznije definise. U radu su iznete preporuke za terapiju neinfektivinih uveitisa zasnovane na strucnom misljenju, dugogodisnjem klinickom iskustvu uveitologa, kao i na osnovu podataka iz literature. Preporuke su zasnovane na SUN i IUSG kriterijuma i imaju za cilj definisanje terapijskog algoritma. Lečenje neinfektivnih uveitisa podrazumeva lečenje akutnog napada, sprečavanje recidiva i rešavanje posledica. Definisana su tri koraka u lecenju, prvi korak je primena kortikosteroida, drugi imunosupresiva i treci bioloske terapije. Za svaki od koraka navedena su indikaciona podrucija, doze leka i nacin primene. Pristup lecenju se zasniva na etiologiji i tezini bolesti kao i na stepenu aktivnosti zapaljenskog procesa. Kortikosteroidi kao prva terapijska linija su najcesce primenjivani za lecenje uveitisa. Medjutim, kod tezih refraktornih oblika uveitisa i zbog svojih nezeljenih lokalnih i sistemskih efekata kao i zbog dozne zavisnosti, kortikosteroidi se vise zamenjuju za imunosupresivnu i/ili biolosku terapiju.

Reference

Jabs DA. Standardization of uveitis nomenclature for reporting clinical data. Results of the first international workshop. Am J Ophthalmol. 2005;140(3):509-516.

Jabs D a, Rosenbaum JT, Foster CS, et al. Guidelines for the use of immunosuppressive drugs in patients with ocular inflammatory disorders: recommendations of an expert panel. Am J Ophthalmol. 2000;130(4):492-513.

Levy-Clarke G, Jabs DA, Read RW, Rosenbaum JT, Vitale A, Van Gelder RN. Expert panel recommendations for the use of anti-tumor necrosis factor biologic agents in patients with ocular inflammatory disorders. Ophthalmology. 2014;121(3):785-796.

Foster CS, Kothari S, Anesi SD, et al. The Ocular Immunology and Uveitis Foundation preferred practice patterns of uveitis management. Surv Ophthalmol. 2016;61(1):1-17.

Martel JN, Esterberg E, Nagpal A, Acharya NR. Infliximab and Adalimumab for Uveitis. Ocul Immunol Inflamm. 2012;20(1):18-26.

Santos-Gomez M, Calvo-Rio V, Blanco R, et al. The effect of biologic therapy different from infliximab or adalimumab in patients with refractory uveitis due to Behçet's disease: results of a multicentre open-label study Clin Exp Rheumatol. 2016; 34(6 Suppl 102):S34-S40.

Saadoun D, Bodaghi B, Bienvenu B, et al. Biotherapies in inflammatory ocular disorders: Interferons, immunoglobulins, monoclonal antibodies. Autoimmun Rev. 2013;12(7):774-783.

Cordero-Coma M, Salazar-Méndez R, Garzo-García I, Yilmaz T. Drug-induced uveitis. Expert Opin Drug Saf. 2015;14(1):111-126.

Shifera AS, Koppin L, Lin P, Suhler EB. Drug-induced Uveitis. Int Ophthalmol Clin. 2015;55(2):47-65.