EPIDEMIOLOŠKI ASPEKTI GLIJALNIH TUMORA

Nenad Zoran Živković; Goran Mihajlović; Slavica Đukić-Dejanović; Iva Berisavac; Marko Marković; Milan Spaić

doi:10.5937/mckg47-1889

Nenad Zoran Živković Kliničko-bolnički centar Zemun - Beograd
Goran Mihajlović Kliničko bolnički Centar Kragujevac
Slavica Đukić-Dejanović Kliničko bolnički Centar Kragujevac
Iva Berisavac Kliničko bolnički Centar Zemun, Beograd
Marko Marković Kliničko bolnički Centar Zemun, Beograd
Milan Spaić Kliničko bolnički Centar Zemun, Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/mckg47-1889

Sažetak

Glijalni tumori su najčešći primarni tumori mozga. Većina glijalnih tumora je maligno, a 80% od njih čine glioblastomi. Incidenca glijalnih tumora mozga je veća u razvijenim zemljama zapadne Evrope, severne Amerike, Australije i Novog Zelanda. U Srbiji, maligni tumori mozga čine 2,2% od svih tumora. Glijalni tumori su češći kod muškaraca. Srednje preživljavanje pacijenata sa glioblastomima je između 12 i 24 meseca. Do danas, veoma malo se zna o faktorima rizika za nastajanje ovih tumora. Visoke doze terapijskog jonizujućeg zračenja su jedini ustanovljen faktor rizika koji utiče na povećani rizik za nastanak glijalnih tumora, meningioma i tumora nervnih omotača. Dve nedavno publikovane studije o povezanosti glioma i promena na genima, su otkrile i verifikovale pet hromozomskih regija u kojima postoji rizik za nastanak glijalnih tumora. Bolje razumevanje geneze ovih tumora dovelo bi do napretka u lečenju i eventualnom boljem ishodu pacijenata sa ovom teškom dijagnozom.