ХИПЕРПРОЛАКТИНЕМИЈА: ДИЈАГНОЗА И ПРИНЦИПИ ЛЕЧЕЊА

Violeta S Mladenovic

doi:10.5937/mckg47-2414

Violeta S Mladenovic Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu

DOI: https://doi.org/10.5937/mckg47-2414

Sažetak

АБСТРАКТ

Пролактин (ПРЛ) је пептидни хормон који се састоји од 198 аминокиселина који се синтеше се у лактотропима који чине око 20 % ћелија хипофизе. Секрецију ПРЛ код човека значајно повећавају физички и психолошки стрес, температура, повећање физичке активности, општа анестезија, акутни инфаркт миокарда и оброк. Главни инхибиторни фактор секреције ПРЛ је допамин.

Пролактиноми су бенигни тумори лактотропних ћелија предњег режња хипофизе чија етиологија није јасна. Аменореја, галактореја и инфертилитет су главни показатељи хиперпролактинемије жена, а код мушкараца се карактерише смањењем либида и губитком вида.

Допамински агонисти смањују туморску масу код већине пацијената и користе се као терапија првог избора. Треба започети малим дозама, са постепеним повећавањем дозе, како би се смањили нежељени ефекти: ортостатска хипотензија, мучнина и повраћање.

Препорука је да се пацијентима који се лече периодично одређује ПРЛ од 1. месеца по увођењу терапије до нормализације ПРЛ и опоравка хипогонадизма, поновити МР за 1 годину, испитивање видног поља код макроаденома.

Препорука је да жене које су на терапији Д агонистима обуставе терапију одмах по сазнању да су трудне. Циљеви терапије у лечењу хиперпролактинемије су нормализација концентрације ПРЛ, смањење галактореје и симптома хипогонадизма, као и редукција величине тумора. За већину пацијената фармаколошка терапија допаминским агонистима је прва линија лечења, којом се снижава ниво ПРЛ, смањује туморска маса, и смањују симптоми.

Biografija autora

Violeta S Mladenovic, Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu

Centar za endokrinologiju

Interna klinika, specijalista interne medicine i endokrinologije

Fakultet medicinskih nauka, asistent na Katedri ya internu medicinu

Reference

Поповић В. Болести хипофизе. У: Интерна медицина. Уредник: Манојловић М. 1157-1163.

Wand G. Diagnosis and Treatment of Hyperprolactinemia. The Endocrinologist 2003; 13:52-57.

Melmed S. Ендокринологија: Поремећаји предњег режња хипофизе. У: Харисонова начела интерне медицине, Бард Фин, Београд 2004:13:2038-2041.

Gillam MP, Molitch ME, Lombardi G, Colao A. Advances in the treatment of prolactinomas. Endocr Rev 2006; 27:485–534.

Melmed S, Casanueva F, Hoffman A, Kleinberg D, Montori V, Schlechte J and Wass J. Diagnosis and Treatment of Hyperprolactinemia: An Endocrine Society Clinical Practice Guidelinee. J Clin Endocrinol Metab. 2011; 96(2):273–288.

Melmed S, Kleinberg D Anterior pituitary. In: Kronenberg HM, Melmed S , Polonsky KS, L arsen PR, eds. Williams textbook of endocrinology. 11th ed. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2008; 185-261.

Kars M, Souverein PC, Herings RM, Romijn JA, Vandenbroucke JP, de Boer A, Dekkers OM. Estimated age- and sex-specific incidence and prevalence of dopamine agonist treated hyperprolactinemia. J Clin E ndocrinol Metab 2009; 94:2729–2734.

Serri O, Chik C, Ur E, Ezzat S. Diagnosis and management of hyperprolactinemia. CMAJ • SEPT. 16, 2003; 169 (6).

Pollock A, McLaren EH. Serum prolactin concentration in patients taking neuroleptic drugs. Clin E ndocrinol 1998; 49: 513–516.

Pinzone JJ, Katznelson L, Danila DC, Pauler DK, Miller CS, Klibanski A. Primary medical therapy of micro- and macroprolactinomas in men. J Clin E ndocrinol Metab 2000; 85:3053–3057.

Biswas M, Smith J, Jadon D, McEwan P, Rees DA, Evans LM, Scanlon MF, Davies JS. Long-term remission following withdrawal of dopamine agonist therapy in subjects with microprolactinomas. Clin Endocrinol (Oxf) 2005; 63:26–31.

Molitch ME. Dopamine resistance of prolactinomas. Pituitary 2003; 6:19–27.

Losa M, Mortini P, Barzaghi R, Gioia L, Giovanelli M Surgical treatment of prolactin-secreting pituitary adenomas: early results and long-term outcome. J Clin E ndocrinol Metab 2002; 87:3180–3186.

Hoffman А, Melmed S, Schlechte J. The Hormone Foundation’s Patient Guide to Hyperprolactinemia: Diagnosis and Treatment. J Clin E ndocrinol Metab. 2011; 96(2): 35А-36А.

Klibanski A. Clinical practice. Prolactinomas. N E ngl J Med 2010;362:1219–1226

McKenna TJ. Should macroprolactin be measured in all hyperprolactinaemic sera? Clin E ndocrinol (Oxf) 2009;71: 466–469

Dekkers OM, Lagro J, Burman P, Jørgensen JO, Romijn JA, Pereira AM. Recurrence of hyperprolactinemia after withdrawal of dopamine agonists: systematic review and meta-analysis. J Clin Endocrinol Metab 2010;95:43–51

Colao A, Di Somma C, Pivonello R, Faggiano A, Lombardi G, Savastano S. Medical therapy for clinically nonfunctioning pituitary adenomas. Endocr Relat Cancer 2008;15:905–915

Molitch ME. Pituitary disorders during pregnancy. Endocrinol Metab Clin North Am 2006;35:99–116.

Bronstein MD. Prolactinomas and pregnancy. Pituitary 2005;8:31–38 127.