AНКСИОЗНОСТ КОД ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19

Sažetak

Увод: У време пандемије страх је уобичајена појава код оних особа које су изложене директном контакту са оболелим или постоји могућност да у будућности дође до оваквог ризичног контакта.

Циљ: Примарни циљ студије је тврдити степен страха и анксиозности код медицинских радника запослених на територији града Лознице у време пандемије COVID-19. Секундарни циљеви студије су утврдити значајност разлике у степену анксиозности код лекара и медицинских сестара и проценити заступљеност психосоматских реакција од стране кардиоваскуларног, гастроинтестиналног и респиратоног тракта код ових испитаника.

Метод: Запосленим медицинским радницима на територији града Лознице и приградских општина  дата је електронска форма Бековог упитника за утврђивање степена анксиозности у данима епидемијског пораста и врха  у броју заражених. Постављена је  истраживачка хипотеза којом се утврђује да ли постоји статистички значајна разлика разлика у степену анксиозности према нивоу образовања.

Резултати: Анализом резултата добијена је средња вредност Бековог теста за процену страха и анксиозности 6,91  што представља стање ниске  анксиозности. Потврђена је хипотеза, односно утврђено је да између лекара и медицинских сестара постоји статистички значајна разлика у нивоу страха и анксиозности и утврђена је затупљеност психосоматских реакција код испитаника.

Закључак: У раду је приказано емоционално реаговање здравствених радника на територији града Лознице у време пандемије COVID-19. Утврђено је да страх и анксиозно реаговање није присутно у значајној форми. Такође је доказано да је страх значајније заступљен код медицинских сестара у односу на лекаре  и приказане су најчешће психосоматске реакције које се јављају у периоду пораста броја оболелих од COVID-19.

Кључне речи: страх, анксиозност, Беков упитник, пандемија , здравствени радници.