ПРВИ ФИЗИКУСИ И БОЛНИЦЕ У КРАГУЈЕВЦУ-ПРЕСТОНИЦИ ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ

Sažetak

Доласком Турака на Балкан и падом Србије 1459 медицина у Крагујевцу наза-дује. Неопходне медицинским услуге пружали су травари, надрилекари и лекари пу-тници. Обновом државе и свих њених садржаја кнез Милош је изабрао Крагујевац за престоницу. Србија је добила аутономију 1820 и број њених становника стално расте. Разни учени људи долазе са стране, а сам Крагујевац постаје културнопро-светни, економски и административни центар. Због потреба своје породице и потре-ба других војвода, кнез Милош позива лекаре из иностранства (Земуна, Петрова-радина, Букурешта). У почетку су се они бавили војно санитетским пословима и били магистри хирургије. Неки од њих су били и свршени доктори медицине. Први дипломирани лекар који се задржао у Крагујевцу, био је Грк др Константин Алекса-ндриди.

Потом стиже др Вито Ромита а када он оде у Букурешт,  кућу и праксу  у Бео-граду оставља свом зету др Бартоломеу Куниберту. Први лекар Србин из прека који је дошао у Србију (1826) био је др Јован Стејић а први лекар Србин, који је рођен у Србији, био је др Стеван Милосављевић. Организатори војног и цивилног санитета били су др Карло Пацек и др Емерих Линденмајер. Турска је признала право Србији на унутрашњу самоуправу објављивањем Хатишерифа 1830 којим је дозвољено да »Срби могу заснивати болнице«. Милош поставља прве војне лекаре а војне болни-це (»шпитаљи солдачки«) се оснивају око 1836 Оне су биле смештене у делу ка-сарне или кафане, обично без особља и неге, а доктор је лекове давао из своје то-рбе. Оснивани су и ''контумаци'', врста болничких изолатора, који су били брана уласку епидемија из Турске и формирани су око цариградског друма. Епидемије (куге, колере, тифуса) су изазивале потребу формирања ''шпитаља'' и по градови-ма. Прве установе које су имале обележја болнице основане су у Крагујевцу и По-жаревцу 1832. ''Шпитаљи'' су били кратког века због недостатка лекарског кадра, помоћног особља и средстава за рад.

Први здравствени и санитетски органи у оквиру структура власти и управе фо-рмирани су1838. Грађански и војни санитет су поверени Министарству унутрашњих дела.Организобање санитета у Србији учињено је у Крагујевцу у оквиру Одељења-Ц (''карантинско са санитетом'') поменутог министарства. Први руководиоци ових институтција били су: др Карло Пацек, др Јован Стејић и др Карло Белони. Врло важан моменат настаје 07. августа 1839 када је др Карло Пацек именовао девет окружних физикуса. Као највишем органу превентивне и куративне медицине у округу физикусима су били одговорни остали лекари, апотекари и бабице у њего-вом округу. На левој обали Лепенице у главној гардијској касарни на ободу компле-кса кнежевог двора, по наредби др Линденмајера формирана је 1836 прва војна болница која је опстала у Крагујевцу. После много одуговлачења, 20. новембра 1860 започела је са радом и Окружна болница у Крагујевцу за чије формирање и рад најзаслужнији су били: др Јосиф Панчић, др Љубомир Радивојевић, др Младен Јанковић и др Филип Тајсић.

Закључак:

Импозантан је наведени скуп доктора и магистара хирургије, али су подаци о њиховој пракси врло оскудни и углавном, се налазе у деловодним протоколима Ми-нистарства унутрашњих дела из којих се закључује да је њихов рад био потцењен и да су их користили углавном за ''пелцовање''. Они су само својим приватним радом омогућавали себи нормалан живот. Цивилне болнице су развијале конзервативне гране (бавиле се лечењем луеса, тифуса, дизентерије, дифтерије, срчаних обо-љења). Војне болнице имају тежиште у развоју хирургије, зато што се војска спремала за ослободилачке ратове јужних српских покрајина. Тако ће развој меди-цине Крагујевца до девете деценије 19. века бити углавном везан за војну болницу.