PSIHIJATRIJSKI I PRAVNI ASPEKTI PRISILNE PSIHIJATRIJSKE HOSPITALIZACIJE

Aco M. Baković

doi:10.5937/mckg47-3349

Aco M. Baković ZC Užice OB Užice

DOI: https://doi.org/10.5937/mckg47-3349

Sažetak

Uvod Rad je posvećen postupku za prisilnu hospitalizaciju osoba sa mentalnim poremećajima. Prisilna hospitalizacija je mera kojom se vrši zahvat u osnovna ljudska prava i individualne slobode. Pravila postupka za prisilnu hospitalizaciju treba da obezbede donošenje zakonitih odluka, spreče mogućnost zloupotrebe i omoguće ostvarivanje legitimnih prava i interesa osoba koja su bez svoje saglasnosti zadržane u stacionarnim psihijatrijskim ustanovama. Iz psihijatrijsko- pravnih razloga prisilnu psihijatrijsku hospitalizaciju, koja je regulisana ZZZ čl. 44, potrebno je odrediti sa tri procedure:

Prisilno upućivanje na psihijatrijski pregled
Prisilino zadržavanje u psihijatrijskoj ustanovi
Prisilno lečenje i čuvanje u psihijatrijskoj ustanovi- mera bezbednosti

Cilj rada Cilj analize je da se ispitaju nedostaci postojećeg mehanizma prisilne hospitalizacije, kao i identifikacija preciznih psihijatrijsko- pravnih procedura radi unapređenja instituta prisilne hospitalizacije, uz koje bi se bitno unapredila praksa i umanjila mogućnost zloupotrebe prava i psihijatrije, kao i zbrinjavanje osoba, koja pokazuju agresivna ponašanja iz psihopatoloških razloga, kroz mere bezbednosti.

Metode rada Analiza prisilnih pregleda i prijema kroz Prijemno- urgentnu ambulantu Službe za psihijatriju OB Užice od 01.01.2011. g. do 31.12.2011. g. Prikazani su: odnosi učešća, organa bezbednosti, pravosudnog sistema i zdravstvenog sistema u upućivanju pacijenata na prisilan pregled; Brojčani i procentualni odnos između razloga za privođenje na prisilan pregled i psihijatrijskog nalaza ; Prikaz broja ponovljenih prisilnih pregleda prema dijagnozama; Prikaz broja predloga Sudu, prema polu, na osnovu ZVP čl. 46 za zadržavanje u psihijatrijskom odeljenju, broja određenih zadržavanja i obustavljenih predloga za zadržavanje; Procentualni prikaz broja predloga Sudu, prema polu, na osnovu ZVP čl. 46 za zadržavanje u psihijatrijskom odeljenju, broja određenih zadržavanja i obustavljenih predloga za zadržavanje u odnosu na ukupan broj prijema.

Rezultati Analizom se došlo do rezultata da su prisilni pregledi zastupljeni sa 1,3%. Angažovanost organa bezbednosti u toku prisilnog privođenja na psihijatrijski pregled 100 %. Učešće pravosudnog sistema u istom postupku prisilnog privođenja je 0,14%. Razlozi za prisilno privođenje na pregled bili su agresivno ponašanje i suicidalne pretnje. Analiza pokazuje da su navedena ponašanja bez psihopatološkog supstrata bila prisutna u 22,22%, dok su agresivnost i latentna suicidalnost bili prisutni u 77,78%. Učešće prisilnih hospitalizacija bez mere bezbednosti je u procentu od 4,46%, dok je 0% prisilnih hospitalizacija sa merom bezbednosti. Učešće pravosudnog sistema u regulisanju prisilnog zadržavanja u psihijatrijskom odeljenju je maksimalno, dok je učešće pravosudnog sistema u regulisanju prisilnog psihijatrijskog pregleda minimalno.

Zaključak Na osnovu rezultata izvršene analize, u radu je ukazano na mogući pravac unapređenja postupka prisline hospitalizacije, potrebu za aktivnim uključivanjem i učešćem pravosudnog sistema u pravnoj regulaciji privođenja na prisilni psihijatrijski pregled, kao i svrsishodniju pravnu osnovu za prisilno zadržavanje u psihijatrijskom odeljenju, što u daljem toku stvara pretpostavku za početak realizacije mere bezbednosti medicinskog karaktera- obavezno čuvanje i lečenje u psihijatrijskoj ustanovi, što u stvari predstavlja konkretno prisilnu psihijatrijsku hospitalizaciju.

Ključne reči agresija, mentalni poremećaji, prisilna hospitalizacija

Biografija autora

Aco M. Baković, ZC Užice OB Užice

Zaposlen u Opštoj bolnici Užice, sa radnim iskustvom od 16 godina. Na užoj specijalizaciji iz sudske psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Specijalizaciju iz psihijatrije završio sam 2003. g na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Studije medicine završio sam 1997. g. na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Reference

Jašović- Gašić M., Lečić- Toševski D. ( urednici ), Psihijatrija, Beograd: Medicisnki fakultet; 2007.

Kaličanin P. Medicinska etika i medicinsko pravo, Beograd: Institut za mentalno zdravlje, 1999.

Kuzmanović S., Kostić V., Prinudno lečenje- etička dilema, etički problem, Engrami 33:131-3, 2011.

Milovanović D., Pejaković S., Marjanović S., Etika i sudska psihijatrija, Engrami 14: 99-107, 1992.

Bejatović S. Krivično procesno pravo, Beograd: Službeni glasnik; 2010.

Stojanović Z. Krivično pravo, Beograd: Službeni glasnik; 2008.

Škulić M. Krivično procesno pravo, Beograd: Službeni glasnik; 2011.

Cvetković M., Paunović G., Dileme o prinudnoj hospitalizaciji psihijatrijskih pacijenata, Engrami 14: 153-7, 1992.

Mihajlović G., Đukić- Dejanović S., Jovanović- Mihajlović N.,Đoković D., Petrović D., Hospitalni tretman osoba sa mentalnim poremećajima- aktuelna pravna regulativa u Republici Srbiji, Engrami 33:121-3, 2011.

Ranđelović D., Ranđelović D., Mihajlović S., Analiza zakonske regulative prisilne hospitalizacije u Srbiji i zemalja evropske unije, Engrami 33:139-141, 2011.

Đukić- Dejanović S. Psihijatrija, Kragujavac: Medicinski fakultet; 2011.

Kapamadžija B. Forenzička psihijatrija, Novi Sad: Dnevnik, Beograd- Zagreb: Medicinska knjiga, 1989.

Kovačević R. Pravna medicina, Banja Luka: Pravni fakultet; 2008.

Ćirić Z. Osnovi sudske psihijatrije i psihologije, Niš: Studenski kulturni centar Niš, 2009.

Đurđev B., Kolarević A., Marinković J., Razmatranje stavova psihijatrije i prava u odnosu na prisilnu hospitalizaciju, Engrami 33:130-1, 2011.

Jovanović A., Medikolegalni aspekti uračunljivosti i mera bezbednosti medicinskog karaktera, Engrami 30:40, 2008.

Miljković S., Ćirić Z., Nikolić G., Lazarević D., Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi- pravni i psihijatrijski pristup, Engrami 30:42-3, 2008.