ЕПИДЕМИОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОСОБА ОБОЛЕЛИХ ОД МИГРЕНЕ У БЕОГРАДУ
Sažetak
Увод и циљ: Мигрена је посебан облик периодичне главобоље, која се јавља у 5-10% популације. Новија упоредна истраживања указују да l7,6% жена и 5,7% мушкараца имају један или више мигренских наада годишње. Циљ ове студије је приказивање епидемиолошких карактеристика мигрене на популацији становништва града Београда.
Методе: Епидемиолошки подаци су добијени на основу анкете спроведене на 2000 испитаника животне доби од 16-82 године, различитог пола (M:Ж=772:1226), а по претходно стандардизованом анкетном упитнику. Спроведена је теренска студија, са личним интервјуисањем маја 2006 године у Београду.
Резултати: Преваленција мигрене у генералној популацији Београда према укупном узорку била је 11.05%; за женски пол 12.95%, за за мушки 8.03%. Дистрибуција мигрене према старости показала је да је иста процентуално различито заступљена у различитим добним групама: <20:6.3%; 20-29:41.2%; 30-39:16.3%; 40-49:16.3%; 50-59%:12.7%; >59:7.2%. Аура је присутна у 3.2% испитаника. Најчешћи провокативни фaктори мигренског атака су: стрес 14.5%, климатске промене 10%, умор 6.3%, менструациони циклус 5.9%. Најчешћи пратећи симптоми мигренског атака били су: фотофобија у 14.9% оболелих, мучнина у 11.8%, удружени фото и фонофобија у 13.1%, и удружено мучнина са фото и фонофобијом у 9.5% оболелих. Дистрибуција по степену едукације показала је да већина оболелих од мигрене има виши степен едукације (54.3% је имало средњешколску диплому, 43.4% са дипломом више школе или универзитета, док је само 2.3% имало само основно образовање. Дистрибуција оболелих према кућном приходу је такође анализирана, и нађено је да су они са најмањим приходом ређе оболели од мигрене (4.5% оболелих су најсиромашнији, 15.4% нешто бољег прихода, 44.3% оних добрим приходима и 35.3% оних са јако добрим приходима). Стрес се пак показао као најбитнији провокативни фактор, и у поређењу са нивоима прихода и едукације.
Закључак: На основу добијених резултата, нису утврђене сигнификантне разлике у процентуалним вредностима посматраних параметара у односу на упоредне студије у европским земљама и САД. Боље едуковано и богатије стновништво чешће болује од мигрене. Могуће је да је томе разлог специфична систематичност у бољем препознавању ове болести.
Кључне речи: мигрена, преваленција, епидемиологија
Reference
The World health report : 2001 : Mental health : new understanding, new hope. Leading causes of years of life lost to disability (YLDs)
Rasmussen BK. Epidemiology of headache. Cephalalgia 1995; 15:44-45.
Rasmussen B. Epidemiology of headache. Cephalalgia 1995a; 15:45-55
Stewart W. Lipton R, Celentano D, Reed M. Prevalence of migraine headache in the United States : relation to age, income, race, and other sociodemographic factors. JAMA 1992; 267 : 64-69.
Lipton RB, Stewart WF, Diamond ML, Reed M. Prevalence and burden of migraine in the United States : data from the American Migraine Study II. Headache 2001; 41 (7):646-57.
Headache Classification Committee of the International Headache Society. The International Classification of Headache Disorders, 2nd Edition. Cephalgia 2004; 24:1-160.
Lipton R, Stewart W, Kolodner K, Liberman J. Epidemiology and patterrns healthcare use for migraine in the United States. Headache 1999;39: 363-364.
Scher AL, Stewart WF, Lipton RB. Migraine and headache: a meta-analytic approach. Y. Scatle, WA: IASP Press, 1999 ; 159-170.
Stewart WF, Simon D, Shechter A, Lipton RB. Population variation in migraine prevalencre; A meta-analysis. J Clin Epidemiol 1995;48: 269-280.
Dent W, Spiss HK, Helbok, Matuja WBP, Scheunemann S, Schmutzhard E. Prevalence of migraine in a rural area in South Tanzania: a door-to-door survey Cephalalgia 2004; 24 :960-6.
Henry P, Michel P, Brochet B, Dartiques JF, Tison S, Salamon R. A national survey of migraine in France prevalence and clinical features in adults. Cephalalgia 1992; 12, 229-37.
Bigal ME, Liberman JN,Llipton RB. Age-dependent prevalence and clinical features of migraine. Neurology 2006;67:246-51.
Zivadinov R. Willheim K, Jurjevic A. Sepic-Grahovac D. Bucuk M. Zorzon M. Prevalence of migraine in Croatia: a population-based survey. Headache 2001; 41 (8): 805-812.
Stewart WF, Lipton RB, Liberman J. Variation in migraine prevalence by race. Neurology 1996; 47:52-9.
Takeshima T, Ishizaki K, Fukuhara Y, Ijiri T, Kusumu M, Wakutani Y, Mori M, Kawashima M, Kowa H, Adachi Y, Urakami K, Nakashima K. Population-based door-to-door survey of migraine in Japan: the Daisen study. Headache 2004;44(1):8-19.
Katsarava Z, Dzagnidze A,Kukava M, Mirvelashvili E, Djibuti M, Janelidze M, Jensen R, Stovner LJ, Steiner TJ. Lifting The Burden: The Global Campaign to Reduce the Burden of Headache, Worldwide and the Russian Linguistic Sunbcommittee of the Internatioinal Headache Society. Primary headache disorders in the Republic of Georgia: prevalence and risk factors. Neurology 2009; 24; 73(21):1796-803.
Fernandez-de-Las-Pernas C, Hernandez-Barrera V, Carrasco-Garrido P, Alonso-Blanco C, Palacios-Cena D, Jimenez-Sanchez S, Jimenez-Garcia R. Population-based study of migraine in Spanish adults: relation to socio-demographic factors, lifestyle and co-morbidity with other conditions. J Headache Pain 2010;11 (2):97-104.
Victor TW, Hu X, Compbell, JC, Buse DC, Lipton RB. Migraine prevalence by age and sex in the United States: A life-span study. Cephalalgia 2010;30(9):1065-1072.
Silberstein SD, Lipton RB, Dalessio DJ. Wolff s headache and Other Head Pain. Oxford University Press, 2001.
Stewart WF, Shechter A, and Lipton RB. Migraine heterogeneity: Disability, pain intensity, and attack frequency and duration. Neurology 1994(a); 44 (Suppl. 4): S24-S39.
Rasmussen B, Jensen R, Schroll M. et al. Epidemiology of headache in a general population: A pevalence study J Clin Epidemiol 1991; 44:1147-1157.
Silberstein SD. Migraine. Lancet 2004; 363:381-91.
Bank I. Marton S.Hungarian migraine epidemiology.Headache 2000;40(2):164-9.