A ПРОГНОСТИЧКИ ДОПРИНОС БИДИМЕНЗИОНАЛНОГ НАПРЕЗАЊА ЛИЈЕВЕ ПРЕТКОРЕ КОД ПАЦИЈЕНАТА СА АСИМПТОМАТСКОМ МИТРАЛНОМ СТЕНОЗОМ
О СТАНОВНИШТВУ ТУНИСА
Sažetak
Позадина:
Дводимензионални сој је објективна ехокардиографска техника која омогућава квантификацију деформације миокарда. Циљ овог истраживања био је да се прецизира прогностички допринос деформације леве преткомоде код пацијената са асимптоматском митралном стенозом.
Методе:
Укључили смо узастопне пацијенте праћене због тешке или умерено тешке реуматске митралне стенозе (МС), асимптоматске, у периоду од јануара 2015. до јуна 2020. године у војној болници у Тунису. Праћени пацијенти су подељени у две групе према једном критеријуму процене који се састоји од: срчаног морталитета, појаве хоспитализације из кардиолошких разлога, појаве атријалне фибрилације (АФ), појаве тромбоемболијског догађаја и потребе за кардиохирургијом или митрална валвулопластика.
Резултати:
Првобитно је одабрано осамнаест пацијената, али је само 53 праћено, а затим подељено у две групе: 30 пацијената је имало најмање један догађај, а 23 пацијента није имала ниједан догађај према појави главне крајње тачке студије. У униваријантној студији и за конвенционалне ехокардиографске параметре, утврдили смо да ако је површина леве преткомора (ЛАА) већа од 30 цм2 и запремина леве преткомора (ЛАВ) већа од 100 мл/м2, ризик од појаве догађаја се значајно повећава (ЛАА). : 69% наспрам 10%; п = 0,01; ОР = 6,6; 95% ЦИ [1,5-28]) и (ЛАВ: 71,4% наспрам 39%; п = 0,002; ОР = 4; 95% ЦИ [1, 1-13]). Исто за параметре деформације леве преткоморе, и Пеак Атриал Лонгитудинал Страин (ПАЛС) <25% и Пеак атриал Цонтрацтион Страин (ПАЦС) <10% су предвиђали догађаје у униваријантној студији са овим следећим одговарајућим односима шансе (ОР) (ПАЛС: 83 % наспрам 30,4%; п = 0,0001; ОР = 11,4; 95% ЦИ [3-42]) и (ПАЦС: 90% наспрам 47%; п = 0,001; ОР = 9,8; 95% ЦИ [2,3-41]) .У мултиваријантној студији, једини независни параметар појаве догађаја био је ПАЦС <10% (п = 0,013; ОР = 44; 95% ЦИ [2,19-80]).
Закључак:
ПАЦС има прогностичку вредност код асимптоматске МС јер предвиђа појаву патолошких догађаја код пацијената са асимптоматским
Reference
1. Najih H, Arous S, Laarje A, Baghdadi D, Benouna MG, Azzouzi L, et al. Discordance gradient-surface dans le rétrécissement mitral: le gradient moyen transmitral est-il un critère de sévérité ou un indice de tolérance du rétrécissement mitral serré? Pan Afr Med J. 2016 ;25.
2. Caso P, Ancona R, Di Salvo G, Comenale Pinto S, Macrino M, Di Palma V, et al. Atrial reservoir function by strain rate imaging in asymptomatic mitral stenosis: prognostic value at 3 year follow-up. Eur J Echocardiogr. 2009;10(6):753‑9.
3. Ancona R, Comenale Pinto S, Caso P, Di Salvo G, Severino S, D’Andrea A, et al. Two-Dimensional Atrial Systolic Strain Imaging Predicts Atrial Fibrillation at 4-Year Follow-Up in Asymptomatic Rheumatic Mitral Stenosis. J Am Soc Echocardiogr. 2013;26(3):270‑7.
4. Magdy M. El-Masry MD, Mona a. El-Saedy MD. Left Atrial Function Assessment in Patients with Rheumatic Mitral Valve Diseases. Med J Cairo Univ. 2019;87:769‑80.
5. N K. ASSESSMENT OF LEFT ATRIAL FUNCTION IN PATIENTS WITHMITRAL VALVE DISEASES. Asian J Pharm Clin Res. 2016;9(6):334.
6. Moise B, Rosca M, Alexandru D, Ginghina C. Left atrial remodelling in patients with mitral stenosis. 2017;27(2):7.
7. Iung B, Baron G, Butchart EG, Delahaye F, Gohlke-Bärwolf C, Levang OW, et al. A prospective survey of patients with valvular heart disease in Europe: The Euro Heart Survey on Valvular Heart Disease. Eur Heart J. 2003;24(13):1231‑43.
8. Inaba Y, Yuda S, Kobayashi N, Hashimoto A, Uno K, Nakata T, et al. Strain rate imaging for noninvasive functional quantification of the left atrium: comparative studies in controls and patients with atrial fibrillation. J Am Soc Echocardiogr Off Publ Am Soc Echocardiogr. 2005;18(7):729‑36.
9. Ae M, Ac W, R D, C S, Jb K, F O, et al. Factors associated with atrial fibrillation in patients with mitral stenosis: a cardiac catheterization study. Am Heart J. 1998;135(1):138‑45.
10. Selzer A. Effects of atrial fibrillation upon the circulation in patients with mitral stenosis. Am Heart J. 1960;59:518‑26.
11. Unverferth DV, Fertel RH, Unverferth BJ, Leier CV. Atrial fibrillation in mitral stenosis: histologic, hemodynamic and metabolic factors. Int J Cardiol. 1984;5(2):143‑54.
12. Her AY, Choi EY, Shim CY, Song BW, Lee S, Ha JW, et al. Prediction of Left Atrial Fibrosis With Speckle Tracking Echocardiography in Mitral Valve Disease: A Comparative Study With Histopathology. Korean Circ J. 2012;42(5):311.
13. Feinberg WM, Blackshear JL, Laupacis A, Kronmal R, Hart RG. Prevalence, Age Distribution, and Gender of Patients With Atrial Fibrillation: Analysis and Implications. Arch Intern Med. 1995;155(5):469‑73.
14. Horstkotte D. Arrhythmias in the natural history of mitral stenosis. Acta Cardiol. 1992;47(2):105‑13.
15. Probst P, Goldschlager N, Selzer A. Left atrial size and atrial fibrillation in mitral stenosis. Factors influencing their relationship. Circulation. 1973;48(6):1282‑7.
16. Wood P. An Appreciation of Mitral Stenosis—II. Br Med J. 1954;1(4871):1113‑24.
17. Selzer A, Katayama F. Mitral regurgitation: clinical patterns, pathophysiology and natural history. Medicine (Baltimore). 1972 ;51(5) :337‑66.
18. Vahanian A, Beyersdorf F, Praz F, Milojevic M, Baldus S, Bauersachs J et al. 2021 ESC/EACTS Guidelines for the management of valvular heart disease: Developed by the Task Force for the management of valvular heart disease of the European Society of Cardiology (ESC) and the European Association for Cardio-Thoracic Surgery (EACTS). Rev Esp Cardiol Engl Ed. 2022;75(6):524