Novine u biohemijskoj dijagnozi gestacijskog dijabetesa

Sažetak

SAŽETAK

Velike količine estrogena, progesterona, laktogena u humanoj placenti i kortikosteroidi koji se proizvode u toku trudnoće utiču na razne metaboličke, fiziološke i endokrine procese. Na kraju drugog trimestra trudnoće, humani placentalni laktogen i progesteron uslovljavaju smanjenje osetljivosti ćelija masnog i mišićnog tkiva na insulin  za oko 50 % , što dovodi do smanjenog  iskorišćavanje glukoze i povećane razgradnje majčinih masti i belančevina. U trudnoći se serumski trigliceridi, holesterol, fosfolipidi i slobodne masne kiseline povećavaju za 40%. Ukoliko se otkrije  bilo koji stepen poremećaja tolerancije glukoze ili manifestni dijabetes  prvi put u trudnoći, tada se govori o gestacijskom dijabetesu (GD). On se javlja u 2-3% svih  trudnoća i čini 90% svih oblika dijabetesa tokom trudnoće, a rizik da se kasnije javi dijabetes kod tih žena je 30 do 60 % veći. Kontrola glikemije, naročito u vreme organogeneze, smanjuje učestalost makrozomije, otežanog i prevremenog porođaja, abortusa, urođenih anomalija, perinatalne smrtnosti, dijabetične nefropatije majke, preeklamsije i eklampsije. Zbog svega navedenog veoma je značajno pravovremeno postaviti dijagnozu gestacijskog dijabetesa,  obzirom da se prevalenca  duplirala  u većini regiona sveta.

Ključne reči: gestacijski dijabetes, makrozomija, hiperglikemija, trudnoća.