Medicinski časopis

STUDIJA PREVALENCIJE BOLNIČKIH INFEKCIJA U USTANOVI TERCIJARNOG NIVOA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Zorana Djordjevic — 2024-12-18

Bolničke infekcije (BI) predstavljaju veliki izazov zdravstvenim sistemima jer dovode do povećanja morbiditeta, produžetka hosptalizacije sa neizvesnim ishodom i povećanja troškova lečenja.

Cilj studije: je sagledavanje situacije u pogledu BI u ustanovi tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.

Metode: Studija prevalencije BI sprovedena je u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac (Srbija) tokom novembra 2022. godine u okviru nacionalne studije. Prema metodu Evropskog centar za prevenciju i kontrolu bolesti, obučeni timovi su prikupili podatke o pacijentima koji su primljeni pre 8 časova ujutru na svim odeljenjima bolnice. Analizirane su varijable na nivou odeljenja i pacijenta.

Rezultati: U studiju je uključeno 567 pacijenata, a prevalencija pacijanata sa najmanje jednom BI iznosila je 8,3%, a prevalencija svih BI 8,6%. Najviše prevalencije bile su u jedinicama intenzivnog lečenja za odrasle (34,6%) i pedijatrijske/neonatološke (21,2%). Najčešće su registrovane pneumonije (32,7%), zatim infekcije mokraćnog sistema (28,6), dok su infekcije operativnog mesta i infekcije krvi bile podjednako zastupljene (16,3%). Među 50 izolata bakterija, 24 (48,0%) su bile bakterije iz reda Enterobacterales, slede gram negativni nefermentativni bacili sa 24% (Acinetobacter spp. 14 i Pseudomonas aeruginosa 5 izolata), a 9 (18%) izolata pripadalo je Gram pozitivnim kokama. Izolovani patogeni su pokazali visok stepen rezistencije na ispitivane antibiotike. Multivarijantna logistička regresija identifikovala je sledeće nezavisne faktore rizika za nastanak BI: produženi boravak u bolnici, lošiji McCabe skor, intubaciju pacijanata i primenu antimikrobnih lekova.

Zaključak: Studija prevalencije je omogućila brzo sagledavanje osnovnih epidemioloških karakteristika BI u našoj bolnici i pružila je pomoć u definisanju prioriteta za preduzimanje odgovarajućih mera prevencije.

Is the comorbidity of a mild traumatic brain injury a factor influencing the reduction of symptoms of post-traumatic stress disorder in veterans

Olena Smashna — 2024-04-20

Objective. Investigation of the relationship between the severity of clinical symptoms and functioning and cumulative severity of TBI in veterans with PTSD and mTBI after an 8-week comprehensive intervention (combining a psychotherapy with transcranial direct current stimulation (tDCS).

Methods. 329 veterans (PTSD (n = 109), mTBI (n = 112), PTSD + mTBI (n = 108) were examined using The Four-Dimensional Symptom Questionnaire — 4DSQ, WHODAS 2.0 and BAT-L. Standardized treatment was provided as well as psychotherapeutic intervention - a combination of psychoeducation with motivational interviewing and acceptance and commitment therapy for PTSD (ACT) and transcranial direct current stimulation (tDCS).

Results. Depressive symptoms in PTSD combine with impaired social activity, impaired functioning due to the disease, self-care defects. n the PTSD/TBI group, psychological distress was associated with the depth of cognitive impairments, in contrast to the PTSD group, where no such pattern was found. Also, in contrast to the PTSD group, there was a noticeable increase in daytime activity with a reduction in depressive symptoms.

Сonclusion  The presence of excitement and hyperactivation in TBI patients with pronounced consequences of combat traumatic brain injury, even in the absence of clinically defined PTSD, as well as the relationship between the expressiveness of TBI, not related to combat trauma, and the level of depressive symptoms indicate the need for routine examination of all patients with TBI for the presence of comorbid PTSD and depression.

HIRURGIJA PARAŠTITASTIH ŽLEZDA – RAD ODELJENJA ENDOKRINE HIRURGIJE KLINIKE OPŠTE I GRUDNE HIRURGIJE UKC KRAGUJEVAC

Stefan Jakovljević — 2024-11-13

Ciljevi: Cilj naše studije bio je da prikažemo naše iskustvo u hirurškom lečenju pacijenata sa hiperparatiroidizmom u bolnici tercijarnog nivoa u zemlji sa srednjim prihodima i ograničenim resursima.

Metodologija: Studija je sprovedena kao opservaciona retrospektivna analiza na pacijentima koji su podvrgnuti paratireodektomiji u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac (UKCKG), u periodu od septembra 2018. do septembra 2023. godine. Podaci su prikupljeni iz medicinske dokumentacije i analizirani korišćenjem deskriptivne statistike i odgovarajućih testova za evaluaciju razlika parametara. Svi proračuni su izvršeni koristeći IBM SPSS Statistics for Windows, verzija 23.0.

Rezultati: Izvršeno je ukupno 61 paratireodektomija, od toga 7 (11,5%) imalo je komplikaciju, uključujući 3 (4,9%) slučaja seroma i 4 (6,6%) pareze rekurentnog nerva. Primarni hiperparatireoidizam je dijagnostikovan kod 90,2% pacijenata, dok je sekundarni hiperparatireoidizam bio prisutan kod 9,8% pacijenata. Patohistološki, adenom je potvrđen kod 72,1% pacijenata, dok je hiperplazija dijagnostikovana kod 27,9% pacijenata. Analiza je pokazala da je ultrazvučno izmereni volumen paratireoidne žlezde statistički značajno veći u poređenju sa volumenom izmerenim od strane patologa. Takođe, uočeno je da je gornja paratireoidna žlezda češće ekstrahovana kod pacijenata kod kojih je preoperativni nivo kalcijuma bio viši (p=0.015). Kada je u pitanju histološka dijagnoza (adenoma/hiperplazija), nisu uočene statistički značajne razlike između grupa u svim posmatranim parametrima. Komparativna analiza laboratorijskih nalaza pre i posle operacije pokazala je značajno smanjenje nivoa parathormona, kalcijuma i vitamina D, dok je smanjenje fosfora imalo marginalnu statističku značajnost.

Zaključak: Hirurško lečenje hiperparatireoidizma je efikasno i sigurno. Hirurzi bi trebalo da budu adekvatno edukovani u referetnim ustanovama kako bi se postigli što bolji rezultati i smanjio broj komplikacija.

STAVOVI STUDENATA MEDICINE I ZDRAVSTVENE NEGE PREMA OSOBAMA SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU – pregled literature

Sandra Glamočak — 2024-12-18

Paralelno s procesom deinstitucionalizacije, došlo je do promene paradigme u pristupu osobama sa intelektualnom ometenošću (IO) ističući integraciju ove populacije u zajednicu. Uprkos ovim obećavajućim promenama, osobe sa IO doživljavaju i dalje zabrinjavajuće nivoe diskriminacije u sistemu zdravstvene zaštite. Iz perspektive studenata koji se školuju za stručno medicinsko osoblje, sagledavanje stavova ovih studenata prema pružanju zdravstvenih usluga osobama sa IO, od kritične je važnosti, posebno jer se očekuje da osnovne zdravstvene usluge sve više zadovoljavaju zdravstvene potrebe osoba sa IO. Rad ima za cilj pregled literature kako bi se izdvojili faktori koji utiču na formiranje stavova studenata medicine i zdravstvene nege prema osobama sa IO. Podaci iz literature prikupljeni su korišćenjem PubMed, KoBSON i Google Scholar baze podataka. Pristupano je besplatnim punim tekstovima na engleskom i srpskom jeziku. Na osnovu pregleda rezultata istraživanja moguće je identifikovati niz različitih faktora koji ostvaruju pozitivan ali i negativan uticaj na formiranje stavova studenata medicine i zdravstvene nege prema osobama sa IO. Neki od ovih faktora su: pol, godina studija, prethodno iskustvo o osobama sa IO, prethodno znanje o ovoj populaciji. Razmatranje stavova studenata medicine i zdravstvene nege o osobama sa IO je značajno, s obzirom na to da će njihov stav u velikoj meri oblikovati pristup zdravstvenoj zaštiti za ovu populaciju, pored toga stavovi budućih zdravstvenih radnika mogu biti ključni faktor u stvaranju ili suzbijanju nejednakosti u sistemu zdravstvene zaštite za osobe sa IO.

Ključne reči: stavovi, studenti medicine, studenti zdravstvene nege, osobe sa intelektualnom ometenošću, zdravstvena zaštita

Дисеминована интраваскуларна коагулација са масивном плућном тромбоемболијом мушког новорођенчета мајке позитивне на SARS CoV-2

Aleksandra Simovic — 2024-11-13

Увод. Имуне и физиолошке промене које се јављају током трудноће могу повећати ризик од развоја озбиљних SARS CoV-2 инфекција.

Приказ случаја. Желимо да представимо неинфицирано новорођенче чија је вредност Апгар скора у петом минуту била 8 и које је развило масивну плућну тромбоемболију у првих 36 сати од рођења, од мајке позитивне на SARS CoV-2 без икаквих симптома.

Закључак. Пажљиво праћење новорођенчета и одређивање коагулационог статуса и маркера запаљења на дневном нивоу може бити оправдано у SARS CoV-2 позитивној трудноћи.