Medicinski časopis

ФОНОЛОШКА СВЕСНОСТ КОД ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА С РАЗВОЈНИМ ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈЕМ

Mira Jovanovska — 2025-11-17

SAŽETAK

Cilj istraživanja. Utvrditi nivo razvijenosti fonološke svesnosti kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajem na uzrastu četiri do šest godina u odnosu na decu tipičnog jezičkog razvoja.

Metode. U istraživanju je učestvovalo devedesetoro dece uzrasta četiri do šest godina oba pola podeljena u tri grupe. Primenjen je Test fonološke svesnosti. Istraživanje je vršeno tokom januara i fevruara meseca 2024 godine.

Rezultati. Analiza rezultata u ovom istraživanju je pokazala da deficit fonološke svesnosti nije češće ispoljen kod ispitanika sa razvojnim jezičkim poremećajem u odnosu na decu tipičnog razvoja kao i to da ne postoji statistički značajna razlika u ispoljavanju deficit fonološke svesnosti, kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajem u odnosu na pol, u smislu da su ovi problemi češće ispoljeni kod dečaka.

Zaključak. Većina istraživanja pokazuje da su različite komponente fonološke svesnosti kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajem razvijene u manjoj meri u poređenju sa njihovim vršnjacima tipičnog razvoja. Međutim određena istraživanja pokazuju drugačije rezultate koje su slične rezultatima dobijene u ovom istraživanju t.j. da je deficit fonološke svesnosti češće ispoljen kod dece sa tipičnim jezičkim razvojem nego kod dece sa razvojnim jezičkim poremćajem.

Ključne reči: razvojni jezički poremećaj, fonološka svesnost, tipični jezički razvoj

СУДСКОМЕДИЦИНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА - СТУДИЈА СЕКУЛАРНОГ ТРЕНДА

Ivan Petrović — 2025-11-27

Циљ: Циљ рада је утврђивање судскомедицинских карактеристика саобраћајних незгода на територији Рашког управног округа за период од 2009. године до 2024. године.

Материјал и методологија: Опсервациона, епидемиолошка студија пресека, у којој је извршена ретроспективна анализа карактеристика саобраћајних незгода у Рашком управном округу Републике Србије у протеклих шеснаест година.

Резултати: Укупан број саобраћајних незгода у посматраном периоду износио је 18092. Истраживањем су обрађени подаци 2129 учесника саобраћајних незгода, који су имали позитивну алкохолемију. Највећи број саобраћајних незгода десио се у граду Краљеву, ван насељеног места. Учесници су у највећем проценту били возачи моторних возила (88.54% ), мушког пола (93.2%), просечне старости око 40 година. У настанку саобраћајних незгода уочена је сезонска повезаност (август, септембар), као и чешћа заступљеност у данима викенда. Код учесника који су били у стадијуму тешког пијанства чешће је настала тешка телесна повреда, док је код учесника који су били у стању припитости и лаког пијанства чешће настала лака телесна повреда.

Закључак: Саобраћајне незгоде у Рашком управном округу резултат су комбинације више фактора међу којима се издвајају вожња под дејством алкохола, саобраћајна инфраструктура, велика густина насељености у појединим градовима и специфичне карактеристике Ибарске магистрале.

КРАТКОРОЧНИ ИСХОДИ ЛАПАРОСКОПСКЕ РЕСЕКЦИЈЕ КОЛОРЕКТАЛНОГ КАРЦИНОМА: ПЕТОГОДИШЊЕ ИСКУСТВО ЈЕДНОГ ЦЕНТРА У СРБИЈИ

Boško Milev — 2025-12-21

Sažetak

Cilj: Procena kratkoročnih ishoda laparoskopske resekcije kolorektalnog karcinoma u jednom tercijarnom centru u Srbiji.

Metode: Retrospektivna kohortna studija obuhvatila je 97 bolesnika operisanih elektivno metodom laparoskopske resekcije kolorektalnog karcinoma u periodu januar 2018-mart 2023. Analizirani su demografski, perioperativni i onkološki parametri. Primarni ishodi bili su 30-dnevni morbiditet i mortalitet; sekundarni ishodi obuhvatali su vreme operacije, konverziju, reintervenciju, dužinu hospitalizacije i broj uklonjenih limfnih čvorova. Logistička regresija korišćena je za identifikaciju nezavisnih prediktora komplikacija.

Rezultati: U ispitivanje je uključeno 59 muškaraca (60,8%) i 38 žena (39,2%), medijana starosti 71 godina. Konverzija u otvorenu operaciju učinjena je kod 6 bolesnika (6,1%), dok je reintervencija bila potrebna kod 3 (3,1%). Medijano vreme operacije iznosilo je 120 minuta za kolonske i 175 minuta za resekcije rektuma. Medijani broj limfnih čvorova bio je 15, uz postizanje R0 resekcije kod svih bolesnika. Ukupan 30-dnevni morbiditet iznosio je 17,5%, bez perioperativnih smrti. Opšte komplikacije javljene su kod 12,4%, a specifične kod 11,3% bolesnika. Medijana dužinu hospitalizacije bila je 9 dana, značajno duža kod muškaraca i obolelih od dijabetesa. Logistička regresija potvrdila je kardiomiopatiju kao nezavisni prediktor komplikacija (OR 7,5; p = 0,008).

Zaključak: Laparoskopske resekcije kolorektalnog karcinoma u ovoj seriji pokazala je prihvatljiv morbiditet, bez mortaliteta, nisku stopu konverzije i zadovoljavajuću onkološku adekvatnost. Kardiomiopatija je identifikovana kao značajan perioperativni rizik, što naglašava potrebu za individualizovanom perioperativnom negom.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U OPŠTOJ MEDICINI – IZAZOVI I POTENCIJALNI RIZICI

Suncica Stankov — 2025-06-05

Veštačka inteligencija ima značajnu ulogu u oblasti primarne zdravstvene zaštite i njena primena je sve zastupljenija. Lekarima opšte medicine veštačka inteligencija pomaže na više nivoa, u kvalitetnom postavljanju dijagnoze i planiranju terapije, a obradom velikog broja podataka u obezbeđivanju više vremena za sprovođenje sofisticiranih zadataka. Uprkos brojnim prednostima, smatra se da veštačka inteligencija može negativno uticati na relaciju lekar-pacijent. Veštačka inteligencija u opštoj medicini predstavlja značajnu komponentu u daljem razvoju personalizovane medicine i individualnih pristupa lečenja i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenata.

АКУТНИ ХОЛЕЦИСТИТИС УЗРОКОВАН ГРАНУЛОМАТОЗОМ СА ПОЛИАНГИТИСОМ - ПРИКАЗ РЕТКОГ СЛУЧАЈА

Vanja Petković — 2025-06-05

Najčešće zahvaćeni organi kod Granulomatoze sa poliangitisom (GPA) su bubrezi i pluća, dok su drugi organi ređe zahvaćeni [1,2,3]. Ovde ćemo prezentovati vaskulitisne promene na žučnoj kesi kao inicijalnu prezentaciju GPA. Žena starosti 65 godina primljena je u bolnicu sa tegobama u vidu temperature i generalizovane slabosti. Po prijemu se fizikalnim pregledom uočava da je bolesnica dehidrirana, hipotenzivna i tahikardna. Pregledom abdomena se ne palpiraju rezistencije u abdomenu, a Marfijev znak je negativan. U inicijalnoj laboratoriji se uočava normocitna anemija i povišeni markeri inflamacije, a u urinu proteini i eritrociti. Urinokultura i hemokultura su bile negativna, a nije bilo znakova ni inflamacije na rendgenu grudnog koša. S obzirom na perzistiranje temperature i povišenih markera inflamacije uprkos antibiotskoj terapiji načinjena je kompjuterska tomografija (CT). Na CT-u je opisan kalkulozni holecistitis te je načinjena laparoskopska holecistektomija i materijal je poslat na histološku analizu. Histološkom analizom je opisan vaskulitis malih krvnih sudova žučne kese. U laboratorijskim ispitivanjima se uočavaju pozitivna antineutrofilna citoplazmatska antitela na proteinazu 3 (PR3-ANCA) i pogoršanje bubrežne funkcije. Na osnovu prethodnih nalaza postavljena dijagnoza GPA i započeto je lečenje kortikosteroidima i ciklofosfamidom. Nakon terapije opšte stanje bolesnice se popravlja, vrednosti kreatinina i C-reaktivnog proteina padaju, a dolazi i do porasta vrednosti hemoglobina. Ovaj prikaz slučaja naglašava važnost razmatranja vaskulitisa kod bolesnika sa peristirajućom temperaturom i sistemskim simptomima, a kod kojih su drugi uzročnici isključeni.