Medicinska istraživanja

UTICAJ NAJZASTUPLJENIJIH BIOAKTIVNIH JEDINJENJA MEDITERANSKE ISHRANE NA SIGNALNI PUT OSTEOBLASTIMA POSREDOVANE DIFERENCIJACIJE OSTEOKLASTA: IN SILICO ANALIZA

2026-06-23T14:25:48+02:00

Uvod: Kosti su osnovni elementi skeletnog sistema koji se neprekidno remodeluju. Osteoklasti vrše resorpciju kosti, dok osteoblasti formiraju novi koštani matriks i posredno utiču na diferencijaciju osteoklasta putem signalnih puteva u kojima učestvuju signalni molekuli: M-CSF, c-Fms, GRB2, ERK, PI3K i Akt. U cilju očuvanja zdravlja kostiju danas se sve značajnija pažnja posvećuje nutritivnim intervencijama, poput mediteranske dijete koja je bogata bioaktivnim jedinjenjima. Cilj ovog rada je in silico ispitivanje potencijalnih interakcija najzastupljenijih bioaktivnih jedinjenja mediteranske dijete sa navedenim proteinima signalnog puta diferencijacije osteoklasta.

Materijali i metode: Formirana je biblioteka od 115 najzastupljenijih bioaktivnih jedinjenja mediteranske dijete identifikovanih iz literaturnih podataka. Strukture proteina dobijene kristalografijom korišćene su kao targeti u simulacijama molekularnog dokinga radi ispitivanja predikcije interakcija između liganada i receptora.

Rezultati: Većina liganada nije ostvarila značajne interakcije sa ispitivanim proteinima (ΔG > −7 kCal/mol), osim u slučaju Akt proteina. Za ovaj protein identifikovan je veći broj liganada sa ΔG < −7 kCal/mol. Najpotentnijih 5 liganada (salvianolna kiselina, apigenin, diosmin, mangiferin i silbin) vezivali su se za aminokiselinske sekvence koje čine aktivno mesto receptora, ukazujući na mogući inhibicioni efekat.

Zaključak: In silico analiza ukazuje da bioaktivne komponente mediteranske dijete poseduju potencijal za inhibiciju Akt proteina (protein kinaze B), čime se otvara perspektiva za njihovu primenu u modulaciji osteoklastne aktivnosti i razvoju novih strategija za očuvanje zdravlja kostiju.

ULOGA I ZNAČAJ MAGNETNE REZONANCE SRCA KOD HIPERTROFIČNE KARDIOMIOPATIJE

2026-06-23T14:25:48+02:00

Uvod: Hipertrofična kardiomiopatija (engl. hypertrophic cardiomyopathy – HCM) je autozomno dominantna bolest kardiomiocita koja dovodi do njihovog zadebljanja i hipertrofije. Ciljevi ovog rada su bili da se dijagnostikuje hipertrofična kardiomiopatija pomoću MR srca kod pacijenata sa hipertrofijom miokarda leve komore, okarakteriše tkivo miokarda i odredi stepen fibroze ovom dijagnostičkom metodom.

Metode: Studija je obuhvatila 51 pacijenta sa HCM dijagnostikovanom na MR srca (muškarci 27; žene 24) i sprovedena je na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, Centru za radiologiju. Svi prikupljeni podaci o pacijentima su uzeti iz zvanične medicinske dokumentacije, a tip studije je retrospektivna opservaciona studija. MR srca je kod 51 pacijenta pokazao postojanje HCM na osnovu klasičnog protokola snimanja rađenog na 1.5T Siemens aparatu uz davanje kontrastnog sredstva Gadolinijuma. U odnosu na distribuciju kontrasta u vidu Late Gadolinium Enhancement (LGE) MR srca omogućava otkrivanje fokalne fibroze, a samim tim i razlikovanje etiologije hipertrofičnog miokarda.

Rezultati: Opstrukcija izlaznog trakta leve komore viđena je kod 9 (17.6%) pacijenata. Asimetrična HCM je registrovana kod 41 (80.4%) bolesnika. Prisustvo LGE detektovano je kod 39 (76,5%) pacijenata, najviše u predelu septuma (62.7%). Stepen fibroze procenjen je na medianu od 6% mase leve komore i medianu od 11 g fibroze po gramu mase leve komore.

Zaključak: MR srca kao neinvazivna metoda predstavlja zlatni standard u tkivnoj karakterizaciji srčanog mišića. Detekcija fibroze miokarda i njeno kvantifikovanje, kao glavnog okidača za razvoj malignih srčanih aritmija, svrstava MR srca, ne samo u dijagnostički, već i u metod stratifikacije rizika od naprasne srčane smrti kod pacijenata sa hipertrofičnom kardiomiopatijom.

PROCENA DIJAMETRA LUMENA GLAVNOG STABLA LEVE KORONARNE ARTERIJE KVANTITATIVNOM KORONARNOM ANGIOGRAFIJOM I OPTIČKOM KOHERENTNOM TOMOGRAFIJOM

2026-06-23T14:25:49+02:00

Uvod: Precizna procena dimenzija lumena glavnog stabla leve koronarne arterije (LM) od ključnog je značaja tokom perkutane koronarne intervencije (PCI). Kvantitativna koronarna analiza (QCA) se rutinski koristi u kliničkoj praksi, dok stepen njenog slaganja sa intravaskularnim modalitetima visoke rezolucije, poput optičke koherentne tomografije (OCT), u LM segmentu nije u potpunosti razjašnjen.

Metode: U studiju je uključeno 30 bolesnika kod kojih je tokom praćenja sprovedena angiografija i OCT nakon PCI na LM. Analizirano je osam odgovarajućih parametara lumena dobijenih pomoću 2D QCA, 3D QCA i OCT. Razlike između metoda procenjivane su Friedmanovim testom, linearna povezanost analizirana je Pearsonovom korelacijom, dok je slaganje metoda ispitivano Bland–Altman analizom.

Rezultati: Uočene su značajne razlike između modaliteta za većinu analiziranih parametara lumena. QCA je pokazala snažnu linearnu povezanost sa OCT za referentne i srednje vrednosti lumena, dok je povezanost bila slabija za ekstremne (minimalne i maksimalne) dimenzije. Bland–Altman analiza je pokazala mala prosečna odstupanja između QCA i OCT, ali uz široke granice slaganja, što ukazuje na izraženu interindividualnu varijabilnost uprkos konzistentnosti na nivou grupe.

Zaključak: QCA obezbeđuje relativno konzistentne procene referentnih i srednjih dimenzija lumena u LM segmentu, ali pokazuje ograničenu korelaciju sa OCT, naročito za ekstremne vrednosti. Uprkos snažnoj linearnoj povezanosti, individualna varijabilnost merenja ostaje značajna, što potvrđuje OCT kao preferentni modalitet za preciznu procenu lumena, izbor veličine stenta i optimizaciju PCI na LM.

INTERVAL BEZ UDALJENIH METASTAZA I UKUPNO PREŽIVLJAVANJE KOD SARKOMA DOJKE: RETROSPEKTIVNA STUDIJA U TERCIJARNOM CENTRU

2026-06-23T14:25:49+02:00

Pozadina: Sarkomi dojke (SD) predstavljaju retke, agresivne maligne tumore sa ograničenim dokazima o dugoročnim ishodima lečenja. Cilj ove studije bio je da opiše onkološke ishode i ispita kliničkopatološke faktore povezane sa intervalom bez udaljenih metastaza (DMFI) i ukupnim preživljavanjem (OS) kod pacijenata lečenih sa kurativnom namerom.

Metode: Retrospektivno su analizirani pacijenti sa primarnim ili sekundarnim sarkomom dojke lečeni u jednom tercijarnom onkološkom centru u periodu od 2013. do 2025. godine. Pacijenti sa metastatskom bolešću u trenutku dijagnoze bili su isključeni. DMFI je definisan kao primarni, a OS kao sekundarni ishod. Preživljavanje je procenjivano Kaplan–Majerovom metodom i upoređivano log-rank testom. Eksplorativne ROC analize korišćene su za deskriptivnu stratifikaciju.

Rezultati: Ukupno dvadeset šest pacijenata ispunilo je kriterijume uključenja u studiju. Angiosarkom je bio najčešći histološki podtip, uglavnom kao sekundarni tumor nakon prethodne radioterapije dojke. Medijana DMFI nije dostignuta, pri čemu je 71,5% pacijenata bilo bez udaljenih metastaza nakon tri godine, dok je medijana OS iznosila 31 mesec uz trogodišnje OS od 46,9%. Kraći DMFI bio je povezan sa višim patološkim T stadijumom, većom veličinom tumora, prisustvom tumorske nekroze, mlađim uzrastom i užim resekcionim marginama. Ukupno preživljavanje bilo je značajno povezano samo sa širinom resekcionih margina, koje su bile jedina varijabla povezana i sa DMFI i sa OS. Eksplorativne Cox-ove regresione analize nisu bile konkluzivne zbog ograničenog broja događaja.

Zaključak: Tumorsko opterećenje, nekroza tumora, i starost bili su povezani sa DMFI, dok je jedino širina hirurških margina bila povezana i sa DMFI i sa OS, naglašavajući značaj adekvatne hirurške resekcije SD.

INTRAVENOZNA TERAPIJA GVOŽĐEM KOD SRČANE INSUFICIJENCIJE SA SNIŽENOM EJEKCIONOM FRAKCIJOM: DOKAZI IZ NOVIJIH KLINIČKIH ISPITIVANJA I META‑ANALIZA

2026-06-23T14:25:49+02:00

Anemija je čest komorbiditet kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (SI) i utiče na njihov morbiditet i mortalitet. Iako je etiologija anemije kod ovih bolesnika višestruka, hronična inflamacija i nedostatak gvožđa najčešći su uzroci. Anemija je snažan prognostički pokazatelj kako u akutnoj, tako i u hroničnoj SI, dok nedostatak gvožđa, čak i u odsustvu same anemije pogoršava simptome, funkcionalni kapacitet i kvalitet života pacijenata. Kod hronične SI često se sreće funkcionalni nedostatak gvožđa, koji nastaje usled poremećaja korišćenja gvožđa, ali može koegzistirati sa apsolutnom deficijencijom, kada same zalihe gvožđa nedostaju.

Terapija intravenskim gvožđem pokazala je brojne koristi u vidu poboljšanja funkcionalnog statusa, ublažavanja simptoma i redukcije stope ponovnih hospitalizacija. Na osnovu ovih dokaza, najnovije smernice Evropskog udruženja kardiologa preporučuju suplementaciju gvožda kod simptomatskih pacijenata sa srčanom slabošću i redukovanom ejekcionom frakcijom (HFrEF). Poslednje meta analize pokazuju trend ka smanjenju ukupne smrtnosti.

Cilj ovog revijalnog članka je da prikaže trenutne uvide u značaj nedostatka gvožđa i terapijske efekte njegove nadoknade kod pacijenata sa HFrEF-om. Pravilno razumevanje ovog stanja i njegovo blagovremeno lečenje predstavljaju važan korak ka individualizovanom i sveobuhvatnom pristupu terapiji SI.

RAZVOJ CILJANE FARMAKOTERAPIJE ZA FRAGILNI X SINDROM: MOLEKULARNA MEDICINA KAO KLJUČNO SREDSTVO U KLINIČKOJ FARMAKOLOGIJI

2026-06-23T14:25:49+02:00

Puna mutacija i epigenetsko utišavanje gena FMR1 dovode do nedostatka njegovog proteina, FMRP, što rezultira fragilnim X sindromom (FXS). Iako je ostvaren značajan napredak u razumevanju molekularnih mehanizama koje su u osnovi FXS‑a, za ovaj neurorazvojni poremećaj još uvek ne postoji lek niti je odobrena ciljana farmakološka terapija. Trenutno lečenje se uglavnom oslanja na simptomatsku terapiju, koja često donosi ograničene koristi i ne utiče na osnovne molekularne uzroke poremećaja.

Ovaj pregledni rad ukazuje na značaj integracije molekularnih saznanja u procesu razvoja lekova za FXS. Prikazan je pregled postojeće farmakoterapije, sa analizom njihovih prednosti i ograničenja, uz naglašavanje potrebe za terapijama koje ciljaju specifične puteve poremećene disfunkcijom FMR1 gena. Razmatrana su savremena i tekuća klinička ispitivanja, sa fokusom na to kako dublje razumevanje molekularne biologije FXS-a može doprineti razvoju efikasnijih i preciznijih terapijskih strategija. Na kraju, analizirani su ključni signalni putevi uključeni u patofiziologiju FXS-a i diskutovano je na koji način klinička farmakologija i molekularna medicina mogu zajednički doprineti razvoju personalizovanih terapija za osobe sa ovim složenim poremećajem.

DEVET NAJČEŠĆIH ZABLUDA U DIJAGNOSTICI I LEČENJU GLAUKOMA

2026-06-23T14:25:49+02:00

Dijagnostika i lečenje glaukoma su značajno napredovali u poslednjih 20 godina, ali su i dalje u svakodnevnoj oftalmološkoj praksi prisutne neke zablude u vezi sa ovom grupom bolesti. Cilj ovog preglednog rada je da se ukaže na najčešće zablude u dijagnostici i lečenju glaukoma, što bi trebalo da utiče na podizanje kvaliteta lečenja naših pacijenata. U revijskom radu su analizirani naučni radovi publikovani u PubMed databazi do 30.6.2025. godine sa ključnim rečima: glaukom, pogrešno shvatanje, merenje intraokularnog pritiska.

Neke od najčešćih zabluda u dijagnostici i lečenju glaukoma su u vezi sa načinom merenja intraokularnog pritiska, vremenom kada se merenje obavlja, oduzimanjem-dodavanjem vrednosti prema nomogramu za pahimetriju, zabrani unosa kofeina kod glaukoma i preporukama za fizičku aktivnost kod svih oblika glaukoma.

Iako je postignut značajan napredak u dijagnostici i lečenju glaukoma, i dalje postoje određene zablude među oftalmolozima koje se moraju rešiti kako bi se poboljšali ishodi lečenja i kvalitet života pacijenata.

UJED OTROVNE ZMIJE SA FATALNIM ISHODOM U ZAPADNOJ SRBIJI - PRIKAZ RETKOG SLUČAJA

2026-06-23T14:25:50+02:00

Uvod: Ujedi otrovnih zmija mogu izazvati širok spektar kliničkih manifestacija, od lokalnih efekata na tkiva do sistemskih komplikacija, uključujući rabdomiolizu, koagulopatiju, akutno oštećenje bubrega, neurološke i kardiološke poremećaje. Iako u zapadnoj Srbiji ujedi otrovnih zmija ne predstavljaju ozbiljan problem javnog zdravlja, može doći do ozbiljnih situacija, sa potencijalno fatalnim ishodima.

Prikaz pacijenta: Opisali smo slučaj sedamdesetjednogodišnjeg muškarca koga je ujeo poskok u Bajinoj Bašti, u zapadnoj Srbiji. Javio se sa umorom, povraćanjem i otokom leve ruke jedan sat nakon ujeda. Njegova prethodna medicinska istorija uključivala je dijabetes melitus, moždani udar i operaciju cerebralne aneurizme. Na prijemu je bio hipotenzivan i dehidriran, sa lokalnim hematomom i trombocitopenijom. Primio je protivotrov, kortikosteroide, dopamin, antibiotike i suportivnu negu. Uprkos početnoj stabilizaciji, kod pacijenta su se razvili akutni respiratorni distres, akutno oštećenje bubrega, hipotenzija i periferna cijanoza, što je zahtevalo mehaničku ventilaciju i dvostruku inotropnu podršku. Laboratorijski nalazi su ukazivali na koagulopatiju i porast markera oštećenja organa. Uprkos intenzivnom lečenju, pacijent je podlegao komplikacijama.

Zaključak: Slučaj koji smo predstavili prvi je prijavljeni smrtonosni ujed zmije u zapadnoj Srbiji u poslednjih 30 godina. Primarni patogeni mehanizam je verovatno bila diseminovana intravaskularna koagulacija izazvana otrovom. Ovaj slučaj ističe važnost produženog kliničkog i laboratorijskog praćenja, blagovremene suportivne terapije i svesti o teškim sistemskim komplikacijama nakon ujeda zmija, čak i u regionima sa istorijski niskom incidencom.

Uvodnik za svesku 2, Vol. 59 (2026) časopisa „Medicinska istraživanja“

2026-06-23T14:25:50+02:00