Medicinska istraživanja

Cerebelarno krvarenje kod terminskog novorođenčeta: prikaz slučaja i pregled literature

Ilija Palić, Katarina Kostić, Stevan Vasiljević — Tue, 11 Feb 2025 14:24:32 +0100

Uvod: Cerebelarna hemoragija je često stanje kod novorođenčadi rođene pre 32. nedelje gestacije i viđa se retko kod terminske novorođenčadi. Najvažniji faktori rizika za cerebelarnu hemoragiju kod terminske novorođenčadi su traumatski porođaj, instrumentalno završen vaginalni porođaj, hitan carski rez, perinatalna asfiksija, kao i perinatalna infekcija.

Opis pacijenta: Predstavljamo slučaj cerebelarne hemoragije i edema mozga kod novorođenčeta sa sepsom sa ranim početkom i sterilnom hemokulturom. Terminsko novorođenče, rođeno iz nekontrolisane trudnoće, razvilo je respiratorni distres, kao i kliničke i laboratorijske znake sepse. Stanje novorođenčeta se komplikovalo respiratornom insuficijencijom, pogoršanjem neurološkog statusa i neonatalnim konvulzijama. Radiografija grudnog koša pokazala je desnostranu pneumoniju, a ultrazvuk glave edem mozga i hemoragiju u desnoj cerebelarnoj hemisferi. Hemokultura, trahealni aspirat i cerebrospinalna tečnost su bili sterilni. Studije su pokazale nisku incidencu hemokulturom potvrđenu sepsu sa ranim početkom usled visoke upotrebe antibiotika u neonatalnim jedinicima. Međutim, tok bolesti i nastale komplikacije sugerišu kao mogući uzročnik β-hemolytic Streptococcus grupe B, kao najčešći uzročnik sepse sa ranim početkom kod terminske novorođenčadi. S obzirom na povezanost lošeg neurorazvojnog ishoda kod dece i neonatalne cerebelarne hemoragije, potrebno je dugoročno praćenje od strane dečjeg neurologa.

Zaključak: Uprkos tome što je incidenca cerebelarne hemoragije kod terminske novorođenčadi niska, usled lošeg neurorazvojnog ishoda, ultrazvuk glave kroz “mastoidni prozor” je preporučen kod sve kritično bolesne novorođenče u cilju detekcije cerebelarne hemoragije.

Expression of major haemoglobin haplotypes in the first twenty-four months of life suggests a gradual decline of normal haemoglobin A among infants of African descent.

Zaccheaus Jeremiah, Edna Mueka Neenwi — Tue, 11 Feb 2025 14:25:07 +0100

Introduction: Haemoglobin is the principal protein in red blood cells and is responsible for delivering oxygen from the lungs to other body parts. Understanding the haemoglobin type profile of infants and the patterns of expression in the first twenty-four months of life is a significant area of research that can provide crucial insights into infant health and development.

Materials and Methods: The study population consisted of 147 infants (male and female) aged 9 to 24 months. Participants were recruited from the paediatric and sickle cell clinics and the medical laboratory department of Rivers State University Teaching Hospital (RSUTH) in Port Harcourt, Nigeria. The haemoglobin type was determined using high-performance liquid chromatography (HPLC) (D-10, Bio-Rad).

Results: The mean values of the haemoglobin types were: Hb A (66.31 ± 1.46%), Hb F (14.67 ± 1.14%), Hb S (14.52 ± 1.85%) (p<0.0001) and A2 (4.47 ± 0.71%) (p>0.05). Haemoglobin A expression was 65% at nine months, 79% at 12.5 months, 46% at 22 and 60% at 24 months. HbF expression was 21% at nine months, 10% at 12 months, 24% at 15.5 months, 0.25% at 21 months, and 12% at 24 months. HbS was 0.8% at nine months and 0% at 16 months. 50% at 22 months and lastly 22% at 24 months. The HbA2 was 0.5% at nine months and 12% at 11 months. 0% at 21 months and lastly 0.2% at 24 months. HbA, HbF, and HbA2 were negatively correlated with age, while HbS was positively correlated with age.

Conclusion: The pattern of expression of the four haemoglobin types in this study was age-dependent. Sex was not found to influence the expression of haemoglobin types in infants. There is a gradual reduction in the expression of normal haemoglobin A and a gradual increase in abnormal haemoglobin S among infants of African descent.

Život ćelije: Da li je važno kako ćelije umiru?

Tue, 11 Feb 2025 14:27:17 +0100

Ćelijska smrt je prisutna tokom embrionalnog razvoja, i posle rođenja kao važan proces, neophodan za održavanje homeostaze, kojim se uklanjaju ostarele i oštećene ćelije. Postoje dva tipa ćelijske smrti: akcidentalna i regulisana ćelijska smrt. Nekroza je akcidentalna, neregulisana, pasivna forma ćelijske smrti koja nastaje usled kolapsa homeostatskih mehanizama u ekstremnim ne-fiziološkim uslovima. Regulisana ćelijska smrt je aktivan, energetski zavistan proces, koji nastaje u fiziološkim uslovima, tokom održavanja homeostaze organizma i u brojnim patološkim stanjima kada obezbeđuje selektivnu eliminaciju potencijalno opasnih ili inficiranih ćelija. Brojni su tipovi regulisane ćelijske smrti: unutrašnji i spoljašnji tip apoptoze, ćelijska smrt zavisna od autofagije, nekroptoza, piroptoza, feroptoza, partanatos i MPT nekroza, ćelijska smrt zavisna od lizozoma, imunogena ćelijska smrt, entoza i NET-oza. Različiti tipovi ćelijske smrti su međusobno povezani. Abnormalna aktivnost različitih formi ćelijske smrti može dovesti do razvoja brojnih bolesti. Poremećaj regulacije apoptoze može dovesti do hiperplazije, razvoja autoimunskih oboljenja i tumora. Poznavanje regulacionih mehanizama apoptoze dovelo je do otkrića BH3 mimetika, lekova koji se koriste u terapiji nekih tipova malignih tumora B limfocita. U savremenim naučnim istraživanjima ispituju se lekovi koji utiču na nekroptozu, piroptozu i autofagiju koji mogu u budućnosti biti terapija za različite bolesti, uključujući i maligne tumore. Cilj ovog revijskog rada je da rezimira nova saznanja u vezi sa procesima ćelijske smrti i ukaže na značaj novootkrivenih molekularnih puteva regulacije različitih tipova ćelijske smrti u cilju boljeg razumevanja zdravlja i bolesti.

CROSS-SECTIONAL STUDY IDENTIFYING THE PREVALENCE OF SLEEP DISTURBANCES AND ASSOCIATED RISK FACTORS IN MEDICAL STUDENTS

Tue, 11 Feb 2025 14:28:06 +0100

Poremećaji spavanja mogu dovesti do slabijih akademskih i zdravstvenih ishoda. Prevalencija poremećaja spavanja i njihov uticaj na različite aspekte života još uvek nisu dovoljno poznati. Cilj ove studije je procena prevalencije poremećaja spavanja i efekata na zdravlje koje oni imaju, kod studenata medicine.

Metod: Istraživanje po tipu studije preseka sprovedeno je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u periodu od aprila do septembra 2023. Uzorak je činilo 70 studenata medicine koji su popunili dao je odgovarajući upitnik, The Pittsburgh Sleep Quality Inventory (PSQI) i Beckovu skalu depresivnosti (BDI), kako bi se procenile životne navike i demografske karakteristike, kvalitet spavanja i simptome depresivnosti.

Rezultati: Univarijantnom linearnom regresionom analizom pokazano je da su hronične bolesti, prisustvo stresa u poslednjih 12 meseci, trajanje sna, poteškoće sa zaspavanjem, korišćenje lekova za spavanje i BDI skor bili značajni prediktori globalnog skora PSQI. Multivarijantna linearna regresiona analiza pokazala je da su hronične bolesti i depresija najznačajniji faktori koji utiču na kvalitet spavanja kod studenata.

Zaključci: Na kvalitet spavanja kod studenata u velikoj meri utiču hronične bolesti i simptomi depresivnosti, zbog čega je neophodno prevenirati i lečiti ove zdravstvene probleme.

Bezbednost primene intravenske trombolitičke terapije kod stanja koja imitiraju moždani udar ("stroke mimics") - 15-godišnje iskustvo

Uroš Miladinović, Rea Mikulan, Dejana R. Jovanović, Visnja Padjen — Tue, 11 Feb 2025 14:29:00 +0100

Uvod: Neophodnost donošenja brze odluke o primeni intravenske trombolize (IVT) u lečenju akutnog ishemijskog moždanog udara (AIMU) može imati za posledicu njeno ordiniranje i kod stanja koja svojom kliničkom slikom mogu da imitiraju AIMU.

Cilj: Ispitivanje bezbednosti primene IVT kod drugih akutnih stanja koji se prezentuju istom ili sličnom kliničkom slikom kao AIMU tj. “stroke mimics”-a.

Materijal i metode: Sprovedena je retrospektivna analiza podataka ukupno 764 pacijenta lečenih trombolitičkom terapijom na Odeljenju urgentne neurologije, Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog Centra Srbije u periodu od 2006.-2021. godine.

Rezultati: Od ukupno 764 pacijenta sa AIMU lečenih IVT dijagnoza „stroke mimics“ je postavljena kod 22 pacijenta (2.9%). Prosečna starost grupe pacijenata sa dijagnozom „stroke mimics“ je iznosila 49,1 ± 16,3 (min 26, max 86), od čega je 55% pacijenata bilo ženskog pola. Najučestaliji vaskularni faktor rizika prisutan u ovoj grupi pacijenata bila je arterijska hipertenzija (41%), potom pušenje (14%) i hiperholesterolemija (14%). Poređenjem ovih pacijenata sa kontrolnom grupom tromboliziranih pacijenata sa AIMU (uparenih prema polu i starosti) utvrđeno je postojanje trenda ka blažem inicijalnom kliničkom deficitu merenim NIHSS skorom (5 [5-10] vs. 9 [6-19]; p=0.05), uz veću verovatnoću nastanka povoljnog funkcionalnog ishoda (mRS 0-2) (91% vs. 55%; p=0.007) u „stroke mimics“ grupi. Ni kod jednog pacijenta sa “stroke mimcs“ nije utvrđena pojava simptomatske intracerebralne hemoragije. Između dve grupe nije utvrđeno postojanje statistički značajne razlike kada je u pitanju pojava smrtnog ishoda (p=1.000).

Zaključak: Upotreba IVT kod akutnih stanja koja se prezentuju kliničkom slikom AIMU je bezbedna po pacijente.

SVEST O POLNO SPECIFIČNIM FAKTORIMA RIZIKA, PRIKRIVENA MIZOGINIJA I DUGOROČNA OPTIMIZACIJA KARDIOVASKULARNOG RIZIKA: REZULTATI PILOT STUDIJE

Tue, 11 Feb 2025 14:29:38 +0100

UVOD: Iako se zdravstvena pismenost smatra temeljem prevencije, polno specifičnoj prevenciji faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti - vodećeg uzroka mortaliteta žena globalno - i dalje se ne pridaje dovoljno značaja, a ustaljena kulturološka uverenja prednjače u odnosu na zvanične preporuke.

METODE: Validirani upitnik kreiran kako bi edukovao bolesnika, a sa druge strane pomogao zdravstvenom timu da uči o upravljanju tradicionalnim i polno specifičnim modernim faktorima rizika, uključujući mogućnost sveobuhvatnog individualnog dugoročnog praćenja, ponuđen je svim hospitalizovanim.

REZULTATI: Od 130 pacijenata hospitalizovanih na odeljenju u periodu od 01.01.-24.02.2024. kojima je upitnik ponuđen, 37.7% prihvatilo je da učestvuje, dok je 11.5% bilo isključeno iz različitih etičkih razloga. Ispitivane žene (49%) bile su starije od muškaraca, imale su viši stepen opterećenja tradicionalnim faktorima rizika, ali su posedovale i viši stepen znanja i zainteresovanosti za faktore rizika kod oba pola, dok su muškarci, posebno oni koji su odbili da učestvuju u anketiranju iz nepoznatog razloga, pokazali nezainteresovanost za navedene faktore rizika čak i kod bliskih rođaka i ukućanki. Muškarci za razliku od žena nisu pokazali zainteresovanost za upotrebu savremenih modaliteta telemedicine, iako moderna sredstva komunikacije koriste u gotovo istoj meri kao žene.

ZAKLJUČAK: Dobijeni rezultati u skladu su sa onim dobijenim tokom pilot istraživanja sprovedenog samo na ženama prethodne godine, međutim, ono što iznenađuje kada su u pitanju muški ispitanici jeste hostilnost iskazana prema kako mlađim, tako i doktorkama srednje generacije, što nestaje kada im se obrati muškarac starije generacije kao član zdravstvenog tima potvrđujući da je mizoginiju potrebno aktivno suzbijati.

KLJUČNE REČI: zdravstena pismenost, kardiovaskularna bolest, kardiovaskularni rizik, polno specifični faktori rizika, mizoginija

NEUROMYELITIS OPTICA SPECTRUM DISORDERS: THERAPEUTIC CONSIDERATIONS

Tue, 18 Feb 2025 10:37:03 +0100

Bolesti iz spektra neuromijelitisa optika (NMOSD) su retka, ali potencijalno teška autoimuna oboljenja centralnog nervnog sistema (CNS) za koja je nedavno odobrena primena nekoliko bioloških terapija. Istorijski gledano, tretmani koji modifikuju NMOSD oslanjali su se na konvencionalne imunosupresive širokog spektra, kao što su azatioprin i mofetil mikofenolat. Od 2015. godine, akumulirani su dokazi koji, s jedne strane, podržavaju biološku terapiju koja nije dokazano-efektivna (rituksimab) u okviru kontrolisane studije i sa druge, su omogućili odobravanje satralizumaba, inebilizumaba, ekulizumaba i ravulizumaba, posle sprovedenih kontrolisanih, randomizovanih klinikih studija kojima je dokazana njihova efikasnost i bezbednost. Ova sledeća generacija lekova pruža nekoliko ciljanih opcija lečenja za NMOSD koje modifikuju bolest. Ovde prvo prikazujemo mehanizam dejstva i povezan sa njihovim specifičnim ciljevima. Zatim prikazujemo ključne dokaze koji podržavaju njihovu upotrebu u praksi. Trenutne terapijske opcije u NMOSD obuhvataju tri ciljana mehanizma u različitim fazama jedinstvene kaskade oštećenja tkiva CNS: uništavanje B-ćelija, anti-citokinske i terapije protiv komplementa. Po jedan lek je odobren na tržištu u svakoj klasi. Trenutni konsenzus predlaže pozicioniranje odobrenih lekova kao tretmana prve linije za novodijagnostikovane pacijente i kao alternativne terapije u slučaju neuspeha prethodnog lečenja.

Mentalno blagostanje studenata medicine: Čine li stilovi života i fizička aktivnost razliku?

Tue, 18 Feb 2025 10:40:16 +0100

Uvod: Životni stil, koji obuhvata navike u ishrani, fizičku aktivnost, spavanje, pušenje i konzumiranje alkohola između ostalih faktora utiče na zdravlje pojedinca, ali i populacije u celini. Zdrav stil života i redovna fizička aktivnost ujedno smanjuju i opterećenje društva hroničnim nezaraznim bolestima. Studenti medicine često imaju suboptimalan nivo fizičke aktivnosti i nezdrave životne navike, što može uticati na njihovo blagostanje i buduću medicinsku praksu. Cilj ovog istraživanja bio je ispitati učestalost nedovoljne fizičke aktivnosti i faktora stila života povezanih sa fizičkom aktivnošću među studentima pete godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i njihovog međusobnog uticaja na fizičko i mentalno zdravlje studenata. Metode: Studija preseka je sprovedena među studentima pete godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu tokom jedne nedelje na vežbama iz Socijalne medicine u novembru 2023. godine. Instrument istraživanja bio je upitnik koji su studenti anonimno popunjavali. Studija je uključila 432 učesnika, sa obuhvatom od 90,4%. Ispitivani su: fizička aktivnost, karakteristike stila života, simptomi depresivnosti i anksioznosti. Na osnovu energetske potrošnje studenti su bili podeljeni u kategorije sa dovoljnom i nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Rezultati: Ukupno je 379 studenata (92%) bilo u grupi sa dovoljnom fizičkom aktivnošću, dok je njih 33 (8%) bilo u grupi sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Zaključak: Fizička neaktivnost bila je značajno povezana sa ženskim polom, manjim BMI (OR: 0,81, 95% CI: 0,69-0,94) i izraženijim simptomima depresije (OR: 1,08, 95% CI: 1,01-1,15).

НОВИ ПРИСТУП МАШИНСКОМ УЧЕЊУ ПОМОЋУ ПОТПОРНИХ ВЕКТОРА КОЈИ КОРИСТИ ФРАКТАЛНЕ И МАТРИЧНЕ ПОКАЗАТЕЉЕ ДУЖИНЕ НИЗА ЗА ИДЕНТИФИКАЦИЈУ ЈЕДАРНИХ ПРОМЕНА КОД КАРЦИНОМА ЛАРИНКСА

Prof. dr Igor Pantic — Tue, 18 Feb 2025 10:47:45 +0100

Увод/Циљ: Циљ истраживања је био да предложимо нови и иновативни концепт алгоритма машинског учења са потпорним векторима који користи фракталне и матричне показатеље дужине низа структуре једра за идентификацију малигних сквамозних епителних ћелија код ларингеалног карцинома.

Материјал и методе: Анализиране су регије од интереса на микрографима ларингеалног карцинома и хроничног ларингитиса коришћењем фракталне технике бројања квадрата и текстуралне технике матрице дужине низа. За свако једро квантификоване су вредности фракталне димензије, лакунарности, наглашености дугих низова и наглашености кратких низова. Ове карактеристике коришћене су као улазни подаци за тренирање и тестирање модела машинског учења са потпорним векторима у библиотеци „Scikit-learn“ за Python.

Резултати: Модел машинског учења са потпорним векторима показао је релативно добре показатеље перформанси. Тачност класификације модела износила је 0,83 што указује на адекватну способност модела да разликује канцерогене од неканцерогених ћелија у нашем узорку. Вредност F1 оцене (хармонијска средина прецизности и осетљивости) износила је 0,83, што сугерише релативно добар баланс између ова два показатеља. Вредност Метјузовог коефицијента корелације за овај модел износила је 0,65 што указује на умерену сагласност између предвиђених и стварних ознака и уравнотежене перформансе модела унутар две класе.

Закључак: Предложени модел пружа солидну основу за даљи развој система вештачке интелигенције за анализу сигнала у истраживањима рака. Ако се ограничења овог концепта превазиђу, будућа истраживања могу бити усмерена на развој свеобухватнијег модела машинског учења за идентификацију епителних ћелија ларингеалног карцинома.

DILEME U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI PEDIJATRIJSKE MULTIPLE SKLEROZE

Tue, 18 Feb 2025 11:07:04 +0100

Multipla skleroza (MS) je hronična, inflamatorna i neurodegenerativna bolest centralnog nervnog sistema (CNS). Obično se javlja u ranom ili srednjem odraslom dobu, a MS sa pedijatrijskim početkom (POMS), definisan prvim napadom MS koji se javlja pre 18 godina, je manje čest. Aktuelni podaci iz Danskog registra multiple skleroze pokazuju da je skoro 3% imalo početak pre 18 godina. U poređenju sa MS kod odraslih, pacijenti sa POMS-om obično imaju aktivniji tok bolesti, što dovodi do češćih relapsa, ali sporijeg dugoročnog pogoršanja onesposobljenosti. Kod POMS, dijagnostičke dileme mogu uključivati razlikovanje MS od akutnog diseminovanog encefalomijelitisa (ADEM) i bolesti povezane sa antitelom na mijelina oligodendrocitni glikoprotein (MOGAD), od kojih se oba najčešće javljaju kod dece i imaju slične pojedine kliničke i radiološke karakteristike sa MS. Nasledne leukodistrofije se takođe mogu uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnozi samo u određenim slučajevima, jer je njihova klinička karakteristika progresivan tok bolesti, neuobičajen za druge gore navedene stečene demijelinizacione sindrome, uključujući bolesti iz spektra neuromijelitisa optika. Treba imati na umu da je magnetna rezonanca mozga i kičmene moždine ključna za postavljanje pravovremene i tačne dijagnoze POMS, nakon isključivanja alternativnih dijagnoza, omogućavajući hitan početak efektivnog lečenja.

UTICAJ STADIJUMA BOLESTI I HIRURGIJE NA DUGOROČNE ISHODE KOD PACIJENTKINJA SA KARCINOMOM JAJNIKA

Sandra Radenkovic — Fri, 28 Feb 2025 08:28:19 +0100

Uvod: Standardna terapija za pacijente sa karcinomom jajnika uključuje citoreduktivnu operaciju praćenu hemoterapijom na bazi platine. Faktori kao što su stadijum bolesti pri postavljanju dijagnoze, histološki tip tumora, veličina tumora i prisustvo rezidualne bolesti posle citoreduktivne operacije utiču na prognozu pacijenata. Materijali i metode: Ovaj naučni rad predstavlja retrospektivnu studiju u kojoj su analizirani sledeći parametri analizom podataka dobijenih iz dokumentacije pacijenata lečenih od karcinoma jajnika u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i Institutu za onkologiju Vojvodine: godine starosti pacijenti, period od poslednje hemoterapije do progresije bolesti, broj primljenih ciklusa bevacizumaba, stadijum bolesti, razlozi za prekid bevacizumaba, vrsta hirurgija i patološka verifikacija bolesti. Rezultati: Pokazali smo da je PFS duži u operisanoj grupi (suboptimalna operacija) u odnosu na one koji nisu operisani (p < 0,05, Log-Rank i Breslov testovi). Ne postoji statistički značajna razlika u PFS između stadijuma IIIc i IV, što je utvrđeno Log-Rank i Breslov testovima. Takođe, u našem istraživanju nije bilo značajne razlike u broju operisanih pacijenata na osnovu IIIc ili IV stadijuma bolesti (p = 0,36). Zaključci: Naši podaci pokazuju da se čini da citoredukcija daje prednost u preživljavanju kod žena sa karcinomom jajnika lečenih kombinacijom bevacizumaba i hemoterapije. Nove studije treba da pokažu da li stadijum bolesti igra značajnu ulogu u preživljavanju pacijenata sa karcinomom jajnika.

Tehnike biopsije "stražarskog" limfnog nodusa kod pacijentkinja sa karcinomom dojke

Darko Zdravkovic — Fri, 28 Feb 2025 08:39:32 +0100

Karcinom dojke je najčešća maligna bolest kod žena. Limfonegi put je primarni način širenja karcinoma dojke kao i kod drugih karcinoma. Status regionalnih limfnih čvorova je jedan od najvažnijih prognostičkih parametara obolelih od karcinoma dojke. Aksilarna disekcija je bila primarni način procene aksilarnog statusa kod klinički i radiološki negativnih limfnih čvorova. Danas, biopsija stražarskih limfnih čvorova predstavlja proceduru izbora kod ovih pacijenata.

Prema važećim preporukama metoda dvostrukog kontrasta (kombinacija radioaktivnog koloida i metilenskog plavog) predstavlja proceduru izbora. U novije vreme, u svakodnevnu praksu se uvode i drugi obeleživači. U velikom broju ustanova u svetu nema mogućnosti za korišćenje radioaktivnog koloida kao i za nove obeleživače čija upotreba je povezana sa tehnološkim poteškoćama i materijalnim u izdacima. Korišćenje metilenskog plavog kao jedinog kontrasta od strane obučenog hirurga predstavlja pouzdanu metodu sa prihvatljivim procentom identifikacije stražarskog limfnog čvora i niskom stopom lažno negativnih rezultata.