Medicinska istraživanja

KONCEPT I ZNAČAJ IDEALNOG KARDIOVASKULARNOG ZDRAVLJA

Janko Jankovic — Tue, 27 Feb 2024 02:19:27 +0100

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti širom sveta. U 2019. godini, 17,9 miliona ljudi je umrlo od KVB, što čini 32% svih smrtnih slučajeva globalno. Opterećenje KVB u datoj populaciji je povezano sa kardiovaskularnim zdravljem (KVZ) te populacije. Američka asocijacija za srce je osmislila 2010. godine novi koncept idealnog KVZ koji se fokusira na dve grupe, bihejvioralne komponente (pušenje, indeks telesne mase, fizička aktivnost i ishrana) i zdravstvene komponente (ukupni holesterol, glukoza u krvi i krvni pritisak). Idealno KVZ je definisano kao istovremeno prisustvo sledećih sedam idealnih komponenti KVZ ili „Life's Simple 7“ (nepušenje, indeks telesne mase <25 kg/m², nivo fizičke aktivnosti do ostvarenja postavljenog cilja, ishrana u skladu sa nacionalnim preporukama, krvni pritisak <120/80 mm Hg, ukupan holesterol <200 mg/dL i nivo glikoze u krvi <100 mg/dL) u odsustvu klinički ispoljene KVB. Prevalencija idealnog KVZ je niska u svetu i manja je od 1% u SAD, Kini i Španiji, a najniže vrednosti zabeležene su u Republici Srpskoj, BiH (0,02%) i Srbiji (0,1%). Idealno KVZ je obrnuto povezano sa stopama incidencije i mortaliteta od KVB, kao i sa stopama ukupnog mortaliteta. Osobe sa većim brojem idealnih komponenti KVZ (5, 6, i 7) značajno ređe boluju od ishemijske bolesti srca i šloga i imaju niži mortalitet od KVB, kao i ukupni mortalitet u poređenju sa osobama bez i jedne ili samo s jednom idealnom komponentom KVZ. Status KVZ u populaciji je od suštinskog značaja za predviđanje rizika obolevanja i umiranja od KVB, koji se može smanjiti poboljšanjem zdravstvenih/bioloških, kao i bihevioralnih komponenti KVZ.

ULOGA EKSPRESIJE HUMANOG EPIDIDIMISNOG PROTEINA 4 U ODNOSU NA KLINIČKO-PATOLOŠKE KARAKTERISTIKE TUMORA BUBREGA

Jovan Jevtić — Tue, 27 Feb 2024 02:26:43 +0100

Uvod: Široko rasprostranjena rutinska ultrazvučna dijagnostika omogućava otkrivanje tumora bubrega u početnim stadijumima. Međutim, zbog nespecifične simptomatologije i znakova, koji se javljaju tek kada bolest uznapreduje, još uvek postoje pacijenti kojima se dijagnoza postavlja tek u uznapredovalim fazama bolesti.

Cilj rada: Naš cilj bio je ispitati povezanost ekspresije humanog epididimisnog proteina 4 (HE4), uključujući intenzitet i lokalizaciju HE4 pozitivnosti, sa kliničkim i patohistološkim karakteristikama tumora bubrega.

Metode: Ispitivanje je uključilo 96 tumora dijagnostikovanih 2010-2013. godine na Institutu za Patologiju u Beogradu. Korišćeno je anti-HE4 antitelo za imunohistohemijsku analizu. Ispitane su demografske, kliničke i patohistološke karakteristike u odnosu na HE4 ekspresiju.

Rezultati: Nije uočena povezanost HE4 ekspresije u tumorima bubrega sa polom pacijenata i nuklearnim gradusom tumora. Međutim, ekspresija HE4 je bila znanto češća kod većih tumora, odnosno kod tumora u stadijumima T3 i T4, u odnosu na tumore u stadijumima T1 i T2 (p=0,009; p=0,006; respektivno). Povezanost HE4 ekspresije i patohistološkog tipa tumora bubrega nije uočena, ali je u pogledu lokalizacije HE4 imunopozitivnosti najvažnije istaći da membranska ekspresija HE4, za razliku od većine karcinoma bubrega, nije viđena kod onkocitoma.

Zaključak: Moguće je da HE4 ima ulogu u progresiji rasta tumora bubrega. Membranska ekspresija HE4 bi se mogla koristiti kao novi parametar u diferencijaciji karcinoma bubrega i onkocitoma.

РАЗВОЈ МОДЕЛА МАШИНСКОГ УЧЕЊА ЗАСНОВАНОГ НА АЛГОРИТМУ СЛУЧАЈНИХ ШУМА ЗА ДЕТЕКЦИЈУ ПРОМЕНА У ТКИВУ ЈЕТРЕ НАКОН ИЗЛАГАЊА ЧЕСТИЦАМА ОКСИДА ГВОЖЂА

Jovana Paunović Pantić — Tue, 27 Feb 2024 02:31:44 +0100

Увод/Циљ: Циљ наше студије је био развој модела машинског учења заснованог на алгоритму случајних шума, који користећи текстуралне податке из дигиталних микрографа ткива јетре, има способност да направи разлику између нормалног ткива јетре, и оштећеног ткива изложеног честицама оксида гвожђа.

Методе: Региони интереса у оквиру дигиталних микрографа ткива јетре, добијених од мишева који су третирани честицама оксида гвожђа и мишева контролне групе, анализирани су коришћењем методе матрикса симултаног појављивања сивих вредности („GLCM“ метода). Добијени текстурални параметри су коришћени као улазни подаци за тренирање и тестирање модела случајних шума у оквиру библиотеке "Scikit-learn" у програмском језику Python. Додатно, развијен је и конвенционални модел машинског учења дрва одлуке, заснован на алгоритму дрва класификације и регресије („CART“ алгоритам).

Резултати: Модел случајних шума надмашио је алтернативни приступ CART дрва одлуке у погледу тачности класификације, предвиђајући циљну класу узорка у 73,67% инстанци у валидационом скупу података. Површина испод криве карактеристика оператера била је 0,81, указујући на релативно добру дискриминишућу моћ модела. F1 скор модела је износио 0,74 што показује добру, мада не савршену прецизност и поврат информација.

Закључак: Подаци добијени из ове студије могу се искористити за даљи развој система заснованих на вештачкој интелигенцији за идентификацију физиолошких и патофизиолошких промена у ткиву јетре. Резултати такође служе као почетна тачка за додатна истраживања везана за аутоматизацију хистопатолошке анализе јетреног ткива изложеног екстерним токсичним агенсима.

Veliki neželjeni kardiovaskularni događaji kod vaskularnih hirurških pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću

Tue, 27 Feb 2024 02:36:20 +0100

Uvod: Veliki neželjeni srčani događaji (MACE) su primarni uzrok morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata koji su podvrgnuti vaskularnim hirurškim procedurama. Zbog toga je neophodno razumeti vezu između koronarne bolesti i periferne arterijske bolesti. Cilj ovog rada je utvrđivanje prediktora i faktora rizika koji se odnose na pojavu velikih neželjenih srčanih događaja kod pacijenata koji su podvrgnuti vaskularnoj hirurgiji zbog periferne arterijske bolesi.

Materijal i metode: Ovo je retrospektivna studija na 310 bolničkih pacijenata lečenih u vaskularnom centru velikog obima. Ishod je klasifikovan kroz tri tačke (infarkt miokarda, moždani udar i kardiovaskularni mortalitet).

Rezultati: Otkrili smo da se većina MACE desila kod pacijenata sa aortobifemoralnim bajpasom u poređenju sa drugim tipovima rekonstrukcija (p=0,009). Nije ustanovljena značajna korelacija između urađenih zahvata i kratkoročnog primarnog ishoda. U početnom periodu MACE je otkriven kod 14 (5,8%) pacijenata. Među njima, šest (1,9%) je doživelo infarkt miokarda (IM), troje (1%) je imalo moždani udar, a pet (1,6%) je umrlo u prvih 30 dana. Svi smrtni slučajevi su bili povezani sa srčanom ishemijom, koja je na kraju kulminirala kardiogenim šokom i kasnijom smrću. Kratkotrajni MACE je primećen kod 2 (0,6%) pacijenata od kojih su oba imala IM.

Zaključak: Velika vaskularna hirurgija kod pacijenata sa koronarnom bolešću je visokorizična procedura i perioperativni MACE ih stavlja u značajno visok rizik od smrtnosti. Rano otkrivanje koronarne bolesti srca i preoperativna optimizacija mogu igrati glavnu ulogu u smanjenju rizika od MACE.

STRUCTURAL BASIS OF INCREASED BONE FRAGILITY IN ELDERLY INDIVIDUALS : MULTI-SCALE PERSPECTIVE

Jelena Jadzic — Tue, 27 Feb 2024 02:44:05 +0100

Mnogobrojne epidemiološke studije su pokazale da je povećana fragilnost kosti i veći rizik od preloma prisutan kod starijih osoba sa različitim hroničnim oboljenjima, što redukuje kvalitet života i predstavlja značajan socio-ekonomski teret zdravstvenom sistemu. Ipak, mofrološke i strukturne determinante koje leže u osnovi povećane koštane fragilnosti ovih individua nisu u potpunosti razjašnjene. U ovom radu dat je pregled rezultata savremenih studija koje su se bavile determinantama povećane koštane fragilnosti analizirajuči različite hijerarhijske nivoe organizacije koštanog tkiva (makro-, mikro- i nano-nivo) kod starijih osoba sa hroničnim oboljenjima. Takođe, pokazana je varijabilna učestalost preloma na različitim skeletnim mestima starijih osoba sa hroničnim oboljenjima, što ukazuje da gubitak kvaliteta kosti nije uniforman proces. Potpuno razumevanje prostornog obrasca narušenosti kvaliteta koštanog tkiva može pomoći u ciljanoj evaluaciji rizika od preloma kod svakog pojedinačnog pacijenta. Uspostavljanje veze između rezultata kliničke porocene koštanog statusa i analize brojnih strukturnih i mehaničkih svojstava kosti može da predstvalja osnovu za razvoj pravovremenih metoda prevencije i lečenja povećane koštane fragilnosti kod starijih osoba sa hroničnim oboljenjima.

Mogućnosti radioterapije u lečenju pedijatrijskog Hočkinovog limfoma

Predrag Filipovic — Tue, 27 Feb 2024 02:48:47 +0100

Pedijatrijski Hočkinov limfom je maligno, limfoproliferativno oboljenje dece i adolescenata. Zračna terapija predstavlja važan vid lečenja. Mogućnost kasne toksičnosti radioterapije je ograničavajući faktor primene radioterapije kao modaliteta lečenja kod pedijatrijskih pacijenta.

Tehnološkim napretkom radioterapije, uvođenjem naprednih radioterapijskih tehnika i protonske terapije, poboljšana je preciznost zračne terapije i smanjen rizik od dugoročnih posledica. Ove tehnologije omogućavaju ciljano lečenje, značajno smanjujući izloženost zdravih tkiva i organa zračenju.

Sve postojeće preporuke lečenja i sprovedene kooperativne studije pokazale su da je zračna terapija efikasna u lečenju pedijatrijskog Hočkinovog limfoma, posebno kada se kombinuje sa hemoterapijom. Sa druge strane postoji mogućnosti kasne toksičnosti na organe u rastu i razvoju kao i nastanak sekundarnih maligniteta što mora biti pažljivo razmotreno prilikom odluke o sprovođenju radioterapije.

Zračna terapija predstavlja značajan terapijski pristup u kombinovom lečenju pedijatrijskog Hočkinovog limfoma. Kombinovanim terapijskim pristupom poboljšani su rezultati lečenja, a napredne tehnike radioterapije smanjiće rizik za neželjene efekte. Indikacije za primenu radioterapije treba pažljivo proceniti u lečenju pedijatrijskih pacijenata sa Hočkinovim limfomom.

Ključne reči: pedijatrijski Hočkinov limfom, zračna terapija, kombinovano lečenje, toksičnost

MULTIPLI BAZOCELULARNI KARCINOMI NAKON PRIMENE RADIOTERAPIJE U LEČENJU TINEA CAPITIS U DETINJSTVU: PRIKAZ SLUČAJA I PREGLED LITERATURE

Tue, 27 Feb 2024 04:01:57 +0100

Uvod: Bazocelularni karcinom (BCK) je najčešći karcinom kože sa rastućom incidencijom širom sveta. Predilekciona mesta su glava i vrat u 80-85% slučajeva. Vodeći faktori rizika za nastanak ovog karcinoma su izlaganje UV zračenju i jonizujuće zračenje. Polovinom 20. veka, epilacija kapilicijuma izazvana zračenjem korišćena je kao efikasan metod u lečenju gljivičnih infekcija kapilicijuma.

Prikaz pacijenta: Predstavljamo slučaj 80-ogodišnjeg muškarca sa 16-ogodišnjom istorijom uzastopne pojave multiplih BCK na kapilicijumu, licu i vratu. Zbog gljivične infekcije kapilicijuma u detinjstvu lečen je radioterapijom. Kliničkim i dermoskopskim pregledom uočeno je približno dvadeset pet BCK, pretežno na kapilicijmu. Najčešći tip BCK je bio nodularni, potom pigmentni i superficijalni tip. Histopatološki je potvrđena dijagnoza BCK kod višestrukih lezija i jedan skvamocelularni karcinom (SCK). U ličnoj anamnezi kao najvažniji komorbiditet izdvaja se leukemija vlasastih ćelija. Terapijski pristup zasnivao se na hiruškom lečenju i primeni 5-fluorouracil 5% krema.

Zaključak: Epilacija kapilicijuma izazvana zračenjem korišćena je kao efikasan metod za lečenje gljivičnih infekcija kapilicijuma. Jedan od neželjenih efekata bila je pojava BCK u područijima izloženim zračenju. Iako je hirurška ekscizija zlatni standard za lečenje BCK, primena 5% 5-fluorouracil krema može biti dobra opcija za pacijente sa multiplim BCK. Predstavljamo zadovoljavajuće rezultate nakon primenjene kombinovane terapije kod našeg pacijenta.

POROKARCINOM NOGE - DIJAGNOSTIČKI. TERAPIJSKI IZAZOVI I POTENCIJALNI UTICAJ COVID-19 PANDEMIJE NA DIJAGNOZU I LEČENJE

Prof. Jelena Jeremic — Tue, 27 Feb 2024 04:06:34 +0100

Uvod: Porokarcinom predstavlja, retku, malignu, nemelanocitnu neoplazmu kože, porekla znojnih žlezda. Karakteriše ga visoka stopa metastaziranja, lokalne rekurentnosti i visok mortalitet. Definitivna dijagnoza može biti kompleksna zbog sličnosti sa skvamocelularnim karcinomom i Pedžetovom bolešću. Zvanični protokoli lečenja nisu utvrđeni, a hirurška ekscizija ostaje metoda izbora. Prikaz slučaja: Pacijent starosti 76 godina, primljen je u našu kliniku u Januaru 2020. zbog egzulcerisanog tumora desne natkolenice. U daljem toku u više navrata hirurški lečen širokom lokalnom ekscizijom, uz ponovnu pojavu tumora na mestu operacije. Inicijalno je histopatološki dijagnostikovan slabo diferentovani skvamocelularni karcinom. Pacijent prestaje da dolazi na kontrole zbog oboljevanja i dugog oporavka od COVID-19 pneumonije. Pri prvoj sledećoj kontroli u januaru 2022. dolazi do ponovne loklna pojava tumora. Analizom od strane dermatopatologa, postavljena je dijagnoza porokarcinoma. Nastavljeno je sa agresivnim lokalnim hirurškim lečenjem. U daljem toku lečenja, nakon EHO pregleda desnog ingvinuma postavlja se sumnja na metstatsku bolest, uz potvrdu zahvaćenosti limfnih čvorova biopsijom. CT grudnog koša i abdomena tada bez znakova diseminovane bolesti. Pri poslednjoj masivnoj lokalnoj pojavi tumora, MRI pregledom karlice prikazuje se sumnjiva masa u mokraćnoj bešici, radiološki konzistentna sa metastatskom bolesti, ali i mogućnošću drugog primarnog tumora. Pacijent je dalje upućen na onkološku i urološku evaluaciju. Zaključak: Porokarcinom i dalje ostaje nedovoljno istražen tumor. Izostaju čvrsto utvrđeni, zvanični protokoli za lečenje. Zbog sličnosti sa skvamocelularnim karcinomom, verifikacija porokarcinoma može zahtevati analizu dermatopatologa, a tretman multidisciplinarni pristup. Rana dijagnoza i tretman su imperativ. Faktori koji odlažu takav pristup, poput Covid-19 pandemije u prikazanom slučaju, mogu pogoršati prognozu i ishod.

Ekstrarenalni Vilmsov tumor koji je imponovao kao funikulocela

Tue, 27 Feb 2024 04:09:50 +0100

Uvod: Ekstrarenalni Vilmsov tumor (ERVT) predstavlja redak entitet koji čini 0,5% - 1% svih nefroblastoma. Ovaj tumor je najčešće lokalizovan u retroperitoneumu, ingvinalnoj, paratestikularnoj ili lumbosakralnoj regiji, ženskim genitalnim organima, kao i u medijastinumu ili zidu grudnog koša. Najveći broj autora smatra da ERVT nastaje malignom transformacijom ektopičnih primitivnih nefrogenih ostataka. U cilju postavljanja dijagnoze ERVT, neophodno je, pre svega, isključiti postojanje primarnog maligniteta bubrega.

Opis pacijenta: Dečak uzrasta 15 meseci operisan je zbog promene lokalizovane u levoj ingvinalnoj regiji koja je na osnovu kliničkog pregleda odgovarala funikuloceli. Intraoperativno funikulocela ili preponska kila nisu nađene, a u predelu spoljašnjeg igvinalnog prstena identifikovan je solidan tumorski čvor promera oko 2 cm i hirurški uklonjen u celini. Histopatološkim pregledom je ustanovljeno da tumor u potpunosti odgovara neanaplastičnom nefroblastomu (Vilmsovom tumoru), mešovitog tipa. Nakon CT pregleda abdomena isključeno je postojanje primarnog tumora bubrega i postavljena je dijagnoza ERVT. Zbog mikroskopskog ostatka tumorskih ćelija na resekcionoj margini, ordinirana je hemioterapija po protokolu za Vilmsov tumor visokog rizika. Po završetku lečenja, došlo je do potpune remisije koja se održala tokom desetogodišnjeg praćenja.

Zaključak: Dijagnoza ERVT se najčešće postavlja nakon hirurškog uklanjanja tumora. Zbog kliničke sličnost ERVT lokalizovanih u ingvinumu sa mnogo češćim benignim patološkim promenama u ovoj regiji kod dece, detaljnije preoperativno ispitivanje najčešće izostaje. Najveći broj dece lečene zbog ERVT u ingvinalnoj regiji ima dobru prognozu, mada je kod većine pacijenata pored hirurške neophodna i adjuvantna hemio i/ili radioterapija.

Attitudes and opinions of first year medical students regarding peer-assisted learning of Histology and Embryology: The role of undergraduate teaching assistants

Tue, 27 Feb 2024 04:15:35 +0100

Vršnjačko podučavanje (eng. peer-assisted learning, PAL) je vrsta nastavne metode gde učenici prenose znanja drugim učenicima i kroz taj process istovremeno i sami uče. Katedra za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ima dugogodišnju tradiciju vršnjačkog područavanja, koja se ostvaruje putem studenata demonstratora na osnovnim studijama tokom praktičnih časova mikroskopije. Cilj ovog istraživanja bio je da se iz ugla studenata prve godine procene stavovi i mišljenja o radu studenata demonstratora na predmetu histologija i embriologija. Podaci su prikupljeni od 512 studenata sa 1. prve godine osnovnih akademskih studija medicine korišćenjem anonimnog polustrukturisanog upitnika. Analiza odgovora pokazala je da su skoro svi naši studenti tražili pomoć studenata demonstratora tokom trajanja nastave iz histologije i embriologije. Pored toga, 65% studenata izjavilo je da im je lakše da traže pomoć od studenata demonstratora nego od zvaničnog nastavnog osoblja. Većina studenata veruje da su im studenti demonstratori posvetili dovoljno vremena tokom praktične nastave. Skoro 90% studenata se složilo da su im studenti demonstratori dali dobre savete i odgovore, a više od 80% smatra da nikada nisu dobili netačne informacije od demonstratora. Više od 40% studenata može da vidi sebe u ulozi demonstratora u budućnosti. Ovi rezultati ukazuju da studenti demonstratori imaju značajno mesto u nastavnom planu i programu histologije i embriologije i da njihova uloga u svakodnevnoj nastavi predstavlja jedan od najvažnijih aspekata vršnjačkog podučavanja.

Prediktori korišćenja sajtova i aplikacija o zdravlju među studentima medicine i sporta

Tatjana Gazibara — Tue, 27 Feb 2024 04:19:49 +0100

Uvod/cilj: Globalna digitalna mreža omogućava brzu razmenu informacija. Studenti sporta i medicine će biti lideri promocije zdravog ponašanja u budućnosti. Cilj ove studije bio je ispitati upotrebu veb sajtova i aplikacija o zdravlju među studentima sporta i medicine na završnoj godini studija.

Materijal i metode: Ova studija preseka sprovedena je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u periodu april-oktobar 2017. godine. Ukupno 390 studenata (89 na sportu i 301 na medicini) je bilo uključeno u studiju. Podaci su prikupljeni korišćenjem anonimnog upitnika.

Rezultati: Ispitanici se nisu razlikovali u pogledu učestalosti korišćenja veb sajtova o zdravlju (79,8% sport prema 77,7% medicine; χ²=0,167, p=0,771) i aplikacija (39,3% sport prema 49,2% medicina; χ²=2.672, p=0.116). Fitnes i ishrana su bile najčešće teme koje su svi učenici tražili na internetu. Jači uticaj zdravstvenih informacija sa interneta na donošenje odluka u vezi sa zdravljem bio je povezan sa korišćenjem veb sajtova o zdravlju u obe grupe ispitanika. Pored toga, studenti medicine koji su češće koristili internet takođe su češće čitali sadržaj veb sajtova o zdravlju. U pogledu aplikacija, ženski pol i započinjanje upotrebe interneta u mlađem uzrastu su bili prediktori upotrebe aplikacija u vezi sa zdravljem među studentima sporta i medicine, redom. Zaključak: Mnogi studenti sporta i medicine čitaju veb stranice o zdravlju, ali manje studenata koristi aplikacije u vezi sa zdravim stilom života. Interesovanje studenata za zdravstvene teme na internetu je slično kao i kod drugih studentskih populacija. Internet stranice i aplikacije mogu biti korisni u promociji zdravog ponašanja.

Farmakološki tretman terapo-rezistente depresije: ka preporukama zasnovanim na dokazima

Stefan Jerotić — Tue, 27 Feb 2024 04:25:20 +0100

Depresija je jedan od vodećih uzroka invaliditeta i značajan javno-zdravstveni izazov, usled čega zahteva efikasan tretman. Ovaj rad predstavlja pregled farmakološkog tretmana i predstavlja deo izrade sveobuhvatnih smernica za lečenje unipolarne depresije. U ovom radu izložene su strategije za lečenje terapo-rezistentne depresije (TRD) koju karakteriše odsustvo odgovora na uobičajen tretman. Naglasak je stavljen na efikasnost i podnošljivost različitih antidepresiva, sa ciljem olakšavanja donošenja kliničkih odluka na osnovu dosadašnjih dokaza iz literature. Lečenje TRD može podrazumevati strategije augmentacije, ili zamene antidepresiva. Diskutovana je primena atipičnih antipsihotika, NMDA antagonista, stabilizatora raspoloženja i drugih biološki aktivnih jedinjenja. Donošenje odluke između različitih strategija augmentacije, ili zamene postojeće farmakološke terapije se zasniva na individualnim faktorima. Ovaj sveobuhvatni pregledni rad ima za cilj da informiše napore u formiranju smernica za lečenje TRD, podstičući pristup međusobne saradnje i zajedničkog donošenja odluka između kliničara i pacijenta, uzimajući u obzir individualne faktore radi poboljašanja nege osoba sa TRD.

PREOPERATIVNA PROCENA RIZIKA U PEDIJATRIJSKOJ ANESTEZIJI

Ana Vlajković Ivanović, Jelena Pjevalica Dragić, Dušica Simić — Tue, 27 Feb 2024 04:36:22 +0100

U opštoj pedijatrijskoj populaciji incidencija perioperativnog tridesetodnevnog mortaliteta je niska. Opšte zdravstveno stanje deteta u vreme planirane hiruške intervencije kao i prisustvo komorbiditeta mogu značajno da utiču na perioperativni rizik. U cilju obezbeđivanja adekvatne nege, preoperativna evaulacija se mora sprovesti blagovremeno i temeljno.

U preoperativnom periodu veoma je važno identifikovati pacijente sa povećanim rizikom, uz premisu da rana identifikacija ovih pacijenata omogućava dodatnu evaluaciju i lečenje po potrebi, i na taj način rizik od komplikacija se svodi na minimum. Najvažniji elementi koji čine adekvatnu preoperativnu procenu su: odrediti da li je pacijent spreman za hiruršku intervenciju, optimizacija zdravstvenog stanja pred hiruršku intervenciju, smanjiti morbiditet operativne intervencije i potom vratiti pacijenta u uobičajeno stanje kao pre hirurške intervencije. Rutinsko propisivanje dodatnih testova kod dece bi trebalo zameniti selektivnim i racionalnim testiranjem, baziranim na istoriji bolesti i kliničkoj proceni. Komplikacije hirurških intervencija i anestezije mogu da imaju nepovoljne posledice po zdravlje pacijenta, ali su takođe povezane sa većim bolničkim kao i postoperativnim troškovima. Svi članovi hirurškog tima imaju vitalne uloge u očuvanju bezbednosti deteta.

Ovaj pregled literature nam ukazuje na potencijalne rizike sa kojima možemo da se susretnemo u dečjoj populaciji i usmerava preoperativnu procenu prema selektivnim testovima zavisno od individualnih faktora rizika.

Ključne reči: anestezija, pedijatrija, preoperativno testiranje, faktori rizika

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ – SISTEMATIČAN PREGLED NOVINA U DIJAGNOSTIČKIM I TERAPIJSKIM PRISTUPIMA

Bojana Pejuskovic — Tue, 27 Feb 2024 04:39:43 +0100

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je kompleksno stanje, uobičajen i onesposobljavajući psihijatrijski poremećaj koji uzrokuje neprocenjivu patnju milionima ljudi. Povezuje se sa visokom stopom funkcionalnih oštećenja, somatskim tegobama, rizikom od suicida i komorbdnih psihijatrijskih poremećaja, kao i sa dodatnim troškovima vezanim za zdravstveni sistem. Postavljanje dijagnoze PTSP-a zahteva dokaz o izloženosti traumi, a karakteriše se simptomima ponovnog doživljavanja traume, izbegavanja i promenama u pobuđenosti i reaktivnosti. Američki sistem klasifikacije dodao je još jedan klaster simptoma koji se odnose na promene u kogniciji i raspoloženju u vezi sa traumom, dok je evropski sistem klasifikacije dodao složeni PTSP kao novu dijagnozu. Nema dokaza koji podržavaju bilo koju intervenciju kao univerzalnu strategiju prevencije. KBT-TF (usmeren na traumu), KBT i EMDR su pokazali pozitivan efekat. Psihoterapija je prva terapija izbora u lečenju izbora PTSP-a. Preporučuju se intervencije sa fokusom na traumu: KBT-TF, PE i EMDR, kao i terapija upravljanja stresom. Farmakoterapijski pristupi treba da počnu sa jednom od opcija prve linije koja uključuje SSRI kao što su fluoksetin, paroksetin ili sertralin, ili SNRI venlafaksin. Istraživanja koja procenjuju kombinovane psihološke i farmakološke tretmane PTSP-a su ograničena i zahtevaju dalje proučavanje, ali određeni oblici PTSP-a zahtevaju integrativni i multidisciplinarni pristup. Prevencija, rano otkivanje i jasne smernice za lečenje mogu bii najbolji izbor za svaku traumatizovanu osobu, kao i za zdravstveni sistem.

Ključne reči: posttraumatski stresni poremećaj, traumatska iskustva, dijagnoza, farmakoterapija, psihoterapija

NON-ADHERENCE OF PRIMARY CARE PEDIATRICIANS IN SERBIA TO LATEST GUIDELINES FOR THE MANAGEMENT OF ACUTE AND CHRONIC COUGH IN CHILDREN

Katarina Milosevic, Davor Plavec, Snezana Rsovac — Tue, 27 Feb 2024 04:42:48 +0100

Uvod: Kašalj je najčešći simptom kod dece i može ukazivati na različita patološka stanja. Objavljeno je nekoliko međunarodnih smernica sa ciljem da standardizuju i poboljšaju procenu i lečenje kašlja. Nepoštovanje uputstava često dovodi do neoptimalnog kvaliteta nege pacijenata. Naš cilj je bio da istražimo pridržavanje srpskih pedijatara primarne zdravstvene zaštite najnovijim međunarodnim smernicama o dijagnostici i lečenju kašlja.

Metode: Istraživanjem su obuhvaćeni pedijatri koji rade u domovima primarne zdravstvene zaštite u Srbiji. Dobili su upitnik koji je osmislio tim pulmologa koji je uključivao pitanja o izboru dijagnostičkih i terapijskih pristupa za akutni i hronični kašalj.

Rezultati: Većina pedijatara primarne zdravstvene zaštite ocenila je vrednost međunarodnih smernica kao iskoristljivu. Međutim, skoro 70% je izjavilo da propisuje biljni sirup za akutni kašalj. Hronični kašalj se leči uglavnom ekstraktom bršljana, bronhodilatatorima i antihistaminicima. Većina lekara se izjasnila pozitivno o biljnim lekovima, a negativno o alternativnoj medicini. Oko 73% njih je izjavilo da ne koristi rendgenski snimak grudnog koša kao deo dijagnostičke procedure.

Zaključci: Pedijatri u Srbiji u primarnoj zdravstvenoj zaštiti se ne pridržavaju u potpunosti međunarodnih smernica u vezi sa dijagnostikom i lečenjem kašlja. Razloge za nepridržavanje smernica treba dalje istražiti.

BRAIN NATRIURETIC PEPTIDE AS A PREDICTOR OF CLINICAL OUTCOME AND SYMPTOM IMPROVEMENT AFTER LEFT VENTRICULAR ASSISTANCE DEVICE IMPLANTATION

Tue, 27 Feb 2024 04:45:52 +0100

Uvod

Moždani natriuretski peptid potvrdio je svoju prediktivnu vrednost u stanju srčane insuficijencije, ali njegov značaj kao prediktora ishoda nakon LVAD ugradnje nije obrađivan u dovoljnoj meri da bi se postavili nedvosmisleni zaključci. Cilj istraživanja je da ispita značaj BNP-a kao parametra koji može ukazivati na ishode lečenja u različitim postimplantacionim vremenskim periodima.

Metode

Učinjena je retrospektivna kohortna studija analizom medicinske dokumentacije 87 bolesnika kojima je LVAD uređaj ugrađen u Univerzitetskom Kliničkom Centru Srbije od 2014.godine do 2020. godine. Analizirana je korelacija nivoa moždanog natriuretskog peptida sa ishodima nakon operativnog lečenja.

Rezultati

Preoperativni BNP je u proseku bio za sve pacijente 1244 pg/ml. Ejekciona frakcija je u proseku bila 15% (medijana), ESD 6,80cm, a EDD 7,70cm. 81 bolesnik bio je NYHA klasa 4, a 6 bolesnika NYHA klasa 3. U odnosu na vrednost BNP da li je preoperativno bila manja ili veća od 1000 pg/ml nije nađena značajna razlika u ukupnom preživljavanju pacijenata nakon ugradnje LVAD pumpe (Log Rank (Mantel-Cox) test, p=0,838). Vrednost BNP –a postoperativno se smanjivala od 358 pg/ml 3 meseca nakon operacije do 136 pg/ml 5 godina nakon operacije (Friedman test, p<0,001). Vrednosti BNP negativno je jako povezan sa EF (pad vrednosti BNP-a , a rast vrednosti EF), a pozitivno jako sa EDD, ESD i NYHA klasom (pad vrednosti BNP-a i pad vrednosti EDD,ESD i kategorije NYHA).

Zaključak

Preoperativni BNP-a nije adekvatan prediktor ishoda nakon LVAD ugradnje, ali postimplantacioni pad vrednosti BNP-a visoko korelira sa parametrima koji ukazuju na poboljšanje kliničkog statusa i pozitivnim promenama na miokardu i dugoročnim preživljavanjem.

Ključne reči: LVAD, BNP, srčana slabost, reverzni remodeling, NYHA

HIRURŠKO LEČENJE SOLIDNE VARIJANTE PAPILARNOG KARCINOMA ŠTITASTE ŽLEZDE: PETNAESTOGODIŠNJE ISKUSTVO TERCIJARNOG CENTRA

Thu, 29 Feb 2024 19:11:17 +0100

Cilj: Papilarni karcinom štitaste žlezde je dobrodiferenovani karcinom sa brojnim histološkim tipovima. Iako je većina histoloških tipova papilarnog karcinoma veoma indolentna, opisuju se i agresivnije histološke varijante u koje spadaju vatrijanta sa visokim ćelijama, varijanta sa kolumnarnim ćelijama, difuzno sklerozantna varijanta i solidna varijanta. Solidna forma papilarnog karcinoma predstavlja jednu od najređih histoloških varijanti sa icidencijom od oko 2.6% prema retrospektivnim studijama.

Metode: U ovoj retropsektivnoj studiji analizirani su podaci svih operisanih pacijenta u periodu između januara 2008. i januara 2018. godine. Sve relevante informacije dobijene su iz prospektivno vođene baze podataka koja je implementirana u svakodnevi rad naše klinike.

Rezultati: Tokom posmatranog vremenskog perioda, zbog malignih tumora štitaste žlezde porekla folikularnih ćelija operisano je 1867 pacijenata. Od toga, 38 pacijenta je imalo solidnu varijantu papilarnog karcinoma štitaste žlezde. Incidencija solidne varijante papilarnog karcinoma stoga iznosi 2.04% u našoj studiji. Period praćenja se kretao od 36 do 168 meseci, a petogodišnje preživljavanje 97.4%.

Zaključak: Obzirom na mali broj radova koji se bavi prognozom solidne varijante papilarnog karcinoma, verujemo da plan lečenja treba da bude zasnovan na iskustvu kliničara i veličini tumora. Poslednja klasifikacija tiroidnih neoplazmi Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine može doprineti razumevanju zašto je solidna varijanta papilarnog karcinoma manje agresivna nego što je ranije smatrano.