Medicinski podmladak

SOCIJALNA KOGNICIJA U BOLESNIKA SA PARKINSONOVOM BOLEŠĆU I POREMEĆAJIMA KONTROLE IMPULSA

Aleksandra Pančurov, Dunja Putniković, Nataša Dragašević-Mišković — Fri, 03 May 2024 14:44:00 +0200

Uvod: Parkinsonova bolest (PB) je sporo progresivna degenerativna bolest koju karakterišu tremor, rigiditet, bradikinezija i posturalna nestabilnost. Patogeneza PB se odlikuje neurodegeneracijom dopaminergičkih neurona. Prevalencija iznosi 1% u populaciji preko 60 godina. Hronična upotreba antiparkinsone terapije dovodi do psihomotornih i autonomnih komplikacija. Poremećaji kontrole impulsa (PKI) se opisuju kao nemogućnost osobe da se odupre impulsu ili težnji ka određenom ponašanju, a koje donosi štetu toj osobi ili njenoj okolini i narušava svakodnevno funkcionisanje. Socijalna kognicija je sposobnost zaključivanja o drugoj osobi putem percepcije njenih emocija i trenutnog mentalnog stanja.

Cilj rada: U našem radu smo ispitivali socijalnu kognciju kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću između onih koji imaju PKI i onih pacijenata koji nemaju PKI.

Materijali i metode: U studiji je učestvovalo 24 pacijenata sa dijagnozom Parkinsonove bolesti, od kojih su 13 pacijenata imali PKI dok 11 pacijenata nije imalo PKI. Učesnici su dijagnostikovani i testirani na Klinici za neurologiju u Univerzitetskom Kliničkom Centru Srbije. Korišćeni testovi su test čitanja emocija u očima (Reading the Mind in the Eyes Test ,RMET) i Test prepoznavanja socijalno neprihvatljivih priča (Faux-Pas Recognition Test) prilagođeni na srpski jezik.

Rezultati: Testiranjem razlike između grupe bolesnika sa i bez PKI nije nađena statistički značajna razlika u pogledu starosti bolesnika, pola, dužine trajanja bolesti, prisustva motornih komplikacija i uzimanja terapije levodopa, dopaminskih agonista ili amantadina. Nađena je statistički značajna razlika u postignućima na testovima socijalne kognicije između bolesnika sa PB i zdravim kontrolama.

Zaključak: Nađena je statistički značajna razlika u postignućima na testovima socijalne kognicije između bolesnika sa PB i zdravim kontrolama. U našem radu nije pokazana statistički značajna razlika u postignućima na testovima emocionalnog prepoznavanja i testovima teorije uma između grupe bolesnika koji su imali PKI i one bez PKI.

Stavovi i informisanost među studentima medicine o prevenciji i farmakoterapiji COVID-19 infekcije u Srbiji

Milica Ivanišević — Fri, 03 May 2024 15:10:08 +0200

Uvod: COVID-19 pandemija predstavlja svetski zdravstveni problem. Da bi se infekcija virusom prevenirala, neophodno je posedovati adekvatno znanje o virusu, njegovom širenju, kliničkim oblicima bolesti i neophodnim merama prevencije. Takođe, važno je biti informisan i o protokolima i farmakoterapijskim mogućnostima prilikom zbrinjavanja pacijenata sa COVID-19 infekcijom.

Cilj: Cilj ove studije je bio da se istraže znanja i stavovi studenata Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, vezanih za prevenciju i farmakoterapiju ove infekcije, kao i da se uporediti razlike među studentima prve, treće i šeste godine studija.

Materijal i metode: Studija preseka je sprovedena među 479 studenata na svim godinama studija. Anketa je izvršena putem interneta i bila je dostupna od 30. novembra do 20. decembra 2021. godine. Rezultati su prikupljeni i analizirani u statističkom softveru SPSS 22.0 (IBM Corp. IBM SPSS Statistics for Windows. Armonk, NY: IBM Cor; 2017).

Rezultati: Većina učesnika je bilo ženskog pola (72%) i vakcinisano u vreme izvođenja studije (92,7%). procenat vakcinisanih studenata na prvoj godini iznosio je 78,8%, na trećoj 97,3%, a na šestoj godini 97,4%. Za razliku od studenata šeste godine, studenti prve godine teže stavu da je vakcinacija najefikasnija preventivna mera (aritmetička sredina±standardna devijacija; 1,2±0,1; 0,7±0,1; p<0,001). Pored toga, rezultati prikazuju da studenti treće i šeste godine imaju značajno kvalitetnije znanje na polju farmakoterapije ove infekcije (p<0,001).

Zaključak: Studenti tokom studija na Medicinskom fakultetu pokazuju značajan progres u razumevanju farmakoterapije što ukazuje na to da predmet Farmakologija sa toksikologijom i kliničko iskustvo koje dobiju značajno unapređuju njihovo znanje i veštine.

Ispitivanje povezanosti polimorfizma u genu za interleukin-6 sa nastankom cerebralne paralize kod dece sa hipoksično-ishemijskom encefalopatijom na rođenju

Dunja Putniković — Fri, 03 May 2024 15:55:00 +0200

Uvod: Hipoksično-ishemična encefalopatija (HIE) ubraja se u najčešće neurološke poremećaje novorođenčadi i važan je uzrok cerebralne paralize (CP). CP je trajni neprogresivni poremećaj motornih funkcija i označava usporeno usvajanje miljokaza psihomotornog razvoja kod deteta. Aktivacija imunskog sistema prati moždano oštećenje kod CPa, što rezultuje rastom vrednosti citokina u plazmi ovih pacijenata. Citokini predstavljaju cirkulišuće solubilne proteine, medijatore komunikacije ćelija imunskog sistema. Glavni biološki efekat interleukina-6 (IL-6) jeste stimulacija jetre da sintetiše proteine akutne faze zapaljenja.

Cilj rada: U našem radu u ispitivanoj grupi novorođenčadi odredićemo učestalost genotipova i alela IL-6 polimorfizma i ispitati moguću povezanost ovog polimorfizma sa razvojem CP.

Materijal i metode: U studiji je učestovalo 117 dece. Pacijenti su se lečili u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije u Beogradu. Za sve ispitanike prikupljeni su podaci o polu, nedelji gestacije, porođajnoj telesnoj masi i vrednosti Apgar skrora. Genotipizacija rs1800795 u genu za IL-6 je izvršena PCR metodom u realnom vremenu korišćenjem standardizovanog TaqMan SNP eseja. Razlika u učestalosti genotipova i alela analizirana je X² testom.

Rezultati: Učestalosti genotipova kod pacijenata sa CP su 86,5% za GC+GG i 13,5% za CC, a bez CP iznosi 84,6% za GG+GC i 15,4% za CC. Učestalost alela kod dece sa CP za G alel iznosi 63,5% a za C alel 36,5%. Kod pacijenata bez CP učestalosti su 56,2% za G alel i 43,8% za C alel. Nije dokazana statistički značajna razlika u učestalosti genotipova i alela između ispitivanih grupa.

Zaključak: U našoj studiji nije pokazana statistička značajnost u povezanosti rs1800795 polimorfizma IL-6 gena sa nastankom CP kod dece sa HIE.

Ključne reči: HIE, CP, IL-6

Uloga dehidratacije na sportske performanse i preporuke za rehidrataciju

Danka Vukašinović, Miloš Maksimović, Slobodan Tanasković — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Akutni i hronični efekti dehidratacije na zdravlje sportista su dobro poznati, dok se o vezi izmedju dehidratacije i sportskih performansi manje zna. Opšte prihvaćen konsenzus u naučnoj literaturi je da dehidratacija ≥2% telesne mase predstavlja prag na kom dolazi do smanjenja izdržljivosti, kao aerobne performanse. Mehanizmi kojim dehidratacija degradira aerobne performanse obuhvataju smanjenje VO_2max, smanjenje cirkulatornog volumena i posledično smanjenje udarnog volumena srca. Pri većem stepenu dehidratacije dolazi do povećanja srčane frekvencije, telesne temperature, oksidacije ugljenih hidrata i mišićne glikogenolize. Efekat dehidratacije na anaerobne performanse sportista, kao što su mišićna snaga i jačina, je manje poznat. Veliki osmotski stres koji obično prati teže stepene intracelularne dehidratacije može modulirati propustljivost krvno-moždane barijere, menjati neuronsko paljenje osmoreceptorskih ćelija u hipotalamusu, i potencijalno uticati na ekscitabilnost motornih izlaznih puteva. Studije su pokazale da akutna dehidratacija narušava mišićnu snagu i izdržljivost i povećava percepciju umora, ali bez promena u markerima centralne i periferne neuromišićne funkcije. Pored fizičkih, dehidratacija utiče i na mentalne performanse sportista. Simptomi dehidratacije (suva usta, žeđ, glavobolja, umor) utiču na kognitivne funkcije sportista i njihovu kognitivnu rezilijentnost. Zato personalizovane strategije rehidratacije igraju ključnu ulogu u bezbednosti sportista tokom sportskih aktivnosti, ali i u poboljšanju sportskih rezultata. U ovom radu bavimo se uticajem dehidratacije na mentalne i fizičke performanse sportista, kao i najnovijim preporukama za adekvatnu rehidrataciju.

„PLAĆANJE IZ DŽEPA” ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

Katarina Vojvodic, Zorica Terzic Supis — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

„Plaćanje iz džepa” za zdravstvenu zaštitu kao jedan od načina finansiranja zdravstvene zaštite prisutan je u mnogim državama i može dovesti do finansijskog opterećenja domaćinstva usled korišćenja i plaćanja zdravstvene zaštite i uskraćivanja drugih dobara koja obezbeđuju očekivani standard života. Učestalost plaćanja iz džepa je često povezivana sa polom i godinama starosti. Biološke i socijalno – ekonomske razlike između polova zajedno sa razlikama koje nastaju u procesu starenja mogu uticati na češću pojavu finansijskog opterećenja usled „plaćanja iz džepa”. Između muškaraca i žena postoji razlika u pojavi malignih bolesti (specifičnih za pol), razlika u korišćenju zdravstvene zaštite, zastupljenosti hroničnih bolesti, samoproceni zdravlja, siromaštvu, finansijskoj nezavisnosti, tipu domaćinstva u kojima žive. Pomenute razlike mogu dovesti i do različite učestalosti „plaćanja iz džepa” i finansijskog opterećenja usled plaćanja zdravstvene zaštite.

Ključne reči: plaćanje iz džepa, finansijsko opterećenje, zdravstvena zaštite, žene, muškarci, stariji od 65 godina

JEDINJENJA VANADIJUMA – NOVI MOGUĆI LEKOVI U TERAPIJI ŠEĆERNE BOLESTI

Marko Dinčić, Mirjana B. Čolović, Jasna Todorović — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Glavni ciljevi u lečenju osoba sa dijabetesom su ostvarenje individualnih glikemijskih ciljeva i prevencija komplikacija. Današnja savremena terapija dijabetesa uz izuzetne uspehe ima i određena ograničenja, kao što su: paranteralni put primene leka, smanjenje efikasnosti leka nakon početnog poboljšanja glikemije, nedostupnost novijih lekova u nerazvijenim zemljama ili nepristupačnost leka zbog visoke cene. Zbog toga postoji stalna potreba za razvojem jeftinihijih i lakših za primenu antihipeglikemijskih lekova, kao i veće efikasnosti i manje toksičnosti. U tom cilju, znatan broj studija ispitivao je uticaj neorganskih i organskih jedinjenja vanadijuma u snižavanju vrednosti hiperglikemije. Pokazano je da neorganska jedinjenja vanadijuma nakon peroralne primene imaju jako nizak stepen apsorpcije, tako da su visoke doze u snižavanju hiperglikemije izazivale ozbiljne neželjene efekte kod ispitanika. Sa druge strane, organsko jedinjenje vanadijuma bis(etilmaltolat)oksovanadijum(IV) došlo je do faze 2 kliničke studije ispitivanja antidijabetičke efikasnosti i bezbednosti, ali je studija prekinuta zbog nefrotoksičnog neželjenog efekta. Poslednjih nekoliko godina, velika pažnja je posvećena istraživanju antidijabetičke aktivnosti polioksovanadata, međutim još uvek je mali broj podataka o toksičnom potencijalu ovih jedinjenja. Iako je odavno dokazana antidijabetička aktivnost, tačni mehanizmi dejstva jedinjenja vanadijuma još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. U literaturi se navodi da jedinjenja vanadijuma mogu delovati na: sekreciju insulina, osetljivost ciljnih tkiva na insulin, stvaranje glukoze u jetri ili obim apsorpcije glukoze u digestivnom traktu. U zaključku, uprkos obećavajućim rezultatima dobijenim u istraživanjima na životinjama i ljudima, za sada još uvek nije otkriveno jedinjenje vanadijuma delotvorno u snižavanju hiperglikemije, uz istovremeno prihvatljivu bezbednost i sigurnost. Zbog toga je u budućnosti je potrebno ulagati u pronalaženje novih jedinjenja vanadijuma čije koristi će biti veće u odnosu na rizike.

HEALTHCARE-ASSOCIATED INFECTIONS IN THE INTENSIVE CARE UNIT

Aleksa Despotovic, Nataša Milić, Goran Stevanović — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Bolničke infekcije predstavljaju značajan rizik po pacijente i veliko opterećenje za bolnice i zdravstvene sisteme. Zbog toga što mogu značajno uticati na ishod lečenja, rigorozne mere prevencije i kontrole su ključni vidovi intervencije u smanjivanju njihove učestalosti. Usled sve rastućeg problema antimikrobne rezistencije, dodatno pogoršanog COVID-19 pandemijom, terapijskih opcija za bolničke infekcije je sve manje, pogotovu u intenzivnim negama gde su uzročnici rezistentni na mnoge antibiotike koji su trenutno dostupni i u upotrebi. Nadzor nad bolničkim infekcijama uključuje kontinuirano praćenje uzročnika, tipova infekcija, kao i stepena antimikrobne rezistencije. Ovi podaci pomažu u izboru intervencija za sprečavanje, ali i daju smernice u izboru empirijske i ciljane terapije. Uz kliničke, epidemiološke, i mikrobiološke podatke, ekonomske analize su neophodan aspekt nadzora nad bolničkim infekcijama, jer daju uvid u finansijsko opterećenje na bolnice koje su odgovorne za sprovođenje adekvatnih mera. Srbija je, prema nacionalnim podacima, zemlja sa niskom stopom prevalencije bolničkih infekcija, ali sa jednim od najvećih indeksa antimikrobne rezistencije u Evropi. Ovakvi rezultati pokazuju da su neophodne sistemske promene, uključujući i racionalniju primenu antibiotika i obrazovanje opšte populacije ali i lekarskog osoblja, kako bi se sprečilo dalje širenje ovog problema koji može značajno uticati na dalje lečenje bolničkih infekcija.

SKELETNE METASTAZE KARCINOMA DOJKE – UTICAJ HORMONSKIH I HER2 RECEPTORA

Stanislav Rajković — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Karcinom dojke je vodeći uzrok smrti povezane s kancerom među ženama u svetu. Iako su ostvareni značajni pomaci u profilaksi, dijagnostici i lečenju, oko 90% smrtnih slučajeva nastaje zbog metastatske bolesti koja je još uvek neizlečiva. Kosti su identifikovane kao najčešće mesto metastaziranja u oko 80% pacijentkinja s metastatskim karcinomom dojke. Rad ima za cilj da sumira karakteristike uticaja estrogenog receptora (ER), progesteronskog receptora (PR) i humanog epidermalnog faktora rasta 2 (HER2) na nastanak i razvoj metastaza karcinoma dojke u kostima, kao i njihovo dalje biološko i kliničko ponašanje.

Različite kliničko-patološke karakteristike su identifikovane kao faktori rizika za razvoj metastaza. Posebno se izdvaja status ER, PR i HER2 koji je ključan za donošenje kliničkih odluka u vidu važnog alata za prognozu širenja karcinoma dojke i izbor terapijskog protokola. Pacijentkinje sa bilo kojim pozitivnim statusom hormonskih receptora, posebno one sa ER+, PR+/HER2-, verovatnije će razviti metastaze samo u kostima, dok one sa negativnim statusom hormonskih receptora, posebno one sa takozvanim trostruko negativnim (HR-/HER2-) ili HER2+ karcinomom dojke, imaju sklonost ka visceralnim metastazama. Rad ističe da su metastaze karrcinoma dojke u kostima mnogo manje istraživane od primarnih tumora i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razumeo složen, višestepeni proces razvoja i ponašanja ovih metastaza.

PREVALENCIJA INFEKCIJE PARAZITOM TOXOPLASMA GONDII U SVETU I SRBIJI

Milena Blagojević, Tijana Štajner, Ljiljana Marković-Denić — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Toksoplazmoza je jedno od najrasprostranjenijih parazitskih oboljenja koje izaziva obligatno intracelularna protozoa Toxoplasma gondii. Procenjuje se da je trećina čovečanstva inficirana ovim parazitom. Kod imunokompetentnih osoba infekcija je uglavnom asimptomatska ili ima blaži klinički tok, ali kod fetusa i imunokompromitovanih osoba infekcija može imati fatalan ishod. Prevalencija infekcije T. gondii se razlikuje kako među različitim državama sveta (od 0,5 do 87,7%), tako i unutar različitih regiona iste države. Na teritoriji Afrike prevalencija toksoplazmoze je najviša, Azije najniža, dok se na tlu Evrope prevalencija toksoplazmoze kreće u rangu od niže na severu kontinenta do umerene na jugu kontinenta. Pad prevalencije infekcije T. gondii u svetu se beleži proteklih nekoliko decenija. U Srbiji je prevalencija toksoplazmoze imala tendenciju rasta od šezdesetih do osamdesetih godina XX veka, da bi nakon tog perioda usledio dramatičan pad kao i na tlu cele Evrope. Najupadljiviji pad prevalencije zabeležen je u periodu od 1988. do 2007. godine u istraživanjima sprovedenim u populaciji žena generativnog doba kada je prevalencija infekcije T. gondii opala sa 86% na 32,5%. Pad prevalencije u Srbiji ostaje kontinuiran i nakon tog perioda kada je u poslednjim rađenim istraživanjima tokom 2017-2018. godine u populaciji davalaca krvi u Beogradu prevalencija infekcije iznosila 20,5%, a u opštoj populaciji Vojvodine tokom perioda od 2008-2021. godine iznosila je 20%. Pored ohrabrujućih epidemioloških podataka koji govore u prilog pada prevalencije infekcije T. gondii kako u svetu tako i kod nas, ipak je neophodno u budućnosti sprovesti dodatna istraživanja u cilju otkrivanja specifičnih faktora rizika koji doprinose smanjenju prokuženosti T. gondii u populaciji.

UTICAJ POJEDINAČNIH NUKLEOTIDNIH POLIMORFIZAMA NA TERAPIJSKU EFIKANOST ANTIRETROVIRUSNIH LEKOVA

Božana Obradović — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Uvod: Dostupnost kombinovane antiretrovirusne terapije (cART) značajno je promenila prognozu infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). Kako bi se kontrolisala infekcija, pacijenti hronično uzimaju različite grupe antiretrovirusnih lekova, što dovodi do povećane incidence neželjenih dejstva lekova, kao i potencijalnih interakcija sa drugim primenjenim terapijskim tretmanima. Većina dostupnih antiretrovirusnih lekova se metaboliše preko enzima citohroma P450 a izlučuje putem različitih transportnih proteina, koji mogu pokazivati brojne genetske promene. Pojedinačni nukleotidni polimorfizmi su predmet instraživanja u mnogim oblastima, uključujući i HIV infekciju. Od posebnog su značaja polimorfizmi gena koji kodiraju metaboličke enzime i transportere.

Cilj: Cilj ovog istraživanja bio je pregled i analiza najčešćih polimorfizama gena koji kodiraju metaboličke enzime i transportere bitne za farmakokinetiku antiretrovirusnih lekova.

Metod rada: Pretraživanjem Pub Med i Medline baza podataka, za period od 1998. do 2022. Godine uz adekvatne ključne reči poput „cytochrome”, „antiretroviral”, „genotype”, „polymorphism”, „pharmacogenetic”, „pharmacogenomic”, „pharmacokinetic”, „variant”, „single nucleotide polimorphis“, u kombinaciji sa „human immunodeficiency virus“ i „acquired immunodeficiency syndrome“ uradjen je pregled i analiza literature.

Rezultat analize: Klinički najvažniji polimorfizmi koji utiču na terapijsku efikasnost antiretrovirusnih lekova su HLA-B ∗5701, polimorfizmi CYP2B6 koji su povezani sa visokom koncentracijom efavirenza u plazmi i UGT1A1 ∗6 i ∗28 koji su odgovorni za individualne varijacije u farmakokinetici dolutegravira.

Zaključak: Pojedinačni nukleotidni polimorfizmi, zajedno sa drugim faktorima kao što su pol, komorbiditeti, starost pacijenta i istovremene infekcije, mogu značajno uticati na terapijski odgovor. Razumevanje ovih faktora od ključne je važnosti za personalizovan pristup lečenju HIV infekcije i optimizaciju terapijskih rezultata.

THE ROLE OF PREDICTION MODELS IN THE CLASSIFICATION OF ADNEXAL MASS

Zoran Vilendečić, Aleksandar Stefanovic — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Prediktivni modeli imaju važnu ulogu u evaluaciji adneksalnih masa jer omogućavaju kliničarima pouzdanu diferencijaciju benignih i malignih adneksalnih masa. Modeli koriste kliničke i ultrazvučne karakteristike na osnovu kojih se generiše numerički skor ili verovatnoća za postojanje maligniteta.

Upotreba prediktivnih modela u proceni adneksalnih masa ima nekoliko prednosti. Na ovaj način kliničari mogu identifikovati pacijentkinje koje su u povišenom riziku od postojanja maligniteta i time kandidati za hirurški tretman. Modeli mogu biti osnova za donošenje daljih kliničkih odluka kao što su sprovođenje dodatnog imidžinga i planiranje opsega operativnog zahvata.

Risk of Malignancy Index (RMI) je model koji inkorporira menopauzalni status pacijentkinje, ultrazvučne karakteristike adneksalne mase i serumske vrednosti kancer antigena 125. Model jednostavnih pravila je jednostavan i reproducibilan prediktivni model koji koristi izabrane ultrazvučne karakteristike (označene kao B i M karakteristike). Assessment of Different NEoplasias in the adneXa (ADNEX) model koristi kliničke i ultrazvučne karakteristike za procenu verovatnoće za postojanje različitih grupa maligniteta. Maligniteti su ovim modelom dalje podeljeni na border-line tumore invazivni ovarijalni kancer stadijuma I, invazivni ovarijalni kancer stadijuma II do IV i sekundarne ovarijalne malignitete. Ova karakteristika omogućava kliničarima individualizovan pristup pacijentkinjama sa adneksalnom masom.

Uopšteno, upotreba prediktivnih modela u evaluaciji adneksalnih masa može biti korisna u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali odluku o daljem dijagnostičkom ili terapijskom postupku treba donositi u skladu sa kliničkim kontekstom uvažavajući želje pacijentkinje.

TEHNIKE ENDOSKOPSKE MUKOZNE RESEKCIJE KOLOREKTALNIH POLIPA

Olga Mandić — Thu, 22 Jun 2023 00:00:00 +0200

Endoskopska mukozna resekcija (EMR) je terapijska tehnika koja je razvijena za resekciju sesilnih i ravnih lezija lokalizovanih u području mukoze bilo kojeg dela gastrointestinalnog trakta (GIT). Jedna od glavnih prednosti ove tehnike je što dozvoljava resekciju velikih polipa koji bi inače zahtevali radikalnu operaciju. U svrhu rane detekcije neoplazija GIT-a najbolje se pokazao skrining program za kolorektalni karcinom, a njegovo široko prihvatanje dovelo je do smanjivanja stope incidencije i mortaliteta. Ovaj rad daje pregled EMR tehnika i fokusira se na velike kolorektalne polipe, koji predstavljaju najčešću indikaciju za EMR. Pre nego što započne resekciju, endoskopista treba pažljivo i detaljno da pregleda leziju i napravi razliku između resektabilne lezije od onih koje su potencijalno zahvaćene submukoznom invazijom. Postoje različite metode procene polipa, zahvaljujući naprednim tehnikama. Karakteristike kolorektalnih lezija, uključujući lokalizaciju, veličinu, morfologiju i histologiju, utiču na izbor optimalne metode uklanjanja. EMR-om se odstranjuje deo zida kolorektuma koji sadrži mukozu, muscularis mukozu i delimično ili kompletno, submukozni sloj. Pored uklanjanja benignih adenoma različitog stepena atipije, mukozektomija omogućava lečenje ranog kolorektalnog karcinoma gde je rizik od metastaza u limfne žlezde minimalan. Primarni cilj EMR je potpuno i bezbedno uklanjanje kolorektalne lezije i potpuna prevencija kolorektalnog karcinoma. Tehnike za izvođenje EMR-a podrazumevaju konvencionalnu EMR sa submukoznim ubrizgavanjem rastvora u kolorektalnu leziju i sledstveno odrstranjivanje promene vrućom omčom (elektrohirurškim kauterom), kao i alternativne EMR tehnike, kao što su EMR sa hladnom omčom i EMR ”pod vodom”. Glavni neželjeni događaji povezani sa EMR-om su krvarenje i perforacija nakon mukozektomije. Zbog rizika od recidiva polipa bez obzira na tehniku EMR-a, kao i rizika od nastanka metahronih polipa neophodne su kontrolne kolonoskopije, naročito kod pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka recidiva.