Metodička teorija i praksa

PERCEPCIJA UČENIKA O OBRAZOVNOJ ULOZI EKSKURZIJA U NASTAVI GEOGRAFIJE

Jovana Vuletic — 2024-11-23

Značaj školskih ekskurzija, izvedenih prema didaktičko-metodičkim normama, za unapređenje kvaliteta nastavnog procesa potvrđen je mnogobrojnim empirijskim istraživanjima i primerima dobre prakse. Međutim, svedoci smo da se većina ekskurzija koje realizuju škole u Republici Srbiji svode na turističke aranžmane. Očiglednost u nastavi geografije od velikog je značaja za razvijanje geografskog načina razmišljanja i zaključivanja. Ekskurzije predstavljaju adekvatnu priliku za primenu principa očiglednosti koja bi učenicima omogućila iskustveno učenje, razvoj kritičkog mišljenja, socijalnih veština, ličnosti, motivacije, povećanje angažovanja i bolja postignuća. Cilj istraživanja je ispitati da li učenici prepoznaju obrazovnu ulogu ekskurzija. Rezultati su dobijeni statističkom obradom podataka, prikupljenih tehnikom anketiranja učenika, u programu SPSS 26.0. Prigodan uzorak čine učenici od petog do osmog razreda iz jedne niške škole i osnovne škole koja se nalazi u seoskom naselju u blizini Niša. Učenici uviđaju obrazovni karakter ekskurzija ali puni benefiti ekskurzija, koje one mogu da pruže kao vrsta nastavne aktivnosti, nisu ostvareni zbog načina na koji se realizuju.

OБРАЗОВНИ РОБОТИ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА АЛГОРИТАМСКОГ РАЗМИШЉАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Sofija Matović — 2024-11-19

У савременом свету деца одрастају окружена дигиталним уређајима користећи их интуитивно и спонтано. Како би се створили подстицајни услови за добробит деце у васпитно-образовном окружењу подржаном технологијама, потребно је одабрати адекватан методички приступ који подржава интредисциплинарност и кооперативни рада који је усмерен према решавању проблема и развоју дечије креативности. Циљ рада је изградња методичког модела за ефикасну имплементацију образовних робота у функцији развоја алгоритамског размишљања деце предшколског узраста. Истраживање је конципирано као теоријско (уз изношење аргументације на бази увида у праксу) те су тиме одређене и методе истраживања. Од општенаучних метода у раду ће бити доминантна аналитичко-дедуктивна, мада ће у неким сегментима бити значајна примена хипотетичко-дедуктивне. Биће примењена и метода моделовања којом је развијен иновативни методички приступ (модел пет корака) чије је основно полазиште истраживање извршено за потребе необјављеног мастер рада (Matović, 2022). Резултати указују да модел пет корака може допринети ефикасној примени образовних робота у васпитно-образовном раду како развоју алгоритамског размишљања и интердисциплинарности тако и развоју компетенција које су важне за целоживотно учење (комуникација са другима, саморефлексија, планирање).

МИШЉЕЊА И УТИСЦИ РОДИТЕЉА О РЕАЛИЗОВАНИМ НАУЧНИМ АКТИВНОСТИМА - САРАДЊА РОДИТЕЉА, ДЕЦЕ И БУДУЋИХ ВАСПИТАЧА И УЧИТЕЉА

Andrijana Miletić — 2024-12-06

Резиме: Фокус рада усмерен је ка мишљењу и утисцима родитеља о учешћу у научним активностима кроз сарадњу родитеља, деце и будућих васпитача и учитеља. Студенти Факултета педагошких наука у Јагодини, будући васпитачи и учитељи су организовали и реализовали научну радионицу која је омогућила деци учење и истраживање о различитим својствима материјала и кретању, али и активно учешће родитеља у истим. У истраживању је учествовало 18 родитеља. Резултати показују позитивне утиске родитеља о њиховом учешћу и одушевљење деце која су уживала у различитим активностима. Спроведене научне активности су један од примера добре праксе кроз сарадњу родитеља, деце и будућих васпитача и учитељa чији би пример могли да следе и други практичари промовишући продуктивно провођење слободног времена.

УВОЂЕЊЕ ПОЈМА БРОЈА У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ ГРАМАТИКЕ И ПРАВОПИСА

Iva Medojević — 2024-11-19

У контексту језичке праксе и науке о језику, бројеви као врста речи заузимају незанемарљиво место у граматичком, прецизније, у морфолошком систему. Циљ овог рада био је испитивање места бројева у разредној настави и на основу тога, правац у ком би њен даљи развој могао тећи. Предочено је постојеће сазнање у оквиру лингвистичких наука, а истраживање је анализом садржаја и упоредном анализом обухватило старе и нове програме од првог до четвртог, актуелне програме од петог разреда основне школе до четвртог разреда гимназије, као и граматичке уџбенике од другог до петог разреда основне школе. Приликом анализе доступне литературе закључено је да у науци нема усаглашености на више нивоа: неки аутори бројеве не препознају као врсту речи, а наводе се и различите класификације и карактеристике ове врсте речи. Осим тога, на основу анализе садржаја уочене су сличне противречности, укључујући неусклађеност дидактичко-методичке апаратуре различитих уџбеника, као и чињеницу да није створена јасна и логична веза између садржаја првог и другог циклуса основног образовања и васпитања, нити основне и средње школе. Наведене чињенице упућују на закључак да су неопходне промене којима ће ове неусаглашености бити превазиђене, како на нивоу садржаја програма, тако и на нивоу садржаја граматичких уџбеника. На тај начин била би обезбеђена настава која је утемељена у науци и прилагођена узрасту и развојним потребама ученика основне школе.

УЛОГА АМЕРИЧКОГ КУТКА У УНАПРЕЂЕЊУ ЗНАЊА ЕНГЛЕСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА КОД ОДРАСЛИХ

Dušan Ivanović — 2024-11-25

Амерички кутак представља савремену установу културно-образовног карактера која знатно доприноси развоју неформалног образовања одраслих. Посебна важност ове библиотеке огледа се у контексту учења енглеског језика, будући да значајан број грађана наше земље свакодневно посећује Кутак с циљем унапређења језичких вештина. Сходно томе, циљ овог рада је да се анализом релевантних теоријских гледишта и емпиријских истраживања у вези са учењем страног језика размотри улога Америчког кутка у пружању подршке усвајању знања енглеског језика код одраслих. На самом почеку рада дефинише се мисија Кутка и укратко се представља допринос ове библиотеке неформалном образовању. Затим се, детаљним увидом у програме енглеског језика који се организују у Кутку, испитује да ли се ове образовне активности ослањају на методе и технике које су у складу са савременим схватањима и приступима учењу страног језика. На самом крају дате су препоруке за будућа емпиријска истраживања која би, анализом ставова одраслих корисника Америчког кутка, сагледала допринос ове установе унапређењу вештина енглеског језика.

ПОРТРЕТИ ДЕЦЕ У ПОЕЗИЈИ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА И ПОЕМАМА АЛЕКСАНДРА ВУЧА

Ana Biserko — 2024-11-20

Друштвене и политичке прилике одувек су утицале на књижевно стваралаштво, што се одразило и на поезију изузетно значајних песника у развоју српске књижевности за децу и младе, Јована Јовановића Змаја и Александра Вуча. У овом раду промислићемо о томе како је детињство сликано кроз Змајеву, а како кроз Вучову поезију. Направићемо паралелу између прве и друге етапе у развоју српске књижевности за децу и младе кроз сагледавање односа одраслих и деце (ауторитета и слободе), приказ школе и друштвене стварности, те сходно томе услова у којима деца одрастају. Док је Змајево дете презаштићено родитељским окриљем, Вучово дете бунотвно је, способно да о себи само брине и пронађе алтернативна решења проблема са којима се суочава. Приказећемо на који начин Вучо гради критички однос према капиталистичком државном уређењу посредством карактеризације својих јунака кроз сагледавање њихових свакодневних згода и незгода, маштања и тежњи. Размотрићемо каквим је вредностима децу учио Змај, а каквим Вучо, те шта је све имало утицаја на такву поетику.

МОГУЋНОСТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА И НАСТАВЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА КРОЗ САДРЖАЈЕ О ПРИРОДНИМ ФЕНОМЕНИМА

Jelena Petrić — 2024-11-23

Интеграција у настави подразумева повезивање наставних садржаја различитих наставних предмета чиме ученици стичу целовита знања и боље разумеју свет око себе. Значај овог приступа у настави се огледа у подстицању критичког размишљања и примене наученог у реалним ситуацијама. Циљ овог истраживања је било утврђивање постојања истих или сличних наставних садржаја о природним феноменима у програмима наставе и учења за свет око нас/природу и друштво и енглески језик и могућности њихове интеграције. За реализацију истраживања смо користили дескриптивну методу, а као технику анализу садржаја. Корпус анализе садржаја чинили су програми наставе и учења за прва четири разреда основне школе, односно њихови делови који се односе на поменуте наставне предмете. Анализирајући их, утврдили смо да у њима постоје исти или слични садржаји о природним феноменима који могу да буду основ за интеграцију али да они нису у потпуности усклађени јер у оквиру појединачних разреда постоје садржаји о природним феноменима који се из једног наставног предмета обрађују, док се из другог не обрађују, а такође постоје и поједини садржаји о природним феноменима из ова два наставна предмета који се обрађују у различитим разредима.

ТЕОРИЈА И ПРАКСА ПЕДАГОШКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ

Slađana Šarčević — 2024-11-23

Nema