Napredak

Културна интересовања у Србији: поглед у будућност

2024-01-09T12:44:37+01:00

Културна интересовања представљају један од важних аспеката културне партиципације. Досадашња истраживања овог аспекта културне партиципације показују да су најомиљеније активности грађана Србије у слободно време углавном везане за приватну сферу живота у домену дружења и рекреације, док су активности везане за јавну или приватну културну потрошњу релативно мало присутне у структури активности у слободно време. Стога, могло би се констатовати да се развој културних интересовања одвија веома споро, ако се о неком конзистентном развоју уопште може и говорити. Такође, упоредна анализа показује трендове који су тако стабилни да се у наредном периоду не могу очекивати значајније промене у домену културних интересовања грађана Србије. Meђутим, почетком и током пандемије дошло је до значајних промена у делу културне партиципације, културној потрошњи, која се пребацила у електронску форму, где су институције културе почеле да нуде дигиталне садржаје на интернету. Оваква дигитална трансформација културне понуде кроз стварање дигиталних културних производа и дигитализацију културних садржаја могла би да има значајан утицај и на развој културних интересовања. Дигитална трансформација пружила је могућности за већу доступност културних производа појединцима који су раније имали препреке да учествују у културном животу, било да је реч о недостатку интересовања, удаљености, трошковима, било о физичким ограничењима, јер се појавила могућност да културним догађајима приступе преко интернета.

Босна и Херцеговина између међународних интервенција и распада

2024-01-09T12:44:37+01:00

Процес изградње државности Босне и Херцеговине мимо одредаба Дејтонског мировног споразума, Запад спроводи већ 28 година кроз различите форме. Оно што нису успјели постићи у Дејтону, наставили су силом, кажњавањима, прегласавањима страних судија, наметањима високих представника, преносом надлежности и суспендовањем демократије. Циљеви су им били разградња Дејтона и јачање заједничког нивоа власти науштрб аутономије ентитета, али умјесто унитарне БиХ, добили су климав протекторат. Данас Босна и Херцеговина има огроман несклад између дејтонског уставног система и постојећег стања након деценија различитих страних интервенција у политички и правни систем БиХ. Недостатак потенцијалних рјешења за излазак из објективно нефункционалног стања додатно су појачали утисак да се БиХ креће у правцу дисолуције. Тврдња да су интервенције дијела међународне заједнице у БиХ појачале потенцијал за распад ове државне заједнице, основни је фокус овог рада.

Континуитет између Tрећег рајха и Бонске републике

2024-01-09T12:44:37+01:00

Између пораженог Трећег рајха и новостворене Западне Немачке на свим пољима успостављен је континуитет упркос настојању политичке елите да се од њега на вербалном нивоу дистанцира. Тај континуитет се огледао у следећем: масовно одбацивање кривице, неспремност елита и Volk-а да се суоче с нацистичким злочинима и њихово супротстављање денацификацији, заузимање антисемитских позиција као да се ништа није десило, колективни обрасци ћутања о недавној прошлости, ослобађање осуђених ратних злочинаца, захтев Савезницима за враћање националне моћи као накнаду за отворени антисовјетизам, интеграција нацистичке елите и државних службеника у нову немачку државу (80% водећих положаја заузели су бивши нацисти), таласи амнестија следбеника и починилаца (џелата), величање злочинаца као „храбрих немачких националиста“. Све је то чињено уз пуну подршку Запада ради деактуализовања немачке нацистичке прошлости и консолидације националног идентитета новог војног и политичког савезника – Западне Немачке.

„Хрватска православна црква“: од идеје до реализације

2024-01-09T12:44:38+01:00

"Хрватска православна црква“ представљала је верску организацију која je настајала као потпуно политички пројекат унутар тзв. Независне Државе Хрватске. Након одстрањења Српске православне цркве с простора којима је управљала усташка власт и након злочина које је иста та власт предузела над православним хришћанима српског порекла у првој години владавине, под снажним притиском пре свега Немачке, Анте Павелић прихвата да се реализује раније постојећа идеја о стварању „Хрватске православне цркве“. Ова верска организација имала је идентично устројење као и остале православне цркве. Ипак, основна разлика била је у томе што ову, условно речено цркву ни на који начин, а пре свега црквено-канонски, нису прихватиле остале аутокефалне цркве. Управо је због тога „Хрватска православна црква“ представљала парасинагогу у пуном смислу речи. Као таква она је интересантна тема за проучавање, пре свега због данашњих дешавања на геополитичкој сцени и покушаја да се створе нове цркве, првенствено ради нарушавања јединства и саборности између аутокефалних православних цркава.

Зубима за земљу, Косово у души

2024-01-09T12:44:38+01:00

Између јуначког културног модела и могуће обавештајне доктрине

2024-01-09T12:44:38+01:00

Распад безбедносног апарата СФР Југославије, идеолошки репресивног и антинационалног, створио је у Србији и српским земљама 1990-их систем усмерен ка обнови српске државности. Чланак, на основу јавног извора, нове монографије Карана и Кајтеза, анализира деловање Јована Милановића, српског обавештајца у седишту НАТО-a, Бриселу, које је у рату заштитило Републику Српску и СР Југославију. Проучавањем личних особина закључује се да је срж српске стратешке културе примарно везана за српске културне кодове и етос, а не само за подразумеване безбедносне, војне и геополитичке аспекте.