Napredak

Критичне минералне сировине – литијум (Li)

Dubravka Đedović - Handanović — 2024-12-19

У овом раду анализирани су концепти и методологије које САД и ЕУ користе за утврђивање списка критичних минералних сировина (КМС). Критичне минералне сировине, као кључни елементи за националну безбедност и економију, имају важну улогу у енергетским, индустријским и војним технологијама. САД су усвојиле методологију засновану на економској рањивости, потенцијалу поремећаја, изложености трговини и ризику снабдевања, док ЕУ користи критеријуме економског значаја и ризика снабдевања. Листа КМС у САД и ЕУ редовно се ажурира, те су САД уврстиле 50 минералних сировина на свој списак из 2023. године, док ЕУ на свом списку има 34 минералне сировине. У овом раду такође се разматра важност литијума као једне од кључних сировина на глобалном нивоу и даје преглед великих произвођача и понуђача литијума, као и потенцијала Србије у овој области. Литијум је посебно значајан за производњу батерија, електронику и свемирске технологије.

Рударство у средњовековној Србији

Aleksandra Fostikov — 2024-12-12

Рударство, познато и под називом Montanindustrie, на територији средњовековне Србије прошло је дуг пут развоја, од површинског копања до вртоглавог успона, који је започео доласком Саса у 13. веку. Захваљујући њиховом утицају, односно комбинацији технолошког развитка и доступних сировина, Србија је доживела општи економски успон, те је већ у првој половини 15. века била заслужна за производњу четвртине или петине европског сребра. Међутим, саски утицај није се ограничио само на рударство већ и на развој рударских градова, као и на занатску привреду. Стога се у овом раду разматра развој рударства на територији средњовековне Србије од насељавања до пада под османску власт, са циљем да се испрате дуготрајни процеси који су битно утицали на промену како саме привреде, тако и друштва.

О литијуму и о литијуму у Србији

Branislav Simonović — 2024-12-23

У раду су дати основни подаци о литијуму, његовим физичко-хемијским особинама, о налажењу литијума у природи у различитим минералима, посебно о јадариту. Дат је преглед различитих примена литијума и његових једињења у различитим индустријама, а посебно у медицини. Преглед података из литературе дат је и о налажењу литијума у води и у храни и о његовом утицају на људе. Поменута је и примена литијума у ратовању. Посебно су дати подаци о различитим типовима литијумски батерија, као и о новом типу литијум-јонских батерија с чврстим електролитом. Дати су подаци о производњи и о потражњи литијума, као и предвиђања о порасту потражње литијума у скоријој будућности. У делу који се односи на пројекат „Јадар“ у Србији дати су основни подаци о овом пројекту, о технолошком поступку за прераду јадарита, о чврстом и течном отпаду, те о депонији чврстог отпада, посебно с гледишта заштите животне средине. У делу „Бука и брука око литијума у Србији“ дат је критички осврт на бројне бесмислице, неистине и лажи које се већ четири године шире о литијуму и о пројекту „Јадар“, посебно о сумпорној киселини и о отровности литијума, који су у Србији постали предмет за застрашивање грађана. Да би се показало колико су неке ствари бесмислене и лажне, наведени су веродостојни подаци из проверљивих извора. У завршном делу дат је предлог шта би требало да се уради у вези с пројектом Јадар.

Јавноздравствени значај мониторинга површинских вода, земљишта, ваздуха и биолошког мониторинга и одрживо рударство

Igor Dragičević — 2024-12-24

Савремени технолошки напредак у рударству укључује увођење еколошких стандарда и мера заштите, које значајно доприносе очувању природних ресурса и спречавању потенцијално штетних утицаја на животну средину омогућавајући рану идентификацију и минимизацију ризика. Рударска индустрија има значајну улогу у економском развоју друштва, док у исто време рударство подразумева примену стратегија за очување стања животне средине и здравља као императив очувања јавног здравља кроз примену савремених метода мониторинга параметара животне средине и здравственог стања становништва.

Рударењем и геолошким истраживањима могу настати потенцијално токсични елементи (ПТЕ), који у одређеним концентрацијама, у различитим медијумима животне средине, представљају изазове како за животну средину, тако и за здравље људи. Мониторинг животне средине је кључна и обавезна стратегија за постизање одрживог рударства. Одрживи развој рударства кроз ефективан мониторинг воде, земљишта, ваздуха и биолошких индикатора у рударским подручјима омогућава очување еколошке равнотеже и здравља људи на територији експлоатације руда.

Пројекат „Јадар“ у светлу снабдевања критичних сировина

Aleksandar Jovović — 2024-12-24

У раду је приказана анализа развоја интереса за критичним сировинама у свету у погледу све већих захтева за убрзаним и све већим коришћењем обновљивих извора енергије. У раду су приказани најзначајнији европски прописи, иницијативе и пројекти. Такође, приказане су основне карактеристике пројекта „Јадар“, техничка решења, потенцијални утицаји и мере смањења ових утицаја. Посебно су обрађена испуштања у ваздух и воде, као и начин одлагања индустријског отпада. Сва техничка решења пројектована су у складу са најбољим доступним техникама, описаним у референтним документима ЕУ.

Ризици откопавања руде литијума и њихово ублажавање

Saša Jovanović — 2024-12-24

Литијум је кључни минерал за савремену технологију и глобалну енергетску транзицију. Његова примена у батеријама за електрична возила, паметне уређаје и системе складиштења обновљиве енергије чини га незаменљивим ресурсом. Међутим, процес његове експлоатације носи значајне ризике по животну средину, локалне заједнице и здравље радника. Потрошња воде, деградација земљишта, загађење и расељавање становништва најчешћи су изазови. Пројекат „Јадар“ у Србији представља будући позитиван пример примене одрживог рударства. У овом раду анализирају се главни ризици и мере за њихово ублажавање, укључујући иновације у технологији, рекултивацију земљишта и укључивање локалних заједница.

Ванвременска новинарска мисија Сергија Лукача

Nataša Raketić — 2024-07-29

Ископавање и прерада литијума: будућност коју не би требало олако одбацити

Redakcija — 2024-12-24