Napredak

(Траги)комедија забуне: двојник државе и студентски пленуми

Vesna Đukić — 2025-08-06

Рад се заснива на претпоставци да је радничко самоуправљање као пут напуштања „монопола за поседовање власти“ државних и партијских органа развило хибридни модел „двојника државе“ као југословенску претходницу анархолибералне идеје одумирања државе, односно да је самоуправно непосредно (директно) одлучивање и финансирање друштвених делатности од заједничког интереса зачетак директне демократије пленума током студентске блокаде универзитета. Циљ истраживања је да сагледа мапу пута југословенског либералног модела „двојника државе“ који се развио у западноцентрични постјугословенски модел непосредне демократије пленума као алтернативног облика грађанског активизма на факултетима и универзитетима у Србији. Методологија истраживања је заснована на компаративној историјској анализи модела двојник државе у сфери друштвених делатности, почев од радничког самоуправљања. Емпиријска истраживања се односе на алтернативни систем ванинституционалног одлучивања студентских пленума на универзитетима у Србији подржаних од стране универзитетских професора и заинтересованих друштвених група који је артикулисао кризу демократизације и институционализације кроз увођење партиципативне, непосредне, односно директне демократије пленума.

Макијавелијев Владар: нови поглед. Хуманистичка критика и етика објективног истраживања

Milan Brdar — 2025-12-21

У раду се показује да је за разумевање правог значаја Макијавелијевог Владара неопходна реконструкција историјског контекста ренесансе на прелазу из 15. века у 16. век. Посебну пажњу захтева учење хуманиста о врлом човеку (vir virtutis) и жанр „огледала за владара“ („mirror for prince“) који је oтуда проистекао. У том контексту постаје разумљива хуманистичка критика Макијавелија која је остала утицајна све до 20. века. Супротно томе, интерпретација изнета у овом раду тврди да је Макијавели први увео принцип објективности, касније познат као принцип вредносно неутралног истраживања. Усвајањем овог става Макијавели постаје зачетник политичке науке, јер без овог принципа дисциплина као таква не би била могућа. Поступајући према овом принципу био је објективан и довољно храбар да представи позитивну истину о политици. Тиме је заслужио да се рехабилитује од устаљених оптужби и коначно буде признат као непристрасни истраживач природе политике, што досадашња критика није била у стању да учини.

Драгош Калајић – Српско критичко становиште о западној култури и цивилизацији

Небојша Кузмановић — 2025-12-11

Сажетак: Кроз приказивање новинских текстова Драгоша Калајића који за предмет имају рат, као и наглашавањем Калајићевог учешћа у ратним сукобима током 1992–1995. године, аутор настоји да укаже на базични корпус вредности који је Калајића водио кроз живот и који је ватрено бранио, као и на виши, књижевни квалитет његових ратних репортажа. Анализирајући Калајићево разумевање рата и места које писцу у рату припада, аутор даје јасну слику Калајићевог „идеалног“ ратног извештача, „писца бога Марса“. Посебну пажњу поклања Калајићевим запажањима у вези са карактером и духовном снагом бораца, који су главни носиоци вредности о којима оставља траг. У закључку аутор даје и личну процену квалитета Калајићевих ратних забележака, али и карактера ратног извештача-писца који иза њих стоји.

Индопацифичка стратегија и Европа – од политике преко одбране и економије до културне и дипломатије вештачке интелигенције. Пример Чешке Републике

Aleksandra Fostikov — 2025-12-11

Последњих деценија пораст важности региона Индопацифика, који је постао не само нови геополитички и геоекономски него и геотехнолошки центар, довео је до низа активности како појединих држава, тако и саме Европске уније и њених чланица, што је резултирало доношењем низа стратегија за Индопацифик још током друге деценије 21. века. Исти процес настављен је и у текућој, трећој деценији. Због свог значаја, донете стратегије убрзо су постале предмет проучавања, при чему се у последње време у фокусу налази управо анализа активности појединих држава. Овом приликом пажњу смо поклонили истраживању активности Чешке Републике, која је своју стратегију донела 2022, непосредно након доношења Стратегије Европске уније за Индопацифик (2021), да би затим поменути регион у званичној политици ове државе своје место нашао и у Концепту спољне политике (2025), као и у Националној сајбер сигурносној стратегији (2025).

Грађански водич за спаљивање отпада

Мирјана Тодоровић — 2025-12-22

Спаљивање отпада представља контроверзну тему, чак и у технолошки развијеним и високоиндустријализованим земљама. Услед комплексности ове проблематике, неопходно је приступити анализи са шире перспективе, која обухвата све релевантне аспекте процеса инсинерације. Овај рад разматра не само технолошке димензије него и институционалне услове који подржавају примену хијерархије у управљању отпадом, као и принципе близине и самодовољности. Посебна пажња посвећена је енергетском искоришћењу отпада применом различитих технологија инсинерације и коинсинерације, са фокусом на механизме који омогућавају контролу и смањење емисије штетних материја.

Између холивудског сјаја и бирократског сивила: филм као средство утицаја на јавномнењску детерминанту спољне политике

Aleksandar Stanković — 2025-12-22

Филм представља моћно оружје којим се може утицати на јавно мнење. Рад, стога, посматра тај медиј и његов утицај на обликовање спољне политике, на одређење курса по коме ће се кретати држава у међународним односима. Додатно, истражује се какви модели филма варирају по питању утицаја на јавно мнење, али и како утичу на ставове јавности о одређеним темама. Излажу се теоријски основи одредница спољне политике, јавног мнења, филма са циљем утврђивања њиховог заједничког пресека, односно начина на који филмски медиј може посредовано, преко јавног мнења, утицати на спољну политику. Хипотезом је филм постављен на једно од најважнијих места приликом утицаја на јавномнењску детерминанту спољне политике, док су делимично представљени и ефекти које он може имати на јавност.

Љубица Миљковић – Леџбеница душе

Весна Башић — 2025-12-22

Друштвена моћ и ново разумевање света у добa вештачке интелигенције

Aleksandar Babić — 2025-12-11