Napredak

Српско-словачки односи у контексту живота словачке мањине у новоствореној југословенској држави после 1918. године

Мирослав Кмећ — 2026-04-09

Студија се бави развојем српско-словачких односа после 1918. године у контексту живота словачке мањине у новооснованој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Полазна тачка студије је историјска ситуација након завршетка Првог светског рата, која је донела фундаменталне политичке и друштвене промене у Централној и Југоисточној Европи и створила нове услове за развој међународних односа и положај националних мањина. Фокус је на словачкој заједници која живи углавном на територији Војводине, а која се после 1918. године нашла у новом државном и политичком окружењу. Студија анали зира њен друштвени, културни и институционални живот, као и облике очувања националног идентитета кроз образовање, живот у заједници, културне активности и верске институције. Истовремено, указује се на улогу словачке мањине као посредника у контактима између југословенског окружења и чехословачке државе, посебно у односу на Чехословачку. Циљ студије био је да се укаже на значај словачке мањине у формирању и развоју српско-словачких односа у међуратном периоду. На основу анализе савремених извора и стручне литературе, аутор истиче да је словачка заједница играла важну улогу не само у очувању сопственог културног идентитета, већ и као мост између два политичка и културна простора. Резултати истраживања доприносе дубљем разумевању положаја словачке мањине у југословенској држави и истовремено проширују знања о ширем контексту српско-словачких односа у првој половини 20. века.

Уводне напомене о српско-словачким културним везама од 19. века до данас, основне контуре

Лукаш Перни — 2026-04-14

Протостудија приказује основне контуре српско-словачких културних веза од 19. века до данас. Прати генеалогију реципроцитета од идеје словенске сарадње, коју представљају личности попут Јана Коларa, Павла Јозефа Шафарика и Светозара Милетића, преко чехословачко-југословенских односа у 20. веку, до актуелних облика размене. Посебно се фокусира на паралеле и културне контакте, улогу војво ђанских Словака и активности савремених актера. Текст истиче значај културне сарадње као перспективе за даљи развој односа у 21. веку.

Кузмањијева химнична песма „Слава племенитима“ (скице за интерпретацију)

Јулијус Ломенчик — 2026-04-15

Циљ чланка је да посредством интерпретативних скица открије хуманистичку семантику Ку змањијеве химничке песме „Слава племенитим“ која са филозофског становишта представља класичан пример Хегелове дијалектичке тријаде. У закључку се указује на актуелну идејну поруку ове песме (данас представљене под насловом „Ко за истину изгара“) у промовисању истине, слободе и једнакости.

Прилог о чехословачко-југословенским економским односима 20-их година 20. века

Франтишек Јакаб — 2026-04-16

Студија се фокусира на чехословачко-југословенске економске односе током 20-их година про шлог века. Циљ је да се анализирају узроци њиховог проблематичног развоја, који никада није остварио свој потенцијал, омогућен различитом природом економије, блиским политичким везама и чланством у Малој Антанти. Резултати постигнути проучавањем секундарне литературе и архивских истраживања у Прагу и Београду указују на главне узроке овог неуспеха као што су природа чехословачке економске политике, њен експанзионистички карактер и одбијање увоза југословенске робе. Истовремено, немогу ће је игнорисати билатералне компликације у преговорима о усвајању трговинских споразума, увођењу увозних царина, или бројне спорове типичне за чехословачко-југословенску трговину. Економски односи, који су могли да ојачају билатералне односе, на крају су постали њихова слабост.

Срби и Словаци, Матица српска и Матица словачка: двовековна искушења и искуства

Иван Негришорац — 2026-04-16

Два словенска народа, Срби и Словаци, Словаци и Срби, добар су пример народа који су блискога порекла и који током свога трајања нису олако заборављали ту чињеницу порекла која чини да се и данас, после много векова, међусобно добро разумеју и да имају једни другима шта да кажу. Развијена свест о заједништву, свест која почива колико на чињеницама порекла, толико и на чињеницама доброг међусобног разумевања, омогућује двама народима не само да се загледају у мутне и неразговетне догађаје из прошлости него и да пројектују сродне представе о будућности: једино у споју те две дубоке и далеке димензије времена, у споју исказаном у пресеку који називамо увек актуелном садашњошћу, требало би градити сопствену колективну, народну судбину и конкретну историјску стварност. А та градња, опет, не би смела да се заснива само на прилагођавању општим, светским, наметнутим околностима него и на активној градњи оног смисла који се једном словенском народу открива као веродостојна вредност људског живота, онаквог какав је могућ у овом времени и на овом свету.

Развијање словачко-српских културних и научних веза: сарадња Матице словачке са Матицом српском и Архивом Војводине

Маријан Гашпер — 2026-04-16

Текст се фокусира на преглед конкретних догађаја и активности које је организовала или у њима учествовала Матица словачка, у оквиру јачања словачко-српских веза, посебно оних између Ма тице словачке и Матице српске. У том смислу, у тексту се наводе конгреси матица, који представљају платформу за сарадњу између матица и институција словенских народа и који су током свог постојања развили значајну сарадњу у области истраживања историје и културе два народа. У тексту се помињу и значајни јубилеји обе матице, као и планирање заједничких издавачких пројеката и заједничко учешће на културним догађајима.

Словачки заноси Светозара Милетића

Небојша Кузмановић — 2026-04-01

Аутор указује на везе које су током година активног политичког деловања Светозара Миле тића постојале између њега и других немађарских народа са угарског државног простора, са посебним акцентом на Словаке. Настојећи да покаже константност ових веза, аутор указује како на значајне биографске податке из Милетићевог живота, тако и на важне политичке моменте у којима на историјску сцену као Милетићеви пријатељи ступају и национално свесни Словаци, његови пријатељи, сарадници, али и они који лично бирајући смрт доказују верност заједничкој словенској борби за националну еманципацију. Најзначајнија фигура словачког националног препорода Људевит Штур у фокусу је истраживања будући да је пресудно утицао на политичко формирање будућег српског војвођанског првака.

Улога Словака у развоју старопазовачког соколства: јединство под словенским стегом

Стево Лапчевић — 2026-04-08

Аутор указује на улогу коју су у развоју соколског покрета, а тиме и у јачању српско-словачких веза у Срему и Војводини имали чланови „Словачког сокола“ у Старој Пазови, као првог оваквог друштва словачког народа основаног на територији Аустроугарске. С тим циљем аутор даје преглед активности како „Словачког сокола“, тако и Словака, припадника „Сокол ског друштва Стара Пазова“, стављајући при томе посебан акценат најпре на заједнички српско-словачки рад на стварању овог друштва, затим на њихово брзо уједињење у југословенску соколску организацију и коначно на градитељске напоре који су довели до градње Соколског дома, велелепног споменика Србима и Словацима, добровољцима Великог рата, и до постављања спомен-плоче у част Томаша Гарига Масарика и краља Александра Карађорђевића. У складу с тим, аутор указује и на могуће правце даље српско-словачке сарадње кроз обнову ако не со колског покрета на старим основама, а оно соколског духа узајамног јединства и личног прегнућа ради добробити заједнице.

Савремени српско-словачки књижевни дијалог

Зденка Валент Белић — 2026-03-31

Српско-словачке књижевне везе трајан су мост између два словенска народа. Њихови корени сежу у 19. век и инспирисане су националним препородом и заједничком борбом за националну неза висност. Књижевни преводи су важан аспект културних веза, а интензивна преводилачка активност омогућава блиско познавање и културни дијалог. Улога преводилаца важна је за очување ове блискости. У последње време број преведених дела расте што смо утврдили детаљним прегледањем база пода така Узајамног каталога Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске и Словачке народне библиотеке. Захваљујући великом броју преводилаца и издавача српско-словачки књижевни дијалог се последњих деценија интензивирао.

Генерациjа „Свеславије“ и руски славјанофили

Виктор Тимура — 2026-04-19

Проблематика сарадње између слованских народа није прошлост ни у данашње време. Њени почеци сежу у давну прошлост, у најмању руку у време Великоморавске државе. Одређени врхунац дого дио се у 19. веку, посебно у вези са револуционарном 1848/49. годином, када се подигао револуционарна талас европских народа, нарочито словенских народа који су животарили угњетавани у Аустроугарској монархији. У овом процесу је било занимљиво да је импулс за узајамношћу и сарадњу међу слованским народима потекао из Словачке и проширио се на све слованске народе. Био је подстрек за словенофилство и у Русији, откуд су долазили код словачких и чешких представника не само по искуства, већ су им се у дивили и због слованског ентузијазма.

Српско-словачке везе у домену музикологије кроз призму музиколошких конференција „Словачка музика у Војводини“

Милина Склабински — 2026-04-08

Рад је посвећен презентацији научноистраживачких конференција под називом „Словачка музика у Војводини“, које се одржавају од 2005. године у Новом Саду, односно српско-словачким везама у области музикологије које су документоване у зборницима радова са истоимене конференције. Рад мапира два главна правца. Први се односи на културна прожимања и утицаје на очување и унапређење изворних народних песама Словака у Војводини. Други део представља занимљиве чињенице везане за деловање словачких музичких композитора у Србији. Међу најважније резултате убрајамо допринос музи колошких конференција током двадесет година њиховог трајања и потребу за наставком ових активности у наредном периоду, јер и ова студија показује да словачко-српске везе у области музикологије за сада нису довољно истражене

Српско-словачки односи кроз векове: друштвена, културна и духовна димензија

Љубиша Деспотовић — 2026-04-25

Срби и Словаци: од Татри до Грачанице!

Небојша Кузмановић — 2026-03-27