Nastava i vaspitanje

Curriculum Theorycide! Calling for an Itinerant Curriculum Theory

João Paraskeva — Tue, 18 Nov 2025 00:00:00 +0100

The curriculum field faces a ‘theorycide’, which is not necessarily the absence of a theory, but the yoke of a ‘non-theory theory’ momentum which has worsened, especially in the last half of the last century. Drawing on a critical, anticolonial, and decolonial theoretical framework, my aim in this essay is to examine the hegemonic and counter-hegemonic Eurocentric debates in our field, but within the context of modernity and its eugenic coloniality, the Prosperous reason, thus framing the epistemicidal nature of the field. In so doing, the essay dissects the contemporary theoretical hemorrhage we face as a field, what I have called ‘curriculum involution’ and ‘curriculum imparity.’ A lethal theoretical void has emerged from the epistemological civil war within and between dominant and counter-dominant traditions, triggering what I call the theorycide. The article advocates a way out of such ‘involution’ through an itinerant curriculum theory, a non-derivative anti-colonial and de-colonial approach responsive to the world’s epistemological difference, and diversity. The essay frames ICT as a declaration of epistemological independence against the scientific monumentalism of Eurocentrism that egregiously dehumanizes the legitimacy of Caliban’s reason.

Погледи учитеља и наставника књижевности на екокритичку педагогију: прелиминарно истраживање у Србији

Бранка Б. Огњановић, Милица А. Кандић — Tue, 18 Nov 2025 00:00:00 +0100

У раду се истражују погледи учитеља и наставника књижевности на заступљеност екокритичке педагогије и њену релевантност у контексту основних и средњих школа у Србији. Образовни потенцијал екокритике, која се дефинише као интердисциплинарно проучавање везе између књижевности и животне средине, препознат је широм света, али је њена примена у српским програмима ограничена и недовољно проучена. Циљ истраживања је да се утврде потенцијалне разлике између првог и другог циклуса основног образовања и средње школе, наставног искуства испитаника, као и перцепције везане за могућности и изазове интеграције екокритичке педагогије. Анализа је извршена комбинацијом метода, користећи квантитативне и квалитативне податке прикупљене анкетирањем 213 учитеља и наставника књижевности у основним и средњим школама у Србији. Резултати указују на генерално низак степен упознатости с екокритиком и на то да испитаници екокритичку педагогију не сматрају заступљеном, али је перципирају као релевантну. Статистички значајне разлике уочене су приликом поређења првог и другог циклуса основног образовања и средњошколског образовања: учитељи, наиме, сматрају да је екокритичка педагогија заступљенија и релевантнија у односу на наставнике књижевности. Ипак, већина испитаника препознаје развој критичког мишљења као кључни исход екокритичке педагогије и изразила је вољу да примени екокритички приступ. Нису уочене значајне разлике везане за радни стаж, односно наставно искуство испитаника. Taкође, могуће је извести закључак да постоји потреба за већом подршком учитељима и наставницима како би се премостио јаз између теоријског потенцијала и практичне имплементације у учионици, будући да препознају капацитет наставе књижевности да допринесе холистичком, интердисциплинарном еколошком образовању и подстакне ученике на критичко мишљење, емпатију и бављење реалним проблемима данашњице.

српски

Marija Pavlović Malović — Tue, 18 Nov 2025 00:00:00 +0100

У светлу покушаја конципирања улоге педагога у предшколској установи као лидерске улоге у процесу увођења и одржавања промене, рад приказује деловање педагога у домену подршке професионалном развоју васпитача и то кроз приказ реконципирања приправничко менторске праксе у Установи. Професионални развој васпитача који обухвата и процес увођења у посао одвија се у заједници и обликован је културом установе док са друге стране, може утицати на промену културе. Рад приказује акционо истраживање покренуто од стране практичара педагошкиње, спроведено у Предшколској установи „Др Сима Милошевић“ у Земуну, у периоду од септембра 2022. до маја 2025. године. Предмет истраживања јесу програм и пракса увођења приправника васпитача у посао као окосница успостављања и развијања рефлексивне праксе у заједници учења у установи. Истраживање осветљава изазове у имплементацији Програма оријентисаног ка успостављању рефлексивне праксе у заједници учења и указује на могуће стратегије за превазилажење изазова. Закључци указују да постигнуте промене у систему знања, умења и вредности, како на нивоу појединаца, тако и на нивоу заједнице доприносе унапређивању квалитета реалног програма. Реефинисање улога практичара и односа моћи у Програму и у истраживању продубили су осећај оснажености код васпитача као однос поверења и подршке између стручних сарадника и васпитача. Реконципирање приправничко менторске праксе, као плански уведена промена у образовну праксу поставило је темеље за даље развијање рефлексивне праксе у заједници учења у Установи. Одрживост покренуте промене зависиће од континуираног одржавања квалитета али и даљих тежњи ка системском утемељењу кроз институционализацију нових образаца рада и ширење у систему кроз даљу дисеминацију и умрежавање са другим установама и праксама.

Анализа постигнућа ученика седмог разреда на државним такмичењима из математике у односу на област и тип задатака: Поређење ученика из специјализованих и класичних одељења

Aleksandar Milenković, Milan Milikić, Nenad Vulović — Tue, 18 Nov 2025 00:00:00 +0100

Математичка такмичења све више привлаче пажњу истраживача у области математичког образовања, будући да доносе бројне бенефите за ученике – од продубљивања и проширивања математичких знања до развоја компетенција за решавање проблема. Имајући у виду да ученици седмог разреда у Републици Србији већ дуги низ година имају могућност похађања специјализованих одељења ученика са посебним способностима за математику (СМ одељења), поставља се питање да ли њихово груписање у хомогена одељења утиче на постигнућа на државном такмичењу из математике. Циљ овог рада је да се подробније упореде постигнућа ученика седмог разреда СМ и класичних одељења на државном такмичењу, као и да се анализирају задаци на којима су ученици две групе остварили статистички значајно различите резултате. Анализом успеха у решавању 50 такмичарских задатака утврђено је да су ученици СМ одељења остварили статистички значајно боље резултате у 23 задатка, док су ученици класичних одељења имали значајно боље резултате у само једном задатку. Највеће разлике у корист ученика СМ одељења забележене су у задацима из теорије бројева, затим геометрије и комбинаторике, док су најмање разлике уочене у задацима из алгебре. Такође, ученици СМ одељења су у значајно већој мери били успешнији од ученика класичних одељења у решавању доказних задатака. Детаљна анализа садржаја задатака указује да разлике у постигнућима могу бити последица ширег и темељнијег математичког образовања коме су ученици СМ одељења изложени, као и њихове боље способности за синтезу различитих математичких појмова и тврђења у поступку решавања. Резултати овог истраживања могу послужити као смернице наставницима и ученицима у припреми за будућа математичка такмичења.

ПУТ КА СИМБОЛИМА У АЛГЕБРИ: ОД РЕАЛИСТИЧНИХ СИТУАЦИЈА ДО СИМБОЛИЧКОГ ЈЕЗИКА

Nenad Milinković, Сања Маричић, Елвира Ковач — Tue, 18 Nov 2025 00:00:00 +0100

У раду аутори представљају оквир учења за увођење слова као ознаке за непознату и променљиву који се заснива на ситуација из реалног контекста, њеном моделовању и превођењу на алгебарски језик. У емпиријском делу рада организовано је истраживање с циљем да испитају ефекти оваквог приступа на развијање алгебарске симболике код ученика млађих разреда основне школе. Истраживање је спроведено на узорку од 257 ученика четвртог разреда основних школа у Републици Србији, применом експерименталне методе са паралелним групама. Резултати истраживања показују позитивне ефекте примењеног приступа на боље разумевање симболичке нотације и већи степен алгебарске генерализације. Ови налази потврђују хипотезу да увођење алгебарских симбола кроз реалистичне проблеме и контекстуално повезане активности може значајно унапредити способност ученика да правилно интерпретирају и користе алгебарску нотацију.

Međujezički uticaji u istovremenom učenju francuskog i engleskog jezika kod alžirskih učenika trećeg razreda osnovne škole

Saida Tobbi — Tue, 18 Nov 2025 00:00:00 +0100

Višejezične reforme sve češće stavljaju mlade učenike u učionice u kojima se dva nova jezika uče paralelno. Ipak, malo se zna o tome kako takvi konteksti oblikuju međujezički uticaj (CLI) na samom početku formalnog obrazovanja. Ova studija ispituje istovremeno usvajanje francuskog i engleskog jezika kod alžirskih učenika trećeg razreda nakon reforme iz 2022. godine, kojom je engleski uveden uz francuski u osnovne škole. Mešoviti metodološki pristup kombinovao je dijagnostičke testove sa 372 učenika, upitnike sa 48 nastavnika i intervjue sa 60 roditelja, kako bi obuhvatio obrasce transfera i uslove u kojima oni nastaju. Rezultati pokazuju da CLI nije nasumičan, već sistematičan. Učenici su dosledno pribegavali francuskom jeziku, ostvarujući predvidljive leksičke (32%), fonološke (28%) i ortografske (22%) transfere. Ovi obrasci odražavali su strukturna preklapanja između jezika, ali su bili i dodatno osnaženi ukorenjenom dominacijom francuskog u alžirskom obrazovanju. Nastavnici su često koristili francuski kao oslonac u nastavi, dok su roditelji, zbog nedostatka znanja engleskog, podršku pružali uglavnom na francuskom. Studija doprinosi teoriji pokazujući da CLI nije samo kognitivno, već i društveno uslovljen. Pedagoški, ona naglašava potrebu za obukom nastavnika u višejezičnim metodama i kontrastivnoj pedagogiji, dok na nivou obrazovne politike podvlači da simbolička promocija engleskog zahteva trajna ulaganja u resurse i profesionalni razvoj nastavnika.

ИДЕНТИФИКОВАЊЕ СЛАБОСТИ У ЧИТАЛАЧКОЈ ПИСМЕНОСТИ НАЈБОЉИХ ОСНОВАЦА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Mirjana M. Stakić, Zona Mrkalj — Tue, 18 Nov 2025 00:00:00 +0100

Резултати међународних тестирања, попут ПИРЛС (2021) и ПИСА (2022), показују да ученици основних школа у Републици Србији постижу знатно слабије резултате од међународног просека када је реч о напредном нивоу читалачке писмености. Због тога је спроведено истраживање како би се утврдиле слабости у читалачкој писмености ученика седмих и осмих разреда основне школе који постижу најбоље резултате из области књижевности. Узорком је обухваћено 410 ученика који су 2024. године учествовали на Републичком такмичењу из књижевности Књижевна олимпијада. Како би се идентификовале њихове слабости у читалачкој писмености, пошло се од следећих истраживачких задатака: 1. утврдити каквим задацима се испитивала читалачка писменост на Републичком тесту из књижевности, 2. утврдити и анализирати успех ученика у решавању тих задатака. У реализацији првог истраживачког задатка коришћена је метода анализе садржаја која је примењена на мерном инструменту (званичним тестовима за Републичко такмичење). Идентификовани су задаци (по пет за сваки разред), урађена анализа елемената садржаја, типа задатка и конкретизованих исхода из области читалачке писмености. За утврђивање успеха ученика у решавању задатака коришћене су дескриптивне статистичке мере и непараметријски хи-квадрат тест. Добијени резултати показују да ученици завршних разреда основне школе који су најбољи у области књижевности постижу слабије резултате у разумевању научних и стручних текстова у односу на књижевне, као и у разумевању књижевних текстова чији им контекст (историјски, друштвени) није близак. Наведени резултат за педагошку имликацију има промовисање различитих стратегија читања и мотивацију као предикатор успешности читалачке писмености.