Nacionalni interes

„НУКЛЕАРНО ДЕЉЕЊЕ“ У ЕВРОПИ: ИЗМЕЂУ ПРОЛИФЕРАЦИЈЕ, КОНТРОЛЕ И ЕЛИМИНАЦИЈЕ

2025-03-29T17:57:08+01:00

Студија истражује стање, контроверзе и будућност политике и распореда снага „нуклеарног дељења“ у Европи, у условима рата у Украјини од 2022. године и на Блиском истоку од 2023. године, као и растуће конфликтности међународних односа. Циљ рада је да утврди могуће правце развоја политике и распореда снага „нуклеарног дељења“ разматрајући опције пролиферације, контроле нуклеарног и конвенционалног наоружања и његове забране и повлачења нуклеарног наоружања са територија ненуклеарних држава. Рад се користи методама историјске анализе и анализе садржаја, синтезе и компаративне методе. Аутор ове сценарије испитује кроз анализу стратешких докумената, доктрина и говора кључних актера, различитих предлога о новим споразумима о контроли наоружања у Европи и активности других европских актера укључених у нуклеарну размену у Европи. Закључак који аутор доноси јесте да актуелни трендови доводе до пролиферацијске кризе у Европи, због чега се морају јачати супротни трендови и снаге које позивају на контролу наоружања и разоружање.

ПРОТИВРЧЕНОСТИ ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ И КОНЦЕПТА ОДВРАЋАЊА: ПРИМЕР СРБИЈЕ

2025-03-29T17:57:08+01:00

Да ли војна неутралност Србије доприноси функцији одвраћања система одбране, као што је сугерисано званичним стратешким документима, основно је питање предметног рада. Након појашњења значења оба појма, како концепта одвраћања тако и концепта војне неутралности, недвосмислено се закључује да војна неутралност представља препреку у погледу одвраћања јер по дефиницији искључује један од класичних модела одвраћања – чланство у одбрамбеним савезима, док не одговара у потпуности другом моделу одвраћања – неутралности и њеном правном режиму. С друге стране, одлука о војној неутралности потврђује виталност нематеријалних елемената моћи попут националног духа, карактера или морала и тиме, парадоксално, непосредно доприноси јачању функције одвраћања. Поред чињенице да позиција војне неутралности може исказати свој пуни позитивни потенцијал управо у свету растуће мултиполарности, ова претходно изнета тврдња, представља основни закључак рада.

ХРВАТСКА И СТРАТЕГИЈА (ПРОШИРЕНОГ) ОДВРАЋАЊА У КОНТЕКСТУ УКРАЈИНСКОГ СУКОБА: НОРМАТИВНЕ ОСНОВЕ И ПРАКТИЧНИ ИЗАЗОВИ

2025-03-29T17:57:09+01:00

У раду се анализира учешће Хрватске у проширеном одвраћању као саставном елементу колективне одбране НАТО савеза. Циљ истраживања је да се испита како је чланство Хрватске у НАТО утицало на њено стратешко позиционирање, као и да се размотре последице тог опредељења по регионалну стабилност, с посебним освртом на безбедносну дилему у односима са Србијом. Сукоб у Украјини довео је до поновне актуелизације стратегије проширеног одвраћања како у теоријском тако и у практичном смислу, о чему говори уводни део рада. Након увода који пружа контекстуални оквир истраживања, приступа се дефинисању кључних појмова и њиховој корелацији. Истраживање је временски шире одређено од самог сукоба и обухвата компаративну анализу стратешких докумената Републике Хрватске у областима одбране и безбедности, пре и након приступања европским и евроатлантским интеграцијама. Разматраћемо и кључне акте НАТО и ЕУ, како би се проценили утицаји сукоба у Украјини на стратешке приоритете Алијансе и Уније. Методологија рада укључује нормативну и анализу докумената, као и корелациону анализу између активности Хрватске и ширих геополитичких трендова.Посебан акценат стављен је на активности које је Хрватска предузела у оквиру стратегије проширеног одвраћања, као и на улогу Европске уније у јачању одвраћања и његових регионалних импликација. Последње поглавље посвећено је анализи односа са Србијом, уз фокус на корелацију између проширеног одвраћања и „безбедносне дилеме” која се јавља као нуспојава примене ове стратегије.Научни допринос овог рада огледа се у критичком испитивању односа између националних безбедносних и одбрамбених стратегија и мултилатералних безбедносних политика, са посебним фокусом на утицај евроатлантских интеграција и сукоба у Украјини на формирање регионалних безбедносних изазова. Рад пружа нову перспективу на динамику „безбедносне дилеме“ у контексту проширеног одвраћања, истичући како глобалне стратегије НАТО могу произвести специфичне импликације у осетљивим регионалним контекстима као што је Балкан.

ТРАГАЊЕ АЛБАНИЈЕ ЗА БЕЗБЕДНОСНИМ ГАРАНТОМ

2025-03-29T17:57:09+01:00

У раду аутор настоји да прикаже искуства Албаније са одабиром стратешког безбедносног гаранта, са посебним фокусом на њено искуство везано за НАТО од 1992. године до данас. Основна хипотеза овог истраживања је да је албанска држава имала користи од проширеног одвраћања које јој је пружала Алијанса не само након што је постала чланица тог савеза 2009. године, него чак и више од деценију пре тога. У том контексту, аутор ће се усредсредити на два примера, од којих се први односи на ситуацију у којој се Албанија нашла за време агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (СРЈ) 1999. године, а други указује како је албанској држави ишао у прилог процес ширења Алијансе на Западном Балкану зарад унапређења заштите албанског становништва у суседству. Осим тога, у раду ће бити приказани и конкретни начини на које Албанија настоји да унапреди своје позиције у оквиру НАТО, како би проширено одвраћање које јој тај савез пружа што више допринело заштити албанских националних интереса. Доминантни извор података за наведени рад је научна литература, док су за извођење закључака коришћене упоредна и историјска метода, као и студије случаја.

СУКОБЉЕНЕ ВИЗИЈЕ ПОВЕЗАНОСТИ: ИНФРАСТРУКТУРНЕ АГЕНДЕ ЕУ И КИНЕ ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН

2025-03-29T17:57:09+01:00

Рад испитује стратешко ангажовање Европске уније и Кине на Западном Балкану, анализирајући њихове приступе кроз Агенду повезивања ЕУ и кинеску иницијативу Појас и пут од 2015. до 2020. Иако су обе иницијативе настојале да унапреде регионалну повезаност и инфраструктуру, оне су обликоване различитим агендама укорењеним у националним интересима. Приступ ЕУ се фокусирао на подстицање економске интеграције и усклађивање прописа са Европском унијом, дајући приоритет заједничким стандардима и одрживом развоју. Насупрот томе, приступ Кине наглашавао је брзи развој инфраструктуре као средство за проширење свог геополитичког утицаја, често користећи државне инвестиције за унапређење својих стратешких интереса. Истраживање наглашава како се ови конкурентни циљеви манифестују у значајним инвестицијама и њиховим последицама на регионалну инфраструктуру, економски раст и политичку динамику. Интензивирање геополитичког надметања између ЕУ и Кине такође доноси нове изазове за државе Западног Балкана, укључујући питања задужености и забринутости за суверенитет, услед настојања да се страни утицај уравнотежи са националним приоритетима. Ово истраживање нуди увид у еволуирајућу улогу региона у ширем глобалном пејзажу, откривајући дугорочне импликације спољних сила које теже повезивању и националним интересима у обликовању његовог развоја. Анализа и поређење Агенде повезивања ЕУ и кинеске иницијативе Појас и пут на Западном Балкану показују пре свега да су обе иницијативе значајно преобликовале региоанлну ифраструктуру. Улагањем у транспорт, енергију и дигиталну инфраструктуру, ЕУ настоји не само да побољша повезаност већ и да промовише добро управљање и дугорочну стабилност. Значајна финансијска средства која је ЕУ доделила – милијарду евра у грантовима и 3,7 милијарди евра у инвестицијама – наглашавају њену посвећеност подстицању повољног окружења за будуће чланство у ЕУ. Насупрот томе, кинеска Иницијатива Појас и пут представља више комерцијално вођену агенду која наглашава брзи развој инфраструктуре кроз државне зајмове и директне инвестиције. Овакав приступ је привукао многе владе Западног Балкана, посебно оне које су опрезне у погледу условљавања ЕУ. Док пројекти попут железнице Београд-Будимпешта представљају пример кинеске способности за брзу имплементацију, они такође изазивају забринутост у погледу одрживости дуга и транспарентности. Геополитичке импликације овог такмичења су дубоке. Западни Балкан се налази на раскрсници јер мора да избалансира своје односе и са ЕУ и са Кином. С једне стране, присуство више извора финансирања пружа могућности за развој критичне инфраструктуре; с друге стране, ризикује стварање неефикасности и сукоба интереса. Земље у региону морају стратешки да се ангажују са обе силе како би максимизирале користи уз истовремено ублажавање ризика повезаних са претераним ослањањем на било ког појединачног актера. Ово такмичење одражава шире геополитичке промене које преобликују међународне односе. ЕУ остаје кључни партнер за трговину и политичко усклађивање Западног Балкана; међутим, све веће присуство Кине не може се занемарити. Иницијатива Појас и пут је позиционирала Кину као кључног играча у обликовању не само инфраструктуре већ и економског пејзажа широм Европе. Као таква, дугорочна интеграција Западног Балкана са Европом ће значајно зависити од тога колико ефикасно ове земље могу да искористе своје односе са обе силе.

РАСПУШТАЊЕ ПАРЛАМЕНТА - ПРАВНА ПРИРОДА АКТА О РАСПУШТАЊУ И МОГУЋНОСТИ КОНТРОЛЕ

2025-03-29T17:57:09+01:00

Предмет овог рада је испитивање правне природе акта о распуштању и разматрање могућности контроле таквог акта. Распуштање као одлика парламентарног система власти традиционално се посматра као политички акт из чега произлази да не подлеже правној контроли. Такав, у нашој правној теорији врло чврсто укорењен став, у овом раду се преиспитује на два нивоа. У првом делу рада се разматрају два случаја контроле распуштања Бундестага пред Савезним уставним судом Немачке. У другом делу се са ослонцем на искуство Немачке, а нарочито узимајући у обзир праксу распуштања у Србији, критички анализирају уставна решења тог института. Посебан део чини анализа релеватних уставних и законских решења о о томе да ли Уставни суд може да контролише акт о распуштању. Поред строго правне анализе, посебно се разматра и питање оправданости таквог могућег поступања.

ПОЛИТИЧКИ ДИСКУРС О СРБИЈИ У ИЗВЕШТАВАЊУ ВОДЕЋИХ ЗАПАДНИХ МЕДИЈА

2025-04-07T09:28:06+02:00

Анализа политичког дискурса представља комплексан процес који комбинује више друштвених дисциплина, подразумевајући детаљно познавање политичких токова и ставова. Дискурс у том смислу открива перцепције о теми као и историјски контекст у коме су оне настале. Овај рад је истражио актуелни политички дискурс Западних земаља о Србији створен кроз објављене чланке на порталима одабраних Западних медија у периоду од почетка актуелног Украјинског конфликта до маја 2024. године, значајном због турбуленција на међународној политичкој сцени. Квалитативном анализом текстова у областима политике и криминалитета је испитан наратив који се прожима, изрази коришћени за описивање земље, њених званичника и грађана, као и промовисана конотација. Квантитативном методом су добијени статистички подаци о дистрибуцији тема и ставу објављених чланака. Установљено је да је буђењем пежоративног смисла Балкана дискурс о Србији креиран још деведесетих година, а земља постала предмет балканизма, нацификације и демонизације. Срби су представљени као ултимативни кривац балканских сукоба који идеолошки и вредносно нису део Европе. У сврху промоције негативног дискурса и постизања циљева као што је признање Косова и прихватање одговорности за конфликте укључујући и геноцид, Западни медији су бирали сензационалистичке теме као што су однос са Косовом и утицај Русије на Србију па је земља представљена као аутократска, националистичка и тврдоглава.

ОПСТАНАК ГОРАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: УЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И БРИСЕЛСКОГ ПРОЦЕСА

2025-03-29T17:57:10+01:00

Централни аргумент овог рада гласи да је опстанак идентитета горанске заједнице на КиМ могућ једино у оквиру српског националног корпуса. Алтернативне тезе о Горанцима као Албанцима, Бошњацима, Бугарима, Македонцима, засновани су на негирању самог постојања горанског идентитета или његови политички пропоненти не поседују капацитете да заштите горанску заједницу од приштинске администрације. Горански идентитет као део српским националног корпуса, у формалном смислу омогућава дуалност идентитета овој заједници, док у суштинском смислу пружа заштиту кроз институције у области здравства и образовања. Дакле, пут опстанка горанског идентитета уско је везан са опстанком српског становништа на КиМ, и готово искључиво зависи од подржке Републике Србије али и успеха спровођења досадашњих споразума Бриселског процеса.