Nacionalni interes

УТИЦАЈ ИДЕОЛОШКИХ И ГЕОПОЛИТИЧКИХ ДОКТРИНА ЗАПАДА НА ФОРМИРАЊЕ МОДЕРНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ

Sanja Šuljagic — 2025-06-06

Предмет разматрања у овој монографској студији је утицај идеолошких и геополитичких доктрина Запада на формирање модерне српске државе у деветнаестом веку. Циљ истраживања је сазнавање какав је био утицај европских држава на геополитичку констелацију на Балканском полуострву у том периоду. У склопу овог научног рада су применом аналитичко-синтетичке и компаративне методе приказани: формирање западне политичке философије; промена традиционалног српског идентитета пре и током стварања модерне српске државе, те спречавање обнове пред-Османских држава православних народа. Закључак истраживања јесте да је један од предуслова за успостављање модерне српске и осталих балканских држава, под директном или индиректном влашћу европске Велф-Хановер династије и њених династија-огранака, била вишевековна предмодерна колонијална доминација венецијанских и ђеновљанских робовласничких и трговачких компанија, чија је политичка философија утицала на настанак и развој модерне мисли у Европи, као и геополитичких доктрина западних сила, па тиме на политичке процесе на Балкану при формирању држава у процесу ослобађања балканских народа од Османске империје. Западни геополитички интереси на Балкану су се супротстављали геостратегији Руског царства. Царска Русија је геополитички у темељу настанка балканских хришћанских држава, па тиме и српске, али је западна модерна политичка философија преовладала у формирању идеолошког усмерења балканских народа.

КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ШПЕНГЛЕРОВ ПОЛИТИЧКИ СПИС „ПРУСТВО И СОЦИЈАЛИЗАМ“

Aleksandar Gajic — 2025-06-20

Рад даје хипотетички оквир за критички осврт на најпознатији Шпенглеров политички спис „Пруство и социјализам” суочавајући га са основним тезама изнетим у главном Шпенглеровом делу, „Пропаст запада” и преиспитујући (не)оствареност неких предвиђања са вековне дистанце. У првом делу рада пружа се пресек кроз основне тезе изнете у спису „Пруство и социјализам”. Средишњи део рада даје критички приказ феномена социјализма из перспективе Шпенглерове културне морфологије, као и улоге Пруса и Римљана у његовој упоредној историјској анализи. Завршни део рада синтетише критичке закључке и даје јасно објашњење разлога погрешних оцена и прогноза које је Шпенглер поводом односа пруства и социјализма изнео у свом политичком спису.

СТРАТЕШКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ – ТЕОРИЈА И РАЗВОЈ

Aleksandar Pavić — 2025-06-20

Овај рад истражује улогу стратешких комуникација као све значајнијег инструмента националне безбедности у условима глобалне нестабилности, хибридних претњи и технолошке трансформације. Полазећи од мултидисциплинарног приступа, рад повезује теоријску основу међународних односа са савременим технолошким развојем, посебно у области вештачке интелигенције. Хипотеза рада гласи да је за ефикасно и одрживо стратешко комуницирање неопходан интегрални приступ који обједињује технолошке иновације, институционалну праксу и научна достигнућа, чиме се стратешка комуникација позиционира као један од кључних инструмената спољнополитичке и безбедносне пројекције државе. Циљ рада је двојак: прво, да се анализира утицај савремених технологија, нарочито вештачке интелигенције, на структуру и домете стратешких комуникација; и друго, да се истраже могућности примене различитих теоријских парадигми међународних односа реализма, либерализма и конструктивизма у разумевању и развоју стратешких комуникација. Емпиријски део рада базиран је на анализи савремених сукоба у Украјини, Сирији и Израелу, у којима су стратешке комуникације коришћене као инструмент утицаја на перцепцију, легитимитет и међународни дискурс. Научни допринос рада огледа се у теоријској артикулацији стратешких комуникација као структуралног елемента стратегије националне безбедности, као и у препознавању улоге вештачке интелигенције као трансформативног фактора у информационом простору. Рад пружа основ за даљу интердисциплинарну анализу односа између комуникације, технологије и безбедности у савременим међународним односима.

КОРПОРАТИВНА БЕЗБЕДНОСТ И ОДРЖИВИ ЕНЕРГЕТСКИ РАЗВОЈ

Milovan Trbojević — 2025-06-20

Одрживи енергетски развој и корпоративна безбедност имају бројне међусобно зависне и условљене корелационе односе. Важност предмета истраживања намеће потребу да се на адекватан начин представи корелација и каузални однос енергетске расположивости и корпоративне безбедности. Сходно томе, циљ рада јесте синтеза постојећег научног сазнања, и доношење нових могућих закључака о предмету истраживања. Такође, циљ је да се утицај енергетике на корпоративну безбедност као изузетно комплексна, вишевалентна и мултиманифесна појава анализира мултидисциплинарним приступом. Претходно наведено створиће темеље за подизање свести о неопходности рационалног трошења енергетских ресурса у сфери корпоративног пословања, као и потреба за увођењем алтернативних, односно, обновљивих извора енергије. Области корпоративне безбедности и одрживог енергетског развоја имају заједнички циљ, а то је стварање сигурног и стабилног окружења за функционисање привредних и друштвених система. Одрживи енергетски развој и корпоративна безбедност имају бројне факторе међузависности, које као такве утичу на комплетан економски, еколошки, политички и социјални апсект друштва, државе и шире међународне заједнице. Поменути фактори међузависности сагледани су применом аналитичких и синтетичких метода, од којих су анализа садржаја, метод класификације и метод дедукције најважније и најчешће примењене методе прикупљања и обраде података.

МОДЕЛ МАКСИМАЛНОГ ПОКРИВАЊА У ФУНКЦИЈИ ОПТИМИЗАЦИЈЕ ПОЛИЦИЈСКИХ РЕСУРСА

Jovan M Petrović — 2025-06-21

Локацијски проблеми представљају једне од реалних проблема приликом употребе полицијских ресурса. Материјални и људски ресурси су битан фактор функционисања полицијске организације и представљају основ за доношење одлука о алокацији ресурса. У раду се истражују могућности коришћења модела максималног покривања при решавању локацијских проблема, уз употребу ГИС технологија као средства подршке у одлучивању у Полицијској управи у Зрењанину. Истраживање је илустровано практичним примерима, а све у циљу оптимизације и рационалне употребе (ангажовања) ресурса полицијске управе. Резултати истраживања одговарају на питање које су то локације на којима треба да се налазе патроле полиције како би биле ефикасније и ефективније у обављању задатака као што је сузбијање криминалитета и непосредном лишењу слободе учинилаца кривичних дела. Ограничења рада се односе на решавање локацијских проблема само једне полицијске управе коришћењем једног софтвера и метода, као и мањак истраживања која се односе на криминална жаришта.

СТЕПИНАЦ О СРБИМА И ГЕНОЦИДУ 1934–1943.

Stefan Radojković — 2025-06-20