Финансијска писменост – како то раде најбољи
Sažetak
Најшире прихваћено одређење појма финансијске писмености је дефиниција коју је дао ОЕЦД, а која укључује свест, знања, вештине, ставове и понашања. Појам финансијске писмености потребно је разликовати од појмова финансијског образовања, финансијског знања и финансијске културе. Резултати истраживања показују да је финансијска неписменост широко распрострањена, те је генерално потребно више пажње посвећивати овом аспекту образовања. Након дефинисања основних појмова, у раду су приказана искуства у организовању и праћењу ефеката финансијског образовања из три земље (Естонија, Финска, Холандија) чији ученици су постизали висок ниво финансијског знања на међународним тестовима у поређењу са другим земљама учесницама. Такође је представљено на који начин је у тим земљама организовано финансијско образовање, са циљем процене колико су њихова искуства применљива у нашим условима. Досадашња искуства су показала да најбоље резултате даје финансијско образовање које почиње већ у средњој школи, чије су главне карактеристике интердисциплинарни приступ и стална подршка наставницима. Евидентне су и значајне разлике, односно, неке групе становника имају нижи ниво финансијске писмености, што упућује и на потребу различитих приступа у њиховом образовању.
Reference
Amagir, A., Groot, W., Maassen van den Brink, H., & Wilschut, A. (2020). Financial literacy of high school students in the Netherlands: knowledge, attitudes, self-effi-cacy, and behavior. International Review of Economics Education, 34, 100-185.
Balabanić, I. (2020). Razlozi, učestalost i izvori informiranja mladih o financijskim pitanjima. Media, culture and public relations, 11, 53-63.
Csiszárik-Kocsir, Á., & Garai-Fodor, M. (2018). Why Is It Important To Learn Finan-ces? Results Based on the Opinion of Z Generation. Poslovna izvrsnost Zagreb, XII(2), 41-57.
Erceg, N., Galić, Z. i Vehovec, M. (2019). Što određuje financijsku pismenost? U potrazi za relevantnim odrednicama. Revija Za Socijalnu Politiku, 26(3), 293-313.
Kalmi, P., & Ruuskanen, O. P. (2019). Financial literacy and retirement planning in Finland. Journal of Pension Economics and Finance, 17(3), 335-362.
Lusardi, A., & Mitchell, O. (2011). Financial literacy around the world: An Overview, National bureau of economic research, 17(4), 1-14.
Mandmaa, S. (2021). How to Promote Personal Financial Education - Findings from Finnish University Students’ Financial Literacy Study. International Journal of Educational Technology and Learning, 10(1), 8-25.
OECD (2012). OECD INFE guidelines on financial education in schools. Paris: OECD.
OECD (2020). PISA 2018 Results (Volume IV): Are Students Smart about Money? Paris: PISA, OECD Publishing.
Pkder, K., Riitsalu, L., & Kroos, K. (2020). Financial education in Estonia. In K. De Beckker, K. De Witte, & O. Holz (Eds.), Financial Education: Current Practices and Future Challenge (pp. 87-109). Münster: Waxmann.
Potrich, A. C. G., Vieira, K. M., & Kirch, G. (2018). How well do women do when it comes to financial literacy? Proposition of an indicator and analysis of gender differences. Journal of Behavioral and Experimental Finance, 17, 28-41.
Rosacker, K. M., & Rosacker, R. E. (2016). An exploratory study of financial literacy training for accounting and business majors. International Journal of Manage-ment Education, 14(1), 1-7.
Standardi opštih međupredmetnih kompetencija za kraj srednjeg obrazovanja (2013), Službeni glasnik Republike Srbije. Br. 117.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Beograd (2013). Pravilnik o opštim standardima postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja i srednjeg stručnog obrazovanja u delu opšteobrazovnih predmeta.
Илић, М. (2018). Значај финансијског образовања и васпитања и модели за његово укључивање у програме наставе и учења за основну школу. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Завод за унапређивање образовања и васпитања.
