Искуства наставника у раду са децом са сметњама у развоју
Sažetak
Наставници се често помињу међу кључним факторима квалитета наставног процеса, а сматра се да су наставници са искуством у раду са децом са сметњама сигурнији у своја професионална знања и вештине и имају висока очекивања од својих ученика, упркос чињеници да неки од њих могу имати тежи степен развојне сметње. Успешна реализација инклузивног образовања у смислу смештања ученика са сметњама у учионице у оквиру редовног система образовања и васпитања могла би допринети компетентности наставника у овој области, али и њиховој мотивацији да пруже одговарајуће инструкције и помоћ. Циљ истраживања јесте утврдити са којим типом развојних сметњи су се наставници најчешће сусретали у оквиру директног рада у образовању. Узорак је чинило 288 наставника, а коришћен је упитник сачињен за потребе овог истраживања. На основу резултата добијених истраживањем, утврђено је присуство разлика у типу сметњи код ученика укључених у редован систем образовања, у односу на школе за образовање деце са сметњама у развоју, као и веће присуство деце са сметњама у развоју у старијим разредима основне школе. Такође, присутне су и разлике у типу сметњи са којима наставници имају искуство међу запосленима у градским срединама у односу на запослене у сеоским срединама.
Reference
Bandura, A. Self-efficacy: The exercise of control. New York, NJ: Freeman Lawrence; 1997.
Beacham, N., & Rouse, M. (2012). Student teachers’ attitudes and beliefs about inclusion and inclusive practice. Journal of Research in Special Educational Needs, 12(1), 3-11. https://doi.org/10.1111/j.1471-3802.2010.01194
Dragojević, T. N., & Letić-Lungulov, M. M. (2022). Efekti očekivanja nastavnika na motivaciju učenika za učenje. Norma, 27(1), 29-40. https://doi.org/10.5937/norma27-37537
Ernst C, Rogers MR. Development of the inclusion attitude scale for high school teachers. J Appl Sch Psychol. 2009;25(1):305-22
Kosko KW, Wilkins JLM. General educators’ in-service training and their self-perceived ability to adapt instruction for students with IEPs. The Professional Educator. 2009;33(1):1-10.
Donohue, D. K., & Bornman, J. (2015). South African teachers’ attitudes toward the inclusion of learners with different abilities in mainstream classrooms. International Journal of Disability, Development and Education, 62(1), 42-59. https://doi.org/10.1 080/1034912X.2014.985638
Fazlagić, A., Kolić, M. Samoefikasnost nastavnika razredne nastave za inkluzivno obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju. Naučne publikacije državnog Univerziteta u Novom Pazaru, Serija B: Društvene & humanističke nauke. 2018; 2(1):153-64.
Habulin, L. (2018). Stavovi i kompetencije školskih pedagoga za inkluzivnu praksu. Diplomski rad. Rijeka: Filozofski fakultet.
Horzum, T., & Izci, K. (2018). Preservice Turkish teachers’ views and perceived competence related to inclusive education. Journal of Education and E-Learning Research, 5(2), 131-143.
Hrnjica, S., Sretenov, D. (2007). Deca sa razvojnim teškoćama u redovnim osnovnim školama u Srbiji, Istraživačka studija. Beograd: Save the Children.
Јаблан, Б. Ђ., & Максимовић, Ј. М. (2020). Развој инклузивног образовања из угла наставничких компетенција - стање, проблеми и перспективе. Зборник радова Педагошког факултета, Ужице, 22, 85-100. https://doi.org/10.5937/ZRPFU2022084J
Jovanović-Popadić, A. (2016). Inkluzivno obrazovanje: Ideja i praksa. Sinteze, 10, 35- 46.
Kalmar, L., & Janković, A. (2021). Kompetencije nastavnika razredne nastave kao činilac efikasnosti obrazovanja u savremenoj školi. Norma, 26(2), 149-157.
https://doi.org/10.5937/norma2102149K
Karić, T., Mihić, V., Korda, M. (2014). Stavovi profesora razredne nastave o inkluzivnom obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju. Primenjena psihologija, 7 (4), 531-548.
Knežević Florić, O., Ninković, S., Tančić, N. (2018). Inkluzivno obrazovanje iz perspektive nastavnika: uloge, kompetencije i barijere. Nastava i vaspitanje, 68 (1), 7-22.
Malinen O, Savolainen H, Engelbrecht P, Xu J, Nel M, Nel N. Exploring teacher self-efficacy for inclusive practices in three diverse countries. Teach Teach Educ. 2013;33(1):34-44.
Nikolić, S. (2017). Implementacija inovativnih modela u inkluzivnoj nastavi. Norma, 22(1), 53-61.
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualnim obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje (2010). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 76/2010.
Rajšli-Tokoš, E. (2020). Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Norma, 25(1), 31-42. https://doi.org/10.5937/norma2001031R
Skenderović, I., Kadrić Aljković, S., Kriještora, F., Fetić, M. (2018). Inkluzivno obrazovanje djece ometene u razvoju. Educa, (11), 85-92.
Skočić Mihić, S., Gabrić, I., Bošković, S. (2016). Učiteljska uvjerenja o vrijednostima inkluzivnog obrazovanja. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 52 (1), 30-41.
Unianu, E. M. (2012). Teachers’ attitudes towards inclusive education. Procedia - Social and Behavioral Sciences 33 (1), 900-904. DOI:10.1016/j.sbspro.2012.01.252
Vlah, N., Međimorec Grgurić, P., Baftiri, Đ. (2017). Demografska i profesionalna obilježja srednjoškolskih nastavnika u relaciji sa stavovima prema edukacijskom uključivanju. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 53 (1), 86-100.
Vukobrat, A. (2016). Istorijski pregled razvoja ideje o inkluzivnom vaspitanju i obrazovanju, Norma, XXI(2), 299–310.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2017). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2017.
Џинкић, О. (2019). Историјски приказ реформних педагошких идеја – данашњи исходи и достигнућа. Зборник радова Педагошког факултета, Ужице, 21, 9-26.
Sva prava zadržana (c) 2023 Norma
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.