Ставови учитеља о доприносу медија у настави српског језика и књижевности

Sažetak

Резиме: Циљ овог рада је да се испитају ставови учитеља и ученика о увођењу медијске културе и употреби савремених медија у настави српског језика и књижевности у млађим разредима основне школе. У истраживању је примењена дескриптивна метода, техника истраживања је анкетирање, а инструменти истраживања су анкетни упитник за учитеље и анкетни упитник за ученике. Анкетним упитником за учитеље се желе утврдити мишљења и ставови учитеља о употреби медија у настави српског језика и књижевности у млађим разредима основне школе, као и учесталост коришћења медија у пракси и садржи питања отвореног, затвореног и комбинованог типа. Анкетни упитник за ученике садржи питања затвореног, отвореног и комбинованог типа и њиме се желе испитати ставови ученика млађих разреда о учесталости примене медија у настави и ефектима који они пружају. Популацију чине ученици првог, другог, трећег и четвртог разреда Основне школе „Петар Петровић Његош“ у Врбасу и учитељи из основних школа Врбаса, Куцуре и Савиног Села. Подаци приказују да су учитељи свесни дидактичких потенцијала медија у настави и да они доприносе бољој активности ученика, подизању трајности знања и квалитетнијој настави. Иако учитељи сматрају да медији могу имати позитиван утицај на образовање, нису у могућности да их у довољној мери употребљавају у наставној пракси јер саме школе у којима раде нису у довољној мери опремљене иновативним комуникационо-информационим технологијама. Овакво стање се коси са жељама и мишљењима ученика који су се изјаснили да би им било занимљиво да на часу уче уз емисије и филмове и да би њихов успех у школи био бољи уколико би учитељи употребљавали савремена средства у настави.
Кључне речи: медији, допринос медија, инфорационо-комуникативна средства, српски језик и књижевност, медијска писменост, традиционална настава, иновације у настави