Norma

Eвалуација програма интеркултуралне размене: пример искуства ученика основних школа и њихових родитеља

Isidora Drljaca, Bojana Perić Prkosovački — Thu, 24 Jul 2025 23:40:47 +0200

Рад представља евалуацију утицаја ученичке интеркултуралне размене на учеснике размене као и на њихове породице из мањих и већих средина. Циљ рада је исказивање важности ученичких интеркултуралних размена за идентификовање потреба појединаца и откривање идентитета, развијање међукултуралне емпатије, превазилажење стереотипа и предрасуда као и оспособљавања ученика за рад у тимовима са људима различитих култура. Кроз искуства интеркултуралних размена, развијају се и међупредметне компетенције као и кључне компетенције које сваки грађанин треба да има да би просперирао у друштву. Од посебне важности је и омогућавање младим особама да позитивна искуства пренесу својој околини да би се створио позитиван утицај на целокупно друштво, подстакла инклузивност и допринело стварању новог и разноврснијег света. У сврху овог истраживања коришћен је узорак од 42 учесника пројекта (ученика седмог разреда основне школе) и 36 родитеља учесника. Резултати показују да учесници и њихове породице разумеју важност интеркултуралних размена и да подстичу њихово даље имплеметирање у формално образовање без обзира на то да ли долазе из мањих или већих средина. Ипак, могу се уочити неки заједнички ставови у вези са одређеним аспектима интеркултуралне размене код група из истих средина. Евалуацијом рада ученичке интеркултуралне размене може се уочити да су ученици у великој мери допринели да се побољша клима у школи, повећа толеранција а смањи насиље.

Пeрцeпциja вaспитaчa o eфeктимa eдукaтивних рaчунaрских игaрa у oблaсти сoциo-eмoциoнaлнoг рaзвoja дeцe прeдшкoлског узраста

Anastasija S. Stanojević, Zorica Č Stanisavljević Petrović, Marija R Marković — Thu, 24 Jul 2025 23:45:32 +0200

Дoсaдaшњa истрaживaњa eфeката eдукaтивних рaчунaрских игaрa у oблaсти сoциo-eмoциoнaлнoг рaзвoja дeцe нajчeшћe су билa усмeрeнa нa упoтрeбу дигитaлних aлaтa у стaриjој шкoлскoј доби или aдoлeсцeнциjи, док је мањи број посвећен деци предшколске доби. Циљ нашег истрaживaњa je испитивaњe перцепција вaспитaчa o утицajу рaчунaрских игaрa нa eмoциoнaлну рeгулaциjу, прoсoциjaлнe, кao и вeштинe сaрaдњe и тимскoг рaдa дeцe прeдшкoлске доби. У истрaживaњу je учeствoвaлo 188 вaспитaчa сa тeритoриjе Србиje чиje су пeрцeпциje aнaлизирaнe у oднoсу нa гoдинe стaрoсти, гoдинe рaднoг стaжa, мeстo рaдa и стeпeн стручнe спрeмe. Нa oснoву рeзултaтa истрaживaњa мoжe сe кoнстaтoвaти дa су услeд нeмoгућнoсти примeнe рaчунaрских игaрa збoг oскуднe oпрeмљeнoсти устaнoвa дигитaлним aлaтимa, па тако и недовољног искустaвa, вaспитaчи примaрнo нeoдлучни, a затим и несагласни при прoцeни пoзитивних eфeкaтa игрaњa eдукaтивних рaчунaрских игaрa нa сoциjaлни и eмoциoнaлни рaзвoj предшколске дeцe. Укрштaњeм нeзaвисних вaриjaбли истрaживaњa устaнoвљeнo je дa jeдинo гoдинe стaрoсти вaспитaчa утичу стaтистички знaчajнo нa њихoвe стaвoвe o испитивaнoj тeмaтици, при чeму стaриja кaтeгoриja испитaникa пoзитивниje прoцeњуje eфeктe игрaњa eдукaтивних игaрa у поређењу са вaспитaчима кojи припaдajу млaђoj кaтeгoриjи из узoркa нашег истрaживaњa.

Informisanost javnosti o području logopedskog rada

Jelena Kerkez, Vesela Milankov, Jelena Radonjić, Andrea Dumendžić, Erna Ćatović — Thu, 24 Jul 2025 23:47:20 +0200

Logopedi su stručnjaci koji se bave prevencijom, detekcijom, procenom, dijagnostikom, terapijom, savetovanjem i naučnim istraživanjima poremećaja komunikacije i gutanja kod osoba svih životnih dobi. Iako je logopedska delatnost u Republici Srbiji zakonski prepoznata, njena regulacija i institucionalna podrška ostaju nedovoljno razvijene što ovu profesiju suočava sa brojnim izazovima. Glavni cilj ovog istraživanja je ispitivanje informisanosti javnosti o području logopedskog rada. Uzorak je činilo 207 ispitanika različite starosti. Za potrebe ovog istraživanja napravljen je upitnik u on-line formatu koji je bio plasiran putem neformalnih grupa i društvenih mreža. Najveći broj ispitanika naveo je da su najviše informacija o logopediji dobili od prijatelja, a informacije takođe prikupljaju i iz ličnog iskustva. Pored toga, najveći broj ispitanika smatrao je da su deca sa artikulacionim poremećajima najčešći korisnici logopedskih usluga, dok je mali broj ispitanika smatrao da deca sa poremećajem fluentnosti zahtevaju tretman. Ispitanici su najvećim delom smatrali da dete treba odvesti logopedu ukoliko nije progovorilo do 18. meseca života, a dokazano je i da ne postoji statistički značajna razlika između informisanosti zaposlenih u ustanovama u kojima jeste i u kojima nije zaposlen logoped, kao ni između ispitanika različitih obrazovnih nivoa.

Фактори који утичу на спремност детета за полазак у школу

Sandra Glamočak, Jovana Uzelac, Špela Golubović — Thu, 24 Jul 2025 23:48:21 +0200

Полазак у школу представља важан корак у развоју сваког детета, а спремност за школу одређена је комбинацијом различитих фактора. Она се не односи само на стицање одређених знања и вештина већ подразумева целокупну припремљеност детета за школско окружење. Циљ овог рада јесте да се кроз наративни преглед емпиријских и прегледних истраживања идентификују и анализирају кључни фактори који утичу на спремност детета за полазак у школу. Теоријски оквир рада представља Теорија еколошких система, која омогућава свеобухватно сагледавање узајамних утицаја различитих система на развој детета. Литература је прикупљена коришћењем Google Scholar, PubMed и Web of Science базе података. У анализу су укључени радови истраживачког и прегледног карактера. Преглед литературе показао је да постоји низ различитих фактора који могу да остваре позитиван али и негативан утицај на спремност за полазак у школу, а тичу се детета, породице и школског система. Анализирани резултати показују да се спремност за полазак у школу не може посматрати изоловано, већ као исход утицаја више међусобно повезаних фактора, од когнитивних и емоционалних способности детета, преко родитељске укључености и социоекономског статуса породице, до подршке коју нуди сам школски систем кроз припремљене наставнике и подстицајно окружење. Ови налази могу послужити као смернице за унапређење политика и пракси које се односе на припрему деце за школу, омогућавајући им лакшу транзицију и боље услове за успех у школском окружењу. Тиме се наглашава значај координисаног деловања свих актера укључених у процес раног образовања и развоја.

Скривени родни курикулум уџбеника у Републици Србији

Nevena Grozdanovski, Simona Bekic — Thu, 24 Jul 2025 23:49:35 +0200

Многи документи у Републици Србији помињу родну равноправност као један од кључних концепата и циљева образовања и васпитања. Ипак, литература усмерава пажњу на школу као место репродукције родних неједнакости. Уџбеници се издвајају као основни инструменти преноса како формално прописаних, тако и имплицитних садржаја, укључујући и оне у вези са родом. На овај начин могу се, између осталог, ојачавати и одржавати различити родни стереотипи и неједнакости. Имплицитни садржаји који преносе родне поруке називају се скривеним родним курикулумом, који, иако имплицитан, може имати утицај на понашање ученика и ученица и развој њихових ставова према мушкарцима и женама. Циљ овог рада јесте да пружи систематизацију досадашњих увида у испитивању родне осетљивости уџбеника за основне и средње школе. Како би се установило присуство имплицитних родних порука у домаћим уџбеницима, извршена је анализа литературе од 2006. до 2025. године. У анализу је уврштено шест радова са тематиком родне димензије уџбеника за основну и средњу школу, а подаци су категорисани с обзиром на текстуалне или визуелне репрезентације родних улога у уџбеницима. У анализираном материјалу увиђа се мања заступљеност жена (визуелно и тематски) у уџбеницима, јасна стереотипизација улога жене кроз породичну, а мушкарца кроз професионалну сферу, као и генерална неупотреба родно осетљивог језика. Ауторке наглашавају значај уџбеника као извора родних (не)једнакости и дају препоруке за даља истраживања.

Игра „Бекство из собе“ као иновативно наставно средство

Ana Đorđević — Thu, 24 Jul 2025 23:50:49 +0200

Савремена настава захтева ученика као активног учесника у наставном процесу. Један од изазова са којима се наставници сусрећу је управо мотивација ученика за учење. Игра, као активност блиска деци, може бити изузетно наставно средство уколико је прилагођена циљевима наставе и учења. „Бекство из собе“ је популарна игра заснована на тимском раду, откривању трагова и решавању загонетки како би се побегло из закључане просторије у предвиђеном времену, што подразумева одређену дозу мистерије и уживљавања у причу. Могуће ју је креирати у просторији, али и у дигиталном формату. Наставници широм света препознали су могућности примене ове игре у настави и бенефите које доноси. Циљ овог рада је да представи концепт саме игре, као и њене бенефите ако се на правилан начин користи у настави. Из релевантне литературе изабрани су примери примене ове игре у настави. Осим што захтева сарадњу и тимски рад, ова игра утиче и на развој вештина попут решавања проблема, логичког и критичког мишљења, креативности, анализе података, а због приче, која је саставни део игре, развија машту, а уз то може опонашати и реалне животне ситуације и тако захтевати од ученика да се у њима снађу. Оно што би могло бити препрека наставницима да је користе у настави је време потребно за креирање игре и загонетки, као и ресурси које најчешће сами обезбеђују. На основу увида у литературу закључено је да ова тема код нас још увек није довољно истражена и поред свих потенцијала које нуди, те овај рад може бити полазиште за будућа истраживања.