Norma

Ispitivanje faktora koji doprinose (ne)vakcinisanju adolescenata

Lidija Jerković — Tue, 26 Dec 2023 11:43:06 +0100

Cilj ovog istraživanja je bio ispitivanje grupe psiho-socijalnih prediktora koji najbolje razlikuju vakcinisane od nevakcinisanih adolescenata. U odabiru prediktora koji su ispitivani oslonili smo se na rezultate ranijih istraživanja kao i na pretpostavke Teorije verovanja o zdravlju i Pristupa promišljene akcije o tome koji faktori determinišu odluku osobe da se vakciniše ili ne. Racional za organizovanje istraživanja je zabeleženi trend većeg oklevanja da se primi vakcina što je postalo posebno izraženo u okolnostima pandemije koronavirusom. Istraživanje smo sproveli nad adolescentima iz razloga što je oklevanje prema vakcini najviše izraženo kod njih a istovremeno je na njima sprovedeno najmanje istraživanja. U svrhu odgovaranja na istraživačko pitanje, organizovano je krossekciono istraživanje u kojem je inicijalno učestvovalo 833 ispitanika da bi nakon sređivanja matrice uzorak činilo 607 ispitanika (59,2 % ispitanica) uzrasta od 14 do 28 godina (AS = 19.00 SD = 2.98). Prikupljeni su podaci o nameri ispitanika da se vakcinišu, o stavovima koje imaju o vakcini, o socijalnoj normi, opaženoj kontroli, o nivou znanja o vakcinama, konspirativnim uverenjima, o poverenju u nauku, vlast i zdravstveni sistem, o strahu od posledica vakcine, o percepciji podložnosti da se razbole i o vakcinalnom statusu članova porodice i prijatelja. Nad podacima je sprovedena diskriminativna analiza i izdvojena je jedna značajna funkcija. Rezultati otkrivaju da preko dve trećine ispitanih adolescenata nije primilo nijednu dozu vakcine, da u proseku imaju više negativne nego pozitivne stavove, da imaju veoma skromna znanja o vakcinama, da u značajnoj meri veruju u teorije zavere te da imaju nisko poverenje u nauku, vlast i zdravstveni sistem. Varijable koje najbolje diskriminišu vakcinisane od nevakcinisanih adolescenata su namera da se vakcinišu, pozitivni stavovi, subjektvna norma, kao i znanje i poverenje u nauku. Rezultati favorizuju konstrukte Pristupa promišljene akcije u odnosu na Teoriju verovanja o zdravlju. Sveukupmo, rezultati imaju praktične implikacije i mogu poslužiti kao osnova za kreiranje promotivnih kampanja i programa rada sa adolescentima.

Начини реаговања жртава у случајевима вршњачког насиља у Београдским средњим школама

Adrijanа Grmuša — Tue, 26 Dec 2023 11:45:11 +0100

У раду су представљени резултати истраживања о начинима реаговања жртава у случајевима вршњачког насиља и везама између начина реаговања и пола и узраста жртава. Истраживање је реализовано током школске 2020/2021. године применом анкетног испитивања 1506 ученика од II до IV разреда у 19 средњих школа на подручју школске управе Београд. Главни резултат истраживања је да су избегавање насилника и узвраћање насилнику најчешћи начини реаговања жртава и да већина жртава не тражи заштиту. Утврђене су значајне подударности, али и разлике, у односу на досадашње резултате у вези са начином реаговања жртава у основним школама у Србији. Две су подударности: 1) на врху листе најчешћих начина реаговања се налази избегавање насилника; и 2) када жртве траже заштиту, чешће је траже од одраслих него од вршњака и чешће од наставника него од родитеља. С друге стране, утврђене су две разлике: 1) редослед осталих начина реаговања на листи је различит, при чему је трпљење насиља чешће код жртава из основне школе, а узвраћање чешће код жртава из средње; и 2) у основним школама су утврђене везе између начина реаговања жртава и њиховог пола и узраста, док у средњим школама нису. У односу на школе у иностранству, резултати се подударају у погледу тога да већина жртава не тражи заштиту, а разлике постоје у случају када жртве траже заштиту – у иностранству је чешће траже од вршњака него од одраслих и чешће од родитеља него од наставника, док је у Београду супротно.

Percepcija nastavnika o primeni informaciono-komunikacione tehnologije u realizaciji nastave kod učenika sa intelektualnom ometenošću u inkluzivnom obrazovanju

Zoran Miroslav Kovačić, Biljana Milanović-Dobrota — Tue, 26 Dec 2023 11:45:48 +0100

Informaciono-komunikacione tehnologije u radu sa učenicima sa intelektualnom ometenošću u školskom okruženju može da utiče na poboljšanje njihovih akademskih, ali i kompetencija koje mogu da utiču na njihov odnos sa vršnjacima u školi. Cilj ovog istraživanja je ispitivanje percepcije nastavnika o upotrebi Informaciono-komunikacione tehnologije u radu sa učenicima sa intelektualnom ometenošću u inkluzivnom okruženju s posebnim osvtom na određene sociodemografske karakteristike. Uzorak je obuhvatio 73 ispitanika koji rade u osnovnim školama na teritoriji Republike Srbije. Za potrebe istraživanja korišćena je Skala percepcije nastavnika prema korišćenju informaciono-komunikativnih tehnologija (Teachers' perceptions towards Information and communications technologis in teaching-learning process). Rezultati su pokazali da pojedine karakteristike nastavnika utiču na percepciju upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija. Ispitanici koji imaju manje radnog staža statistički značajno imaju bolje stavove prema upotrebi asistivne tehnologije u radu sa učenicima sa intelektualno ometenošću u inkluzivnom okruženju, dok nisu ustanovljene statistički značajne razlike u odnosu na pol, mesto škole i vrstu radnog mesta. Dobijeni rezultati ukazuju na razvijanje pozitivnih odnosa prema upotrebi novih vrsta tehnologije u radu sa učenicima sa intelektualnom ometenošću u inkluzivnom okruženju, kao i na potrebu daljeg razvoja inkluzivne kulture i prakse školskom okruženju.

Вредновање информалног образовања у високом образовању

Helena Ćetojević — Tue, 26 Dec 2023 11:46:25 +0100

Информално образовање произилази из свакодневних и спонтаних активности везаних за посао, породицу или слободно време и није организовано или структурисано у смислу циљева, времена или подршке учењу. Та непосредност, природност и луцидност су његове главне одлике, а уједно и својства по којима се разликује од формалног и неформалног образовања. Услед сталних технолошких и друштвених промена, подвлачи се неопходност оптимизације информалног образовања и подстицање флексибилније образовне путање. Процес валидације индивидуалних знања, вештина и способности је врло комплексан и захтева подршку целокупног образовног система и друштва. Циљ овог рада био је да истакне бенефите и значај компетенција стечених путем информалног учења. Кроз примере добре праксе иностраних универзитета отворила су се питања могућности спровођења валидације информалног образовања на универзитетима у Србији. Крајњи фокус рада био је на недовољној афирмацији информалног образовања, системским и процедуралним ограничењима и предлозима за њихово превазилажења у ближој будућности.

Аутономија ученика као циљ васпитања и образовања

Suzana Munćan — Tue, 26 Dec 2023 11:46:54 +0100

У раду је разматрана аутономија ученика као део циља васпитања и образовања у контексту модернизације школе. Сам појам аутономија ученика нема јединствену дефиницију. Заговорници аутономије ученика у својим теоријским поставкама истичу колико је њен развој важна вредност за човека XXI века. У сажетом разматрању циљева образовања појединих напредних образовних система уочено је да школе донекле подржавају аутономије ученика, што варира међу различитим образовним системима. У образовном систему Републике Србије тежиште циља васпитања и образовања је на стицању знања и вештина, а далеко мање на личности ученика и његовом индивидуалном развоју. Ниво аутономије ученика наглашен је у већем обиму у оквиру изборних предмета, ваннаставних активности (секција) и ваншколских активности. У раду је истакнуто да питање уважавања ученикове личности, развоја његових потенцијала и промовисања аутономије у школском контексту треба да се решава кроз циљ образовања и васпитања, односно да је циљ васпитања и образовања који уважава аутономију ученика неопходан школи модерног доба.

Мултикултурализам у наставним програмима разредне наставе у Републици Србији и Мађарској

Aleksandra Filipović, Anđela Milovanović — Tue, 26 Dec 2023 11:47:26 +0100

Рад представља упоредну анализу приступа мултикултурализму у програмима наставе и учења Републике Србије и Мађарске основношколског образовања од првог до четвртог разреда. Циљ анализе је сагледавање мултикултурализма у контексту прописаних наставних програма поменутих земаља, начина промовисања разноликости и међукултуралног разумевања. Резултати показују да обе земље препознају важност разумевања и поштовања различитих култура и идентитета и подстичу развој емпатије и толеранције међу ученицима. Путем различитих садржаја из области књижевности, уметности и музике наставни програми обеју земаља имају тенденцију да ученике подстичу на уважавање културне разноликости и идентитета. Разлике постоје у наглашеним елементима при чему се наставни садржаји мађарског система више усмеравају ка унапређењу националног мађарског наслеђа, док српски наставни програм наглашава разноликост култура и изван домаћег подручја. На основу увида у приступе мултикултурализму у програмима наставе и учења Републике Србије и Мађарске будућа истраживања могла би се усмерити на дубље испитивање ефикасности ових програма у постизању циљева мултикултурализма у конкретним условима с посебним нагласком на информисаност и обученост наставника за имплементацију ових садржаја, као један од елемената који је у литератури препознат као важан предиктор у остваривању мултикултуралног образовања.

Искуства дигитализације културног наслеђа у различитим установама: Градска библиотека у Сомбору, Црквена библиотека у Апатину и Сомборско певачко друштво

Vesna Milanović Simičić — Tue, 26 Dec 2023 11:47:56 +0100

Циљ овог рада је да прикаже опсег, могућности и ограничења дигитализације културног наслеђа у библиотекама, установама или удружењима која поседују библиотечко-информациону грађу од завичајног и значајног интереса за грађане и историју места у којој се налазе. Истраживање је спроведено у сомборској Градској и матичној библиотеци „Карло Бијелицки”, Црквено-завичајној библиотеци подунавских Немаца у Апатину и Сомборском певачком друштву. Уочени проблем је како да се у мањим срединама континуираном дигитализацијом сачувају старе и ретке књиге, периодика, записи или документи и каква је подршка за то неопходна. Резултат спроведеног истраживања односи се на различите установе у сличном проблему које повезује разноврсна завичајна грађа и исти циљ, а то је да дођу до што већег броја корисника и новчаних средстава да би покренули процес дигитализације, сачували богату баштину и уступили је у дигиталној форми читалачкој публици. Закључак је да је неопходно: континуирано обезбедити финансирање дигитализације у свим установама културе које имају културно-завичајну грађу, боље надокнаде за запослене, омогућити видљивост оних удружења или организација које могу равноправно конкурисати за пројекте дигитализације, без обзира како су административно у систему регистровани. Описани и наговештени проблеми су резултат анализе транскрипта неструктурисаних интервјуа са испитаницима из наведених установа.