Формирање идентитета у процесу инклузивног васпитања и образовања
Sažetak
Резиме:Идентитет представља осећање целовитости личности упркос промена у личности и око ње. Генерално, можемо говорити о постојању личног и социјалног идентитета- слике о себи као појединцу у оквиру групе којој припадамо или опажања себе у контексту заједничког са члановима наше групе, али и са различитостима у односу на друге групе. При том, индивидуе поседују више личних и социјалних идентитета у зависности од тога која нам је социјална група најзначајнија у датом тренутку. Формирање идентитета је процес који, иако најинтензивнији у периоду адолесценције, започиње у детињству. Посебан значај у формирању идентитета имају особе из најближег окружења детета, превасходно породица, а потом и други агенси социјализације попут васпитача, учитеља, вршњака, масмедија итд.Инклузивно васпитање и образовање односи се на рад са децом са посебним потребама што подразумева социјалну инклузију. Дете улази у различите социјалне односе који утичу на његов лични и социјални идентитет. Вршњачке групе у вртићима, разреди у школама представљају специфичне социјалне заједнице које обављају своје социјалне улоге. Васпитно-образовне институције ослањају се на заједничке вредности и обрасце и помажу деци да се на смислени начин односе једни према другима и према друштву у целини. Централно питање јесте шта инклузија значи за појединца. Како се идентитет заснива на слици о себи, а она се увелико формира на основу односа других према нама, прихватање детета са посебним потребама од стране друге деце увелико утиче на елементе идентитета који се формира. Стога је циљ овог рада анализа потенцијала улоге социјалних односа у процесу инклузивног васпитања и образовања на формирање идентитета и његових консеквенци попут самопоштовања, осећања самоефикасности, адекватног односа са другима итд.
Reference
Arnold, j., Silvester, J., Patterson, F., Robertson, I., Cooper, C., Burnes, B. (2005). Work Psychology, Understanding Human Behavior in the Workplace. New Jersey: Prentice Hall.
Boyce, A. (1999). Social and emotional effects of inclusion in special education and inclusion classes. Theses and Disertations. New Jersey:Rowan University.
Charry-Bressan, L., Torres-Aya, L., Rodriguez-Cardenas, E.D.(2023). Educacion inclusive e identidadenestudiantes de secundaria con discapacidadauditiva, Revista Electronica Educare , 27(2), 1-16.
Code, R.J., Zaparyniuk, E.N. (2010). Social Identities, Group Formation, and the Analysis of Online Communities. In Subhasish Dasgupta (Ed.) Social Computing:Concepts, Methodologies, Tools, and Applications (pp.1348-1361). IGI Global.
Cologon, K. (2019). Toward inclusive education: A necessary process of transformation. Report written by Dr Cathy Cologon, Macquaire University for Children and Young People with Disabilities Australia (CYDA).
Cote, E.J. (2009). Identity Formation and Self-development in Adolescence. In R.M. Lerner&L. Steinberg (Eds.), Handbook of adolescent psychology: Individual bases of adolescent development , pp.266-304.JоhnWiley&Sons, Inc.
Dalgaard, T.N., Bondebjerg, A., Viinholt, A.C.B., Filges, T. (2022). The effects of inclusion on academic achievement, socioemotional development and wellbeing of children with special needs, Campbell Systematic reviews, 18(4), 1291-1306.
Ђурић-Здравковић, А., Јапунџа-Милисављевић, М., Гагић, С. (2016). Социјална инклузија особа с тешкоћама у менталном развоју- основне дефиницијске недоумице. У: А. Југовић, М. Јапунџа-Милисављевић, А. Грбовић (Ур.).Социјална инклузија деце са рзвојним сметњама и проблемима у понашању. (161-169). Београду:Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.
Griffiths,M.(1993). Self-identity and Self-esteem: achieving equality in education, Oxford Review of Education, 19(3), 301-317.
Erikson, H.E. (2008). Identitet I životniciklus. Beogrda: Zavod za udžbenike.
Felder, F. (2019). Inclusive education, the dilemma of identity and the common good, Theory and Research in Education, 17(2),213-228.
Jodrell, D. (2010). Social identity and self-efficiency concern to disability labels, Psychology Teaching Review, 16(2), 111-121.
Kamps, L.C., Berman, L.S. (2011). Body Image and Identity Formation: the Role of Identity Distress. RevistaLatinoamericana de Psihologia, 43(2), 267-277.
Katz, H.J., Miller, A.F. (2016). Defining Diversity and adapting Inclusion Strategies on a Global Scale, Practitioner, 48(3), 41-47.
Kulshrestha, K.A., Sharma, P. (2021). Role of Education and Identity for Quality Education, Education, Identity and Quality Education, 10(3), 41-48.
Hattie, J. (2008). Visible Learning: A Synthesis of Over 800 Meta-Analysis Relating to Achieving. London: Routledge.
Lawrence, D.(1996). Enchasing Self-esteem in the Classroom. London: Paul Chapman.
Leien, A., Arcidiakono, F., Baucal, A. (2021). The Dilemma of Inclusive Education: Inclusion for Some or Inclusion for All, Frontiers in Psychology, 12, 121-130.
Lerner, M.R., Steinberg, L. (2009). Handbook of Adolescent Psychology. New York: John Wiley&Sons, Inc.
Luyckx, K., Goossens, L., Soenens, B. (2006). A developmental contextual perspective on identity construction in emerging adulthood: Change dynamics in commitment formation and commitment evaluation. Developmental psychology, 42, 366-380.
Марковић, Е. (2019). Мотивација и учење. Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену-Лепосавићу.
McMaster, Ch. (2014). Elements of Inclusion: Findings from the Field, Kairaranga, 15(1), 42-49.
Montgomery, M.S. (1994). Self/concept and Children with Learning Disabilities: Observer-Child Concordance across six Content-Dependent Domains, Journal of Learning Disabilities, 27, 254-263.
Postmes, T., Baray, G., Haslam, S. A., Morton, T., Swaab, R. (2006). The dynamics of personal and social identity formation. In T. Postmes& J. Jetten (Eds.), Individuality and the group: Advances in social identity (PP. 215-236) London: Sage Publication, Inc.
Reynolds, J.K. (2015). International Encyclopedia of the Social &Behvioral Science. Amsterdam: Elsevier Ltd.
Roberts, W.B., Donahue, M.E. (1994). One Personality, Multiple Selves: Integrating Personality and Social Roles. Journal of Personality, 62(2), 200-218.
Schmidt, M., Čagran, B. (2008).Self-concept of Students in Inclusive Settings, International Journal of Special Education, 23(1), 8-17.
Sedmak, C. (2010). Inklusion und Exklusion in Europa. In Klaus E., Sedmak C.Drueke R, et al (eds.) Identitat und InklusionImeuropaischenSozialraum. Wiesbaden: VS Verlag fur Sozialwissenschaften, pp. 147-164.
Simon, B., Trotschel, R. (2008).Self and SocialIdentity. New Jersey: Blackwell Publishing.
Sinov, V., Fert, O. (2021). Influence of self-esteem on relationships in inclusive educational environment, Koninskie Studia Spoleczno-Ekonomiczne, 7(2), 155/167.
Stjepanović-Zaharijevski, D., Gavrilović, D. (2010). IdentitetiiporodičneorjentacijenaBalkanu, Sociologija, LII(1), 23-40.
Stone, S. (2018). Teaching for Belonging- Inclusive and Identity Responsive Instruction. Toronto, CA: HUMBER University.
Turner, J. C. (1984). Social identification and psychological group formation. In H. Tajfel (Ed.) The social dimension: European developments in social psychology (pp.518-538).
Twenge, M.J., Campbell, W.K. (2010). Birth cohort differences in the Monitoring the Future dataset and elsewhere: Further evidence for Generation. Perspectives in Psychological Science, 5, 81-88.
Van Doeselaar, L. (2020). Identity formation in adolescence and young adulthood: Bringing together different pieces of the puzzle. Iskamp.
Vignoles, V.L., Schwartz, S.J., Luyckx, K. (2011). Introduction: Toward an integrative view if identity. In S.J. Schwartz, K. Luyckx,& V.L. Vignoles (Eds.), Handbook of identity theory and research (pp. 1-27). Springer Science+Business Media.
Vujačić, M. (2011). Uloge nastavnika u inkluzivnomobrazovanju, Pedagogija,LXVI(3), 384-394.
Vuletić, S., Todorović, V. (2016). Ulogakomunikacije u procesuformiranjakulturnogidentiteta, Medijskidijalozi, 9(3), 91-104.
