Psihološki problemi dece i mladih u digitalnom svetu
Sažetak
У савременом свету утицај интернета и информационих технологија је веома велики а старосна граница корисника је све нижа. Из тог разлога је потпуно очекивано питање утицаја на дечји развој и понашање. Ставови научника и јавности су подељени а што се више развијају нове медијске комуникације све је више доказа о њиховом негативном утицају. Циљ рада је сагледавање основних карактеристика утицаја интернета, компјутерских игрица и других медија на децу и младе као и психолошких проблема који се могу јавити. Сматра се чак да прекомерно коришћење савремене технологије комуникације доприноси мењању наших традиционалних, непосредних међуљудских односа, партнерских, вршњачких и односа родитеља са децом који бивају нарушени. То може допринети појави нових “узора” који се проналазе на интернету јер интернет, телевизија и други медији обликују психу савремене деце која проводе 5 до 10 пута више уз њих него у активностима са родитељима. Данашњи млади који су свакодневно сатима на интернету често не умеју једни друге да слушају, нестрпљиви су да искажу оно што желе. Њима недостају битне социјалне вештине за сналажење у стварном друштвеном окружењу јер она немају довољно прилике да у непосредном контакту са најближима развију моћ емпатије. Уместо разговора уживо, они размењују поруке и слике. Дигитално насиље је нарочито раширено на друштвеним мрежама међу младима и децом, управо зато што немају развијену емпатију, емоционалну и социјалну интелигенцију, па зато и нису свесни последица свог непримереног друштвеног понашања на друге особе. Дигитална комуникација је брза и ефикасна за размену информација, доноси мноштво олакшица у свакодневном животу и послу, али јој недостаје непосредност и праћење повратне реакције саговорика, како вербалних тако и невербалних. А управо те повратне информације (сигнали саговорника) су битне у моделовању људски квалитетне комуникације и грађењу здравих односа.
Reference
Argyle, M. (1988.) Bodily Communication. London ; New York : Methuen.
Bandura, A. (1977). Social Learning Theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Bandura, A. (1982). Uloga procesa učenja po modelu u razvoju ličnosti. Proces socijalizacije kod dece (zb), (priredili) Ivan Ivić i Nenad Havelka. Beograd: Zavod za udžbenike.
Baron-Koen, S. (2012). Psihologija zla. Beograd: Clio.
Dunbar, R. (2013). The Science of Love and Betrayal. London: Faber and Faber
Gardner, H.&Davis, K.: The App Generation: How Today’s Youth Navigate Identity, Intimacy, and Imagination in a Digital World. Journal of Youth and Adolescence 43 (8) Доступно на:
https://www.researchgate.net/publication/263546706_Howard_Gardner_and_Katie_Davis_The_App_Generation_How_Today's_Youth_Navigate_Identity_Intimacy_and_Imagination_in_a_Digital_World
Goleman, D. (2020). Emocionalna inteligencija (novo i dopunjeno izdanje). Beograd: Geopoetika.
Goleman, D. (2015). Fokusiranost: neprimetni pokretači izuzetnosti. Beograd: Geopoetika.
Ekman, P. (2009). Telling Lies: Clues to Deceit in the Marketplace, Politics, and Marriage. New York: Norton.
Ekman, P. (2011). Razotkrivene emocije. Beograd: Zavod za udžbenike.
Ивић, И. и сарадници (2021.) „Закључци и препоруке: Стратешки правци развоја Србије У XXИ веку (други циклус) образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије”, Београд: САНУ
Jovanović, B., Vučinić, D., Antonijević, R., (2012.) Uticaj interneta i kompjuterskih igara na vaspitanje i razvoj dece. Beograd: Pedagogija 4/12 (484-494)
Kolucki, B., Lemiš, D.,(2011.) Komunikacija sa decom – načela i prakse za podršku, nadahnuće, podsticaj, obrazovanje i isceljenje. Beograd: UNICEF
Kuzmanović, D., Pavlović, Z., Popadić, D. i Milošević, T. (2019). Korišćenje interneta i digitalne tehnologije kod dece i mladih u Srbiji: rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Mejnard, N., Vajnstin, N. (2019). Škola i disciplina:devet načina upotrebe principa sučeljavanja za uspostavljanje kulture odgovornosti i empatije, Beograd: Eduka.
Svab, D. (2014). Naš mozak – to smo mi: od materice do Alchajmera. Beograd: Plato.
Sigman, A.(2011.) Razmažena generacija, Novi Sad: Psihopolis.
Siegel, D. J.& Payne Bryson, T. (2011). The whole-brain child: 12 revolutionary strategies to nurture your child's developing mind. Bantam Books.
Smol, G. & Vorgan G. (2011). Internet mozak: kako digitalna civilizacija oblikuje mozgove naše dece. Novi Sad: Psihopolis.
Terkl, Š. (2020). Obnovimo razgovor: moć razgovora u digitalnom dobu. Beograd: Clio.
Terkl, Š. (2011). Sami zajedno: zašto očekujemo više od tehnologije nego jedni od drugih. Beograd: Clio.
Trebješanin, Ž. (2005), „Analiza nelagodnosti u savremenoj kulturi“ (pogovor), u R. Vederil. Kolaps kulture. Beograd: Clio.
Tvengi, Dž. (2018). Internet generacija: dezorijentisanost dece u digitalnom dobu, Novi Sad: Psihopolis.
Требјешанин, Ж. (2008). „Насиље у школама: мотиви, превенција и сузбијање“, у Поремећаји понашања у систему образовања (Зб.), (ур.) Д. Радовановић, Београд: ФАСПЕР.
Требјешанин, Ж., Жикић, Б. (2021). Невербална комуникација: антрополошко-психолошки приступ. Београд: Агапе
Turkl, Sh. (1995). Life on the Screen: Identity in the Age of Internet. New York: Simon & Schuster.
Fišer, H. (2020). Anatomija ljubavi: prirodna istorija parenja, braka i zašto lutamo, Beograd: Čigoja.
Džajls, D. (2011). Psihologija medija. Beograd: Clio.
Vederil, R. (2005). Kolaps kulture, Beograd: Clio.