Povezanost razvojnog poremećaja artikulacije i oralne praksije
Sažetak
Поремећај артикулације је развојни поремећаји који се манифестује у раном развојном периоду. Може настати због примарног поремећаја као што су анатомска одступања и сензорни поремећаји, али могу и постојати без неког јасног узрока као специфични поремећај артикулације, везујући се најчешће за незрелост оралне праксије. Циљ рада је да се утврди учесталост поремећаја артикулације и његова веза са оралном праксијом код деце предшколског узраста. Узорак су чинила деца прдшколског узраста, оба пола, типичног развоја (N=60). Квалитет изговора гласова утврђиван је на основу Тријажног артикулационог теста, док је орална праксија испитана коришћењем Теста оралне праксије. Утврђено је да велики број испитане деце има поремећај у изговору једног гласа или више гласова. Утврђена је статистички значајна повезаност између незреле оралне праксије и поремећаја артикулације (ρ=0.364; p=0.004). Иако постоји значајна повезаност поремећаја артикулације и незреле оралне праксије, без процене других могућих узрока не може се са поузданошћу тврдити да је незрела орална праксија узрок развојног поремећаја артикулације.
Reference
2. Bishop, D. V., & Leonard, L. B. (Eds.). (2014). Speech and language impairments in children: Causes, characteristics, intervention and outcome. Psychology press.
3. Bertagnolli AP., Gubiani MB., Ceron M. & Keske-Soares M. (2015). Orofacial Praxis Abilities in Children with Speech Disorders. Int Arch Otorhinolaryngol, 19(4): 286-92.
4. Benc Štuka, N. (2010). Poremećaj izgovora. U D. Andrešić N. i Benc Štuka (ur), Kako dijete govori?Razvoj govora i jezika, najčešći poremećaji jezično-govorne komunikacije djece redškolske dobi, 19-27. Zagre: Planet Zoe.
5. Bjelić, M. i Đoković, S. (2023). Odnos artikulacije i oralne praksije kod dece oštećenog sluha predškolskog uzrasta. U: Zbornik rezimea: Dani defektologa Srbije, stručno-naučna кonferencija sa međunarodnim učešćem; Zlatibor 16-19. februara, 44-44. Društvo defektologa Srbije.
6. Bilibajkić, R. (2016). Prepoznavanje artikulaciono-akustičkih odstupanja glasova u patološkom govoru. Doktorska disertacija. Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu.
7. Čolić, G. i Savić, J. (2023). Učestalost poremećaja artikulacije kod dece školskog uzrasta. ALOPS 23: Vunerabilnost savremenog doba: pojedinac i porodica, Zbornik rezimea međunarodnog naučnog skupa; Beograd 30. novembra – 1. decembra, str.81. Visoka škola socijalnog rada.
8. Dobrota-Davidović, N. i Ćalasan, S. (2018). Status of orofacial musculature and articulation in children who stutter. Biomedicinska istraživanja, 9(2), 187–195.
9. Golubović, S. i Čolić, G. (2010). Artikulacione sposobnosti dece predškolskog uzrasta. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 16(2), 301-315.
10. Đurić Zdravković, A., Ranković, S., Japundža Milisavljević, M. i Gagić, S. (2017). Artikulacija glasova kod učenika s cerebralnom paralizom i intelektualnom ometenošću. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 16(2), 131-147.
11. Jovičić, S. T. (1999). Govorna komunikacija: fiziologija, psihoakustika i percepcija. Beograd: Nauka.
12. Кostić, Đ., Vladisavljević, S. i Popović, M. (1983). Testovi za ispitivanje govora i jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
13. Mihajlović, B., Cvjetićanin, B., Veselinović, M., Škrbić, R. i Mitrović, S. M. (2015). Articulation of speech sounds of Serbian language in children aged six to eight. Medicinski pregled, 68(7-8), 240-244.
14. Narayanan S., Vijayan K., Vastare Guruprasad M., Prabhu P P. & Barman A. (2022). Oral and Verbal Praxis in Impaired Language Learners. Percept Mot Skills, 129(1): 33-46.
15. Namasivayam, A. K., Shin, H., Nisenbaum, R., Pukonen, M. & van Lieshout, P. (2023). Predictors of Functional Communication Outcomes in Children With Idiopathic Motor Speech Disorders. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 1-16.
16. Punišić, Č., Subotić, M. i Čabarkapa, N. (2009a). The articulatory-acoustic and auditive aspect of sound deviation in pathological articulation. In: Speech and Language, 3rd International Conference on Fundamental and Applied Aspects of Speech and Language, Jovičić S. and Sovilj M. (Eds). Proc., Belgrade, 151-158.
17. Punišić, Č., Subotić, M. i Čabarkapa, N. (2009b). Stability of articulatory-acoustic characteristics in fricatives of the serbian language . Speech, vol. XXVI(2).
18. Punišić, S. (2012). Artikulaciono-akustički i auditivni aspekt odstupanja glasova u patološkom govoru. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu.
19. Ristić, I., Jolović, T. i Čolić, G. (2023). Artikulacione sposobnosti kod dece oštećenog sluha. ALOPS 23: Vunerabilnost savremenog doba: pojedinac i porodica, Zbornik radova međunarodnog naučnog skupa; Beograd 30. novembra – 1. decembra, 183-197. Visoka škola socijalnog rada.
20. Stevanović, D. (2021). Neurorazvojni poremećaji u međunarodnoj klasifikaciji bolesti, 11 izdanje (MKB-11): pregled. Engrami, 43(1), 50-69.
21. Tasić, R., Kekuš, D., Stanisavljević, S. i Antić, G. (2019). Javnozdravstveni značaj poremećaja izgovora glasova kod dece predškolskog uzrasta. Sestrinska reč, 22(78), 19-23.
22. Torres, F., Fuentes-López, E., Fuente, A. & Sevilla, F. (2020). Identification of the factors associated with the severity of the speech production problems in children with comorbid speech sound disorder and developmental language disorder. Journal of Communication Disorders, 88, 106054.
23. Vasić, S. (1971). Razvitak artikulacije kod dece na uzrastu od tri do devet godina.Beograd: Naučna knjiga.
24. Vladisavljević, S. (1997). Patološki nerazvijen govor dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
25. Vuković, M. i Vuković, I. (2010). Procena oralne praksije kod dece sa razvojnom disfazijom. Beogradska defektološka škola, (1), 143-150.
26. Vuletić, D. (1987). Govorni poremećaji, izgovor. Zagreb: Školska knjiga.
27. Vuletić, D. (1990). Test artikulacije. Zagreb: Fakultet za defektologiju Sveučilišta u Zagrebu.
28. World Health Organization. (2020). International Classification of Diseases for Mortality and Morbidity Statistics (11th rev.).