Inkluzija u obrazovanju i oštećenje sluha
Sažetak
Током историје, образовање глувих или наглувих појединаца је значајно еволуирало. У последње време све је већи помак ка инклузивном образовању, наглашавајући једнаке могућности и прилагођену подршку глувим ученицима. Овај рад даје библиометријску анализу литературе о инклузији у образовању глувих, идентификујући кључне трендове и области за даља истраживања. Овом студијом спроведена је библиометријска анализа научних публикација на тему инклузивног образовања и оштећења слуха. Изабрана је база података Дименсионс и подаци су анализирани коришћењем софтверског алата ВОСвиевер. Резултати. Пронађене су четири групе речи које се најчешће појављују. Највећи је зелени кластер, где се најчешће понављају речи „глуви ученик“, „језик“, „двојезично образовање“ и „перспектива“. У плавом кластеру, најистакнутији чворови су речи „глув”, „знаковни језик”, „интервју”, „разред” и „књижевност”. У црвеном кластеру најчешће су речи „инвалидитет“, „заједница“ и „универзитет“. Жути кластер је најмањи и састоји се од свега неколико речи, при чему су најчешће „породица“, „професионалац“ и „старост“. Истраживачи би требало даље да истраже интеграцију технологије у инклузивно образовање за глуве особе, посебно фокусирајући се на развој нових асистивних технологија које могу побољшати приступ информацијама и комуникацији за глуве ученике. Будући истраживачи треба да наставе да раде у сарадњи са појединцима са оштећеним слухом како би осигурали да њихова искуства, потребе и перспективе буду централни за истраживање и развој инклузивне праксе у образовању.
Reference
2. Brennan, M. (2003). Deafness, disability and inclusion: The gap between rhetoric and practice. Policy Futures in Education, 1(4), 668-685. https://doi.org/10.2304/pfie.2003.1.4.5
3. Elizabeth Levesque & Jill Duncan (2024) Inclusive education for deaf students: Pass or fail, Deafness & Education International, 26:2, 125-126. https://doi.org/10.1080/14643154.2024.2341573
4. Eriks-Brophy, A., & Whittingham, J. (2013). Teachers’ Perceptions of the Inclusion of Children With Hearing Loss in General Education Settings. American Annals of the Deaf, 158(1), 63–97. http://www.jstor.org/stable/26234870
5. Hopper, M. J. (2011). Positioned as bystanders: Deaf students experiences and perceptions of informal learning phenomenon (Unpublished doctoral dissertation). University of Rochester, Rochester New York.
6. Lampropoulou, V., & Hadjikakou, K. (2010). An examination of the history of deaf education in Greece and in Cyprus: Determining factors for its development. L1 – Educational Studies in Language and Literature, 10(1), 41-56. https://doi.org/10.17239/L1ESLL-2010.10.01.07
7. Leigh, I. (1999). Inclusive education and personal development. Journal of deaf studies and deaf education, 4(3), 236-245.
8. Lieberman, L. J., Dunn, J. M., Van der Mars, H., & McCubbin, J. (2000). Peer tutors’ effects on activity levels of deaf students in inclusive elementary physical education. Adapted Physical Activity Quarterly, 17(1), 20-39. https://doi.org/10.1123/apaq.17.1.20
9. Love, H. R., & Horn, E. (2021). Definition, Context, Quality: Current Issues in Research Examining High-Quality Inclusive Education. Topics in Early Childhood Special Education, 40(4), 204-216. https://doi.org/10.1177/0271121419846342
10. Nahmias, A. S., Kase, C., & Mandell, D. S. (2014). Comparing cognitive outcomes among children with autism spectrum disorders receiving community-based early intervention in one of three placements. Autism, 18, 311–320. https://doi.org/10.1177/1362361312467865
11. Odom, S. L., Buysse, V., & Soukakou, E. (2011). Inclusion for young children with disabilities: A quarter century of research perspectives. Journal of Early Intervention, 33, 344–356. https://doi.org/10.1177/1053815111430094
12. Padden, C.A., & Humphries, T. (2005). Inside Deaf Culture. Harvard University Press.
13. Plutecka K. (2020). From special education to inclusive education: Changes in the learning process of deaf pupils, “Elementary Education in Theory and Practice,”vol. 15, no. 3(57), pp. 35-48. https://doi.org/10.35765/eetp.2020.1557.03
14. Powers, S. (2002). From concepts to practice in Deaf Education: A United Kingdom perspective on inclusion. Journal of Deaf Studies and Deaf Education, 7(3), 230-243. https://doi.org/10.1093/deafed/7.3.230
15. Schwab, S., Wimberger, T., & Mamas, C. (2019). Fostering social participation in inclusive classrooms of students who are Deaf. International Journal of Disability, Development and Education, 66(3), 325-342. https://psycnet.apa.org/doi/10.1080/1034912X.2018.1562158
16. Xie, Y. H., Potměšil, M., & Peters, B. (2014). Children who are deaf or hard of hearing in inclusive educational settings: A literature review on interactions with peers. Journal of deaf studies and deaf education, 19(4), 423-437.
17. Young, A., Jones, D., Starmer C. & Sutherland, H. (2005). Issues and Dilemmas in the Production of Standard Information for Parents of Young Deaf Children — Parents' Views, Deafness & Education International, 7(2), 63-76. https://doi.org/10.1179/146431505790560400