ПОРЕМЕЋАЈ ГОВОРА – ПОСРЕДНИК У ИНТЕРПЕРСОНАЛНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ
Sažetak
Под говорним поремећајем, уопштено, подразумевају се све сметње у говорном функционисању које на било који начин ремете вербалну комуникацију, без обзира чиме су условљење и како се испољавају. Обично се сматра да говорни поремећај не представља “тешку патологију”. Имајући у виду да је вербална комуникација сложен психо-социјални феномен, она може утицати на функционисање индивидуе у психо-социјалном пољу. Међутим, у психолошко-психијатријској литератури изучавању овог проблема дат је маргинални значај, па је и интересовање за њих сасвим површно.
Говорни поремећај попут поремећене артикулације и флуентности свакој јасно формираној поруци од стране говорника даје „нови изглед“ који нарушава њену јасноћу на путу ка саговорнику. Говорна дисторзија је реметилачки фактор у комуникативном процесу и може се хијерархијски представити у зависности од степена поремећене продукције.
Унапређење сазнања на овом пољу потребно је пре свега у смислу научног и практичног деловања у вези са говорно-језичким поремећајима. Истраживања би требала да укажу на значај адекватних дијагностичких процедура које доприносе унапређењу терапијских процедура као и превенцији комуникативних сметњи и поремећаја.
Reference
Bebout, L., Bradford, A. (1997). Attitudes toward speech disorders: Sampling the views of Cantonese-speaking Americans. Journal of Communication Disorders. Volume 30, Issue 3, Pages 205-229
Borota, V. (2009). Organizacija logopedskog tretmana u prelingvističkom period. Savremeni tretman dece sa posebnim potrebama, (priredio Eminović F.). Beograd: Institut za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“, str. 39−45.
Borota, V. (2004). Sintaksičke konstrukcije u jeziku dece sa razvojnom disfazijom. Doktorska disertacija. Beograd: Defektološki fakultet.
Bugarski, R. (1995). Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
De Nil, L., Brutten, G. (1990). Speech-associated attitudes: Stuttering, voice disordered, articulation disordered, and normal speaking children. Journal of Fluency Disorders, 15 (2), pp. 127–134
Kristal, D. (1996) Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit.
Lurija, A. (2000) Jezik i svest. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Habermas, J. (1984). The Theory of Communicative Action, Volume 1: Reason and the Rationalization of Society. Boston: Beacon Press.
Hartley, P. (1999). Interpersonal communication. Florence, USA: Routledge.
Havelka, N. (1992). Socijalna percepcija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Hill, A., Watson, J., Rivers, D. (2008). Key Themes in Interpersonal Communication: Culture, Identities and Performance. Buckingham: Open University Press
Hrnjica, S. (1991). Ometeno dete-uvod u psihologiju ometenih u razvoju. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Hrnjica, S. (1997). Dete sa razvojnim smetnjama u osnovnoj školi. Beograd: Učiteljski fakultet.
Hrnjica, S. (2003). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti. Beograd: Naučna knjiga nova.
Hrnjica, S. (2008). Zrelost ličnost. Beograd: Zavod za udžbenike.
Keramitčievski, S. (1990). Opšta logopedija. Beograd: Naučna knjiga.
Lurija, A. (2000). Jezik i svest. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Milošević, N., Zelić, M., Čauševac, D. (2011): Psiho-socijalni aspekt kod mladih sa artikulaciono-fonološkim poremećajima, Unapređenje kvaliteta života djece i mladih: II Međunarodna naučno-stručna konferencija. Tematski zbornik. Ur. Marina Vantić-Tanjić i sar. Tuzla: Udruženje za podršku i kreativni razvoj, 481-488.
Milošević, N., Čauševac, D., Zelić, M. (2011): Psihosocijalni pristup artikulaciono-fonološkim poremećajima, Specijalna edukacija i rehabilitacija danas: 5. Međunarodni naučni skup. Zbornik radova. Ur. Nenad Glumbić i Vesna Vučinić. Zlatibor: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, tematski zbornik, pp 315-321.
Radoman, V. (2004). Razvoj teorijskih modela ometenosti i jezička ometenost. Istraživanja u defektologiji, br. 5: 33-48.
Radoman, V. (2003). Psihologija jezika i jezičkih poremećaja. Beograd: Defektološki fakultet.
Rot, N. (1977): Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Rot, N. (2010): Znakovi i značenja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Sanger, D., Moore-Brown, B., Montgomery, J., Rezac, C., Keller, H. (2003). Female incarcerated adolescents with language problems talk about their own communication behaviors and learning. Journal of Communication Disorders. Volume 36, Issue 6, Pages 465-486.
Sharynne, M., Graham, D., Jacqueline, B. (2013). “When he's around his brothers … he's not so quiet”: The private and public worlds of school-aged children with speech sound disorder. Journal of Communication Disorders. Vol.46, Issue 1, Pages 70–83.
Sretenov, D., (2008): Kreiranje inkluzivnog vrtića. Deca ometena u razvoju u redovnoj predškolskoj grupi. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Verıssimo, A., van Borsel, J., & de Britto Pereira, M. (2012). Residual /s/ and /r/ distortions: The perspective of the speaker. International Journal of Speech-Language Pathology, 14(2), 183–186.
Vigotski, L.S. (1977): Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.
Williams, D., Dietrich, S. (2001). Perceptions of communicative disorders: Verification and specification of rater variables. Journal of Communication Disorders. 34, pp. 355–366