Radno okruženje u ruralnim školama: sindrom sagorijevanja i profesionalni stres – razlike između nastavnika koji rade u jednorazrednim i višerazrednim učionicama
Sažetak
Агенда 2030 и Циљеви одрживог развоја (SDGs) наглашавају значај квалитетног образовања и улогу наставника у његовом остварењу. Наставници у руралним школама често се суочавају са специфичним изазовима у радној средини, што може прозроковати професионални стрес и синдром сагоријевања, те негативно утицати на њихове професионалне способности и академска постигнућа ученика.
Циљ овог истраживања је да се испита разлика у радном окружењу, професионалном стресу и синдрому сагоријевања наставника који раде у једноразредним и вишеразредним одјељењима руралних школа
Користио се упитник који се сатојао од података о социодемографским и радним карактеристикама, односу према раду, задовољству радним окружењем, професионалном стресу (Карасеков упитник) и синдрому сагоријевања ( Копенхаген упитник за испитивање синдрома сагоријевања).
Учествовало је 225 наставника који раде у руралним школама у Републици Српској. У вишеразредним одјељењима, више од 60% наставника пријављује синдром сагијоревања, а у једноразредим око 48%. У обје групе настаника само мали проценат наставника пријављује професионални стрес (6% и 9%). Није доказана статистички значајна разлика између наставника у вишеразредним и једноразредним одељењима у погледу односа према раду. Утврђена је статистички значајне разлике у задовољству послом, активношћу и ангажманом ученика и напретком бивших ученика.
Резултати истраживања показују да је индром ссагоревања присутан код значајног броја наставника у руралним школама, посебно код оних који раде у вишеразредним одељењима. Наставници у руралним школама генерално не пријављују висок ниво стреса, што може бити посљедица културолошких и социјалних фактора који утичу на начин перцепције и изражавања стреса. У цјелини, резултати указују да, иако наставници у вишеразредним одјељењима изражавају веће задовољство неким кључним аспектима наставе, попут професионалног испуњења и напретка ученика однос према раду и перцепција сопстевних компетенција је слична код наставника у вишеразредним и једноразредним одјењељима. Резултати овог истраживања могу имати значајан утицај на унапређење образовне политике и менаџмент школа у руралним подручјима, посебно у контексту подршке наставницима
Reference
2. Bakker, A. B. & Demerouti, E. (2017). Job demands–resources theory: Taking stock and looking forward. Journal of Occupational Health Psychology, 22(3), 273–285. doi: 10.1037/ocp0000056
3. Cohen, A., Blake, R.S. & Goodman, D. (2016). Does turnover intention really predict actual turnover? A meta-analytic review. Review of Public Personnel Administration, 36(3), 240-263. doi: 10.1177/0734371X1558185
4. Fokkens-Bruinsma, M. & Canrinus, E.T. (2013). Motivation for becoming a teacher and engagement with the profession: Evidence from different contexts. International Journal of Educational Research, 65,65–74. doi: 10.1016/j.ijer.2013.09.012
5. Hakanen, J. J., Bakker, A. B., & Schaufeli, W. B. (2006). Burnout and work engagement among teachers. Journal of School Psychology, 43(6), 495–513. doi: 10.1016/j.jsp.2005.11.001
6. Howard, S., Johnson, B. (2004). Resilient teachers: resisting stress and burnout. Social Psychology Education, 7, 399–420. doi: 10.1007/s11218-004-0975-0
7. Goddard, J. T. & Foster, R. Y. (2001). The experiences of neophyte teachers: A critical constructivist assessment. Teaching and Teacher Education, 17(3), 349–365. doi: 10.1016/S0742-051X(00)00062-7
8. Ingersoll, R.M. (2001). Teacher turnover and teacher shortages: An organizational analysis. American Educational Research Journal, 38(3), 499–534. https://www.gse.upenn.edu/pdf/rmi/TeacherTurnoverTeacherShortages-RMI-Fall-2001.pdf
9. Kapa R. & Gimbert B. Job satisfation, school rule enforcement, and teacher victimization. School Effectiveness and School Improvement, 29(1), 150–168. doi: 10.1080/09243453.2017.1395747
10. Karasek R, Brisson C, Kawakami N, Houtman I, Bongers P, Amick B. (1998). The Job Content Questionnaire (JCQ): An instrument for internationally comparative assessments of psychosocial job characteristics. Journal Occuptional Health Psychology, 3(4), 322-55. doi: 10.1037//1076-8998.3.4.322.
11. Kristensen, T.S., Borritz, M., Villadsen, E. and Christensen, K.B. (2005). The Copenhagen Burnout Inventory: A new tool for the assessment of burnout. Work & Stress, 19(3).192-207. doi: 10.1080/02678370500297720
12. Locke, E.A. & Latham, G.P. (1991) A Theory of Goal Setting & Task Performance. Academy of Management Review,16(2). doi: 10.2307/258875
13. Marić, N. (2020). Ispitivanje sindroma sagorevanja na poslu i faktora koji utiču na njegov nastanak kod nastavnika u Republici Srpskoj. Doktorski rad. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet. https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/67279/Disertacija.pdf
14. Marić, N., Mandić-Rajčević, S., Maksimović, N. i Bulat, P. (2020). Factors Associated with Burnout Syndrome in Primary and Secondary School Teachers in the Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina)'. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(10). doi: 10.3390/ijerph17103595
15. Marić, N., Mandić-Rajčević, S., Maksimović, N. i Bulat, P. (2021). Professional Stress and Burnout Syndrome in Teachers: Are There Differences Among the Republic of Srpska Regions?. Scripta Medica, 52(1), 28–37. doi: 10.5937/scriptamed52-29174
16. Maslach, C. & Leiter, M.P. (2016). Understanding the burnout experience: recent research and its implications for psychiatry. World Psychiatry, 15(2),103–111. doi: 10.1002/wps.20311
17. Maslach, C., Schaufeli, W.B., & Leiter, M.P. (2001). Job burnout. Annual Review of Psychology, 52(1), 397–422. doi: 10.1146/annurev.psych.52.1.397
18. Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske. (2016). Strategija razvoja obrazovawa u Republici Srpskoj za period 2016-2021 godine. Preuzeto sa: https://vladars.rs/sr-SPCyrl/Vlada/Ministarstva/mnk/PAO/Strategije/Pages/
19. Mojavezi A. & Tamiz M. P. The Impact of Teacher Self-efficacy on the Students Motivation an Achievement. Theory and Practice in Language Studies, 2(3),483-491. doi: :10.4304/tpls.2.3.483-491
20. Opština Foča (2023). Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog područja. Preuzeto sa: https://www.opstinafoca.rs.ba/wp-content/uploads/2023/10/FOCA_Strateski-plan-razvoja-poljoprivrede-i-ruralnih-podrucja-FINAL.pdf
21. Piperac P, Todorovic J, Terzic-Supic Z, Maksimovic A, Karic S. (2021). The Validity and Reliability of the Copenhagen Burnout Inventory for Examination of Burnout among Preschool Teachers in Serbia. Interational Journal Environmental Research and Public Health, 18(13). doi: 10.3390/ijerph18136805.
22. Richards, K. A. R., Hemphill, M. A. & Templin, T. J. (2018). Personal and contextual factors related to teachers’ experience of burnout. Teachers and Teaching: Theory and Practice, 24(7),775–792. doi: 10.1080/13540602.2018.1476337
23. Rude H. & Miller J- K. (2017). Policy Challenges and Opportunities for Rural Special Education. Rural Special Education Quarterly, 37(6). doi: 10.1177/8756870517748662
24. Sale, J. E. M. Kerr, M. S. (2002). The psychometric properties of Karasek’s demand and control scales within a single sector: Data from a large teaching hospital. International Archives of Occupational and Environmental Health, 75(3),145–152. doi: 10.1007/s004200100289
25. Schaufeli, W.B. & Bakker, A.B. (2004). Job demands, job resources, and their relationship with burnout and engagement: A multi-sample study. Journal of Organizational Behavior, 25(3), стр. 293–315. doi: 10.1002/job.248
26. Schunk D. H. (1991) Self-efficacy and academic motivation. Educational Psychologist, 26,207-231. https://libres.uncg.edu/ir/uncg/f/d_schunk_self_1991.pdf
27. Stamenković J. & Maksimović J. (2023). Škole u seoskoj sredini i inkluzivno obrazovanje – stanje i mogućnosti. Sociološki pregled, 57(2),638-664. doi: 10.5937/socpreg57-42786
28. Stelmach L. B. (2011) A Synthesis of International Rural Education Issues an Responses. The Rural Eductator, 32(2),32-42. doi: 10.35608/ruraled.v32i2.432
29. Todorovic J., Terzic-Supic Z., Divjak J., Stamenkovic Ž., Mandic-Rajčevic S., Kocic S., Ukropina S., Markovic R., Radulovic O., Arnaut A., Piperac P., Mirkovic M., Nesic D. (2021). Validation of the study burnout inventory and the Copenhagen burnout inventory for the use among medical students. International Journal of Occupational Medicine andm Environmental Health, 34(6). doi: 10.13075/ijomeh.1896.01726.
30. Vlada Republike Srbije. Strategija razvoja obrazovawa u Srbiji do 2020. godine. Preuzeto sa: https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/STRATEGIJA-OBRAZOVANJA.pdf
31. Vrcelj, S., Zovko, A. i Vukobratović, J. (2017). Uloga pedagoga u prevenciji sindroma sagorijevanja učitelja i odgajatelja. Zbornik Odseka za pedagogiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 26,7–29. doi: 10.19090/zop.2017.26.7-29
32. Watt, H.M.G., Richardson, P.W., Klusmann, U., Kunter, M., Beyer, B., Trautwein, U. & Baumert, J. (2012). Motivations for choosing teaching as a career: An international comparison using the FIT-Choice scale. Teaching and Teacher Education, 28(6),791–805. doi:10.1016/j.tate.2012.03.003
33. World Health Organization (2019). Burn-out an "occupational phenomenon": International Classification of Diseases. Preuzeto sa: https://www.who.int/news/item/28-05-2019-burn-out-an-occupational-phenomenon-international-classification-of-diseases