Obrazovanje i vaspitanje

СВЕТОСАВСКЕ ПРОСЛАВЕ СРПСКИХ ШКОЛА У БИТОЉСКОМ ВИЛАЈЕТУ ОД 1898. ДО 1912. ГОДИНЕ

Vukasin Dedović

РЕЗИМЕ

У раду је реч о светосавским прославамасрпских школа у Битољском вилајету у периоду од 1898. до 1912. године и утицају тих прослава на очување традиције, подизање националне свести и одржавање основних духовних вредности српског народа у овој области. После затварања српских школа и протеривања учитеља за време Велике источне кризе, дозвола за њихово поновно отварање у Битољском вилајету добијена тек марта 1897. године. Српски народје празновао све хришћанске празнике и на тај начин уздизао свој национални дух. Од свих свечаности издвајале су се оне које су посвећене првом српском архиепископу, просветитељу и учитељу Светоме Сави.Покушали смо да на основу сачуване архивске грађе, извештаја дописника Цариградског гласника и релевантне литературе опишемо програм и начин прослављања овог изузетно значајног датума српске историје. Ове прославе показивале су да културни живот Срба у Турској није био замро. Српски народ је у овим прославама и чувању других традиција тражио наду која му је са свих страна одузимана. На основу наведених докумената се може закључити да је Светосавски култ био врло јак код српског становништва у Битољском вилајету, и поред противљења турских власти и притисака бугарске егзархата успостављеног на овој територији. Непризнавање српске народности и притисак са свих страна уједињавало је Србе како би одбранили и сачували своје обичаје. Светосавске прославе у српским школама у Битољском вилајету представљају потврду свести српског становништва о својим коренима и постојању. Жеља српског становништва да овај празник што достојније обележи представља његово тихо али упорно опирање наметнутим проблемима.Разноврсност у решавању проблема показивала је његову духовну снагу и виталност и након вишевековног боравка под турском влашћу.

Примена вештачке интелигенције у образовању – Четбот ChatGPT

Синиша Минић — 2024-12-19

Брзи напредак вештачке интелигенције и обраде природних језика довели су до развоја све софистициранијих и свестранијих језичких модела. Модели вештачке интелигенције могу да креирају нове податке на основу образаца и структура научених из постојећих података. Ови модели могу да генеришу садржај у различитим доменима, као што су текст, слике, музика, видео и др. Генеративни модели вештачке интелигенције ослањају се на технике машинског учења и неуронске мреже да би анализирали, разумели и генерисали садржај који веома личи на резултате које генерише човек. Међу њима, ChatGPT, четбот вештачке интелигенције који је развио OpenAI, појавио се као моћан алат са широким спектром примена у различитим доменима. Последњих година, научне и академске заједнице су посветиле изузетну пажњу истраживању и развоју четбота ChatGPT. Према сервису Google Scholar, до новембра 2024. више од 212.000 чланака је објављено o четботу ChatGPT у разним часописима и конференцијама националног и међународног значаја. Све већи развој четбота ChatGPT значајно ће да преобликује тржиште образовања и изазива забринутост у академској заједници о томе како треба да се подучавају следеће генерације. На пример, ова технологија може да се користи за ефикасно писање чланка или есеја у року од неколико секунди, потенцијално укидајући потребу за људском интервенцијом. У раду биће приказан преглед литературе о могућности примене четбота ChatGPT у настави, кључним изазовима и ризицима у вези са применом у образовању. Употреба четбота као што је ChatGPT и других модела вештачке интелигенције у образовању је област истраживања која нуди многе могућности за побољшање искуства учења за ученике и подршку раду наставника. Међутим, да би се њихов пуни потенцијал за образовање ослободио, кључно је да се приступи употреби наведеног модела са опрезом и критички да се процене њихова ограничења и потенцијалне пристрасности.

ПЕДАГОШКИ ПРИСТУПИ КОЈИ ПОВЕЗУЈУ МУЗИКУ И МАТЕМАТИКУ

Božana Rašković — 2024-12-19

Резиме: У раду се полази од разматрања метода музичког васпитања у XX веку које потенцирају рану музику стимулацију и могућности имлементације и интеграције истих у формирању и развоју почетних математичких појмова. Тежња за повезивањем наизглед неспојивих дисциплина музике и математике отвара питања чији је циљ усмерен на проналажење адекватних педагошких приступа који би били у функцији музичког и математичког образовања и постигнућа, али и укупног развоја деце. Примењујући методу теоријске анализе, извршено је упоређивање различитих концептуалних приступа и резултата спроведених истраживања и закључака аутора. Након разматрања наведених питања, закључено је да сагледане методе истичу значај раног развоја у формирању човека и полазе од поставке да потенцијал и окружење омогућавају детету да изгради себе. Организовање средине која детету омогућава слободу деловањем кроз организоване и спонтне активности у вртићу и школи може допринети дечјем музиком и математичком развоју. Такође, повезивање музичких и математичких садржаја међусобно као и повезивање са свакодневним активностима и постављање ситуација за учење у контекст који је деци близак и познате, као и са садржајима других подручја образовања и васпитања даје основу за успешно учење музике и математике. Педагошке импликације су садржане управо у наведеним препорукама за правилан приступ повезивања музичких и математичких садржаја и креирању подстицајне средине. Будућа истраживања потребно је усмерити на испитивање и могућности унапређивања компетенција професионалаца- васпитача и учитеља које би биле у функцији музичког и математичког образовања и постигнућа, али и укупног развоја деце.

ПОРЕМЕЋАЈ ГОВОРА – ПОСРЕДНИК У ИНТЕРПЕРСОНАЛНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ

Neda Milošević — 2024-12-19

Под говорним поремећајем, уопштено, подразумевају се све сметње у говорном функционисању које на било који начин ремете вербалну комуникацију, без обзира чиме су условљење и како се испољавају. Обично се сматра да говорни поремећај не представља “тешку патологију”. Имајући у виду да је вербална комуникација сложен психо-социјални феномен, она може утицати на функционисање индивидуе у психо-социјалном пољу. Међутим, у психолошко-психијатријској литератури изучавању овог проблема дат је маргинални значај, па је и интересовање за њих сасвим површно.

Говорни поремећај попут поремећене артикулације и флуентности свакој јасно формираној поруци од стране говорника даје „нови изглед“ који нарушава њену јасноћу на путу ка саговорнику. Говорна дисторзија је реметилачки фактор у комуникативном процесу и може се хијерархијски представити у зависности од степена поремећене продукције.

Унапређење сазнања на овом пољу потребно је пре свега у смислу научног и практичног деловања у вези са говорно-језичким поремећајима. Истраживања би требала да укажу на значај адекватних дијагностичких процедура које доприносе унапређењу терапијских процедура као и превенцији комуникативних сметњи и поремећаја.

Značaj oralne praksije u razvoju glasova kod djece predškolskog uzrasta

Ana Madžar Čančar — 2024-12-19

Pod terminom artikulacija podrazumijeva se pravilan izgovor glasova maternjeg jezika. Produkcija razumljivog govora zahtijeva finu koordinaciju i preciznost pokreta oralne muskulature. S obzirom da je efikasna aktivnost mišića orofacijalne regije ključna za pravilnu artikulaciju, cilj ovog rada bio je utvrđivanje povezanosti između nemogućnosti izvođenja određenih motornih obrazaca i nepravilnog izgovora glasova. Uzorak je činilo 63 djece oba pola, uzrasta od 4 do 6 godina. Od instrumenata u istraživanju korišćen je Test oralne praksije i Globalni artikulacioni test. Istraživanje je sprovedeno u dječijem vrtiću ,,Čika Jova Zmaj“ u Foči, tokom novembra 2023. godine. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji značajna povezanost između nemogućnosti izvođenja motornog obrasca “cokotanja” i izgovora glasa Š (Cramér's V = 0.009), glasa Ž (Cramér's V = 0.049), izgovora glasa DŽ (Cramér's V = 0.014), glasa Ć (Cramér's V = 0.017) i glasa C (Cramér's V = 0.008), kao i između nemogućnosti izvođenja motornog obrasca treperenja jezika i nepravilnog izgovora glasa R (Cramér's V = 0.047). Takođe je utvrđeno da zabrinjavajuće visok procenat (68,3%) djece predškolskog uzrasta ima poremećaje artikulacije.

Ključne riječi: artikulacija, oralna praksija, djeca predškolskog uzrasta

ИЗАЗОВИ У САВРЕМЕНОМ ТУМАЧЕЊУ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

Snežana Perišić

Могућности мотивације у уводном делу часа наставе српског језика у млађим разредима основне школе и значај личности учитеља при обликовању личности ученика

Jelena Stošić Jović — 2024-12-19

Мотивација ученика представља кључни фактор у васпитно-образовном процесу, нарочито у настави српског језика, која подразумева креативну продукцију и обликовање личности ученика. Успешна мотивација подразумева балансирану примену интринзичних (унутрашњих) и екстринзичних (спољашњих) подстицаја. Ученици који су мотивисани унутрашњим покретачима, као што су знатижеља и ентузијазам, показују већи степен независности у учењу, али и даље захтевају подршку учитеља у виду похвала и позитивне повратне информације. Спољашњи подстицаји, попут вербалне подршке и похвала, играју кључну улогу у развоју млађих ученика, али морају бити уравнотежени са интринзичним мотивима како би се подстакао трајни интерес за учење.

Личност учитеља је од посебног значаја у процесу мотивације, јер учитељ својим ставом, методама и приступом директно утиче на развој самопоуздања и аутономије ученика. Учитељево разумевање потреба ученика, као и способност да створи креативну и подстицајну атмосферу, доприносе обликовању личности ученика у складу са образовним и васпитним циљевима. Окружење у којем се овај процес одвија, укључујући школу, породицу и заједницу, такође игра важну улогу у мотивацији, нарочито кроз промовисање интеркултуралних вредности и сарадничке атмосфере у настави.