Obrazovanje i vaspitanje

Obrazovanje u skladu sa prirodom kao naučni fenomen

Galina Bolbas Vladimirovna — 2024-06-18

The article actualizes the idea of naturalness in the context of modern pedagogical theory and educational practice. The article characterizes the peculiarities of ideas about the conformity of nature from the standpoint of three dimensions: pedagogical, historical, pedagogical and general scientific. The essence of nature-based education is revealed and its distinctive features are revealed in the system of pedagogical concepts and ideologically close pedagogical directions, such as folk, free, natural, personality-oriented, health-saving, ecological, noospheric education. The content and semantic multidimensionality of the pedagogical phenomenon and the relevance of its ideas in the context of new challenges of modernity are determined. The article substantiates the role of nature-based education in activating the human factor, stimulating environmental, resource-saving thinking and behavior of the younger generation and contributing to the formation of an integral and harmonious personality capable of creative creation and self-realization in conditions of uncertainty and complexity of the external environment.

Psihološki problemi dece i mladih u digitalnom svetu

Žarko Trebješanin — 2024-06-18

У савременом свету утицај интернета и информационих технологија је веома велики а старосна граница корисника је све нижа. Из тог разлога је потпуно очекивано питање утицаја на дечји развој и понашање. Ставови научника и јавности су подељени а што се више развијају нове медијске комуникације све је више доказа о њиховом негативном утицају. Циљ рада је сагледавање основних карактеристика утицаја интернета, компјутерских игрица и других медија на децу и младе као и психолошких проблема који се могу јавити. Сматра се чак да прекомерно коришћење савремене технологије комуникације доприноси мењању наших традиционалних, непосредних међуљудских односа, партнерских, вршњачких и односа родитеља са децом који бивају нарушени. То може допринети појави нових “узора” који се проналазе на интернету јер интернет, телевизија и други медији обликују психу савремене деце која проводе 5 до 10 пута више уз њих него у активностима са родитељима. Данашњи млади који су свакодневно сатима на интернету често не умеју једни друге да слушају, нестрпљиви су да искажу оно што желе. Њима недостају битне социјалне вештине за сналажење у стварном друштвеном окружењу јер она немају довољно прилике да у непосредном контакту са најближима развију моћ емпатије. Уместо разговора уживо, они размењују поруке и слике. Дигитално насиље је нарочито раширено на друштвеним мрежама међу младима и децом, управо зато што немају развијену емпатију, емоционалну и социјалну интелигенцију, па зато и нису свесни последица свог непримереног друштвеног понашања на друге особе. Дигитална комуникација је брза и ефикасна за размену информација, доноси мноштво олакшица у свакодневном животу и послу, али јој недостаје непосредност и праћење повратне реакције саговорика, како вербалних тако и невербалних. А управо те повратне информације (сигнали саговорника) су битне у моделовању људски квалитетне комуникације и грађењу здравих односа.

Komparativna analiza razumevanja pročitanog u obrazovnim sistemima dinarskog područja

Biljana Mihajlovska — 2024-06-18

Образовни системи широм света континуирано унапређују образовне политике и стратешке документе, како би унапредили наставне планове и програме. Исти приступ се може приметити и у земљама тзв. „динарског региона“ (земље Западног Балкана + Хрватска + Словенија). Један од најчешћих стратешких праваца је рад на развоју језичке писмености ученика. Реализује се кроз рад наставника, али се мора вредновати кроз тестирање ученичких постигнућа на националном нивоу и кроз међународне образовне студије, као ПИРЛС. Сврха овог рада је да се испита како се национални наставни планови и програми у шест образовних система динарских земаља баве језичком писменошћу и развојем читалачких вештина. Такође упоређујемо те наставне планове и програме и покушавамо да пронађемо разлоге који такође могу утицати на успех ученика. И поред закључка да је време препоручено за часове матерњег језика у динарским земљама слично иу границама просечног времена у другим европским земљама, наставни ефекти нису исти.

Efekti integrativne nastave na časovima prirode i društva kod učenika četvrtog razreda osnovne škole sa prostora Kosova i Metohije

Ivana Simijonović — 2024-06-18

Апстракт: Циљ овог рада је испитати ефекте које интегративнa наставa има на ученичка знања. У истраживању су били укључени еколошки садржаји наставног предмета Природа и друштво које смо повезивали са садржајима Ликовне културе. Истраживање је трајало два месеца, од краја октобра до краја децембра 2021. године. Узорак је чинило 67 ученика из три школе са простора Северног и Централног Косова и Метохије. Најзаступљеније су биле девојчице (62,7%), одлични ученици (62,7%) и ученици са највишом оценом из предмета Природа и друштво (80,60%). Експериментално истраживање је подразумевало то да су ученици решавали почетни тест, затим су два месеца слушали наставну по интегративном моделу рада и након тога полагали завршни тест. Оба теста су била уједначена по броју и тежини питања. Резултати су показали да ученици постижу бољи успех на завршном тесту (како на целом тесту, тако и на тестовима Репродукције, Разумевања и Примене).

Povezanost razvojnog poremećaja artikulacije i oralne praksije

Gordana Čolić — 2024-06-18

Поремећај артикулације је развојни поремећаји који се манифестује у раном развојном периоду. Може настати због примарног поремећаја као што су анатомска одступања и сензорни поремећаји, али могу и постојати без неког јасног узрока као специфични поремећај артикулације, везујући се најчешће за незрелост оралне праксије. Циљ рада је да се утврди учесталост поремећаја артикулације и његова веза са оралном праксијом код деце предшколског узраста. Узорак су чинила деца прдшколског узраста, оба пола, типичног развоја (N=60). Квалитет изговора гласова утврђиван је на основу Тријажног артикулационог теста, док је орална праксија испитана коришћењем Теста оралне праксије. Утврђено је да велики број испитане деце има поремећај у изговору једног гласа или више гласова. Утврђена је статистички значајна повезаност између незреле оралне праксије и поремећаја артикулације (ρ=0.364; p=0.004). Иако постоји значајна повезаност поремећаја артикулације и незреле оралне праксије, без процене других могућих узрока не може се са поузданошћу тврдити да је незрела орална праксија узрок развојног поремећаја артикулације.

Inkluzija u obrazovanju i oštećenje sluha

Bojana Vuković — 2024-06-28

Током историје, образовање глувих или наглувих појединаца је значајно еволуирало. У последње време све је већи помак ка инклузивном образовању, наглашавајући једнаке могућности и прилагођену подршку глувим ученицима. Овај рад даје библиометријску анализу литературе о инклузији у образовању глувих, идентификујући кључне трендове и области за даља истраживања. Овом студијом спроведена је библиометријска анализа научних публикација на тему инклузивног образовања и оштећења слуха. Изабрана је база података Дименсионс и подаци су анализирани коришћењем софтверског алата ВОСвиевер. Резултати. Пронађене су четири групе речи које се најчешће појављују. Највећи је зелени кластер, где се најчешће понављају речи „глуви ученик“, „језик“, „двојезично образовање“ и „перспектива“. У плавом кластеру, најистакнутији чворови су речи „глув”, „знаковни језик”, „интервју”, „разред” и „књижевност”. У црвеном кластеру најчешће су речи „инвалидитет“, „заједница“ и „универзитет“. Жути кластер је најмањи и састоји се од свега неколико речи, при чему су најчешће „породица“, „професионалац“ и „старост“. Истраживачи би требало даље да истраже интеграцију технологије у инклузивно образовање за глуве особе, посебно фокусирајући се на развој нових асистивних технологија које могу побољшати приступ информацијама и комуникацији за глуве ученике. Будући истраживачи треба да наставе да раде у сарадњи са појединцима са оштећеним слухом како би осигурали да њихова искуства, потребе и перспективе буду централни за истраживање и развој инклузивне праксе у образовању.