Obrazovanje i vaspitanje

Priručnik za učenje srpskog kao stranog jezika iz pera predavača: primer privatne škole „Go Speak Serbian”

Aleksandar Miroslav Novaković — 2025-06-21

Предмет овога рада је анализа приручника под називом Worksheet Booklet: Serbian Study Materials for all 3 Levels приватне школе ,,Go Speak Serbianˮ, са циљем стварања јасније слике о његовом квалитету и месту у савременој настави српског као страног језика. Коришћена је метода теоријске анализе са техником анализе садржаја. Истраживање нам је показало да је реч о приручнику у форми радне свеске, чији садржај чини педесет лекција посвећених наизменичном увежбавању граматичких садржаја, допуни речника ученика и упознавању културолошких аспеката живота на српском говорном подручју. Приручник није каталогизован, нити има рецензенте, али ипак својим квалитетом завређује пажњу предавача. Несумњиво је да својим садржајима и дидактичко-методичким обликовањем представља значајно дидактичко средство које: 1. обогаћује наставни рад на часовима српског као страног језика, 2. сведочи о професионалној оспособљености и посвећености предавача и 3. казује много о нивоу развијености наставе српског као страног језика (с обзиром на чињеницу да је незамисливо да два или три аутора самостално реализују пројекат писања, припреме, дизајнирања и објављивања приручника).

Specifične teškoće u čitanju i pisanju u ranom osnovnoškolskom obrazovanju: Kako prepoznati, razumeti i podržati učenika

Jelena Milisavljević — 2025-07-10

Specific difficulties in reading and writing, such as dyslexia and dysgraphia, are increasingly recognized as key factors affecting the education of students in the early grades of primary school. The aim of this review paper is to examine, based on the most recent literature, the definitions, symptoms, and educational implications of these difficulties, as well as to offer teachers practical guidelines for their timely identification and support within inclusive education. Special emphasis is placed on the role of speech and language therapists in the assessment and treatment process, as well as on the importance of individualized instruction. The paper also discusses basic strategies, highlights the significance of interdisciplinary collaboration, and points to the need for systemic support for teachers. It is emphasized that intensive speech and language therapy, professional development of teachers, and pedagogical flexibility are key prerequisites for the successful education of students with dyslexia and dysgraphia

Samoprocjene nivoa moralnog razvoja učenika osnovne škole u odnosu na njihova socio-pedagoška obilježja

Marija Tomic — 2025-06-20

Морални развој ученика у основној школи представља темељни дио њиховог свеукупног развоја и обликује начин на који дјеца разумију појмове добра, зла, праведности, поштовања и одговорности. Током основношколског периода, ученици пролазе кроз значајне промјене у начину размишљања, понашања и односа према друштву, што у великој мјери обликујe њихово непосредно окружење – породица, школа, вршњаци и шира заједница. Циљ рада је утврдити да ли се ниво моралног развоја ученика разликује у односу на њихова социо-педагошка обиљежја. У ова обиљежја смо сврстали пол ученика као и разред који похађају. Истраживање је спроведено на узорку од 1203 ученика осмих и деветих разреда основне школе на територији града Бањалука. Подаци су прикупљени помоћу Скале нивоа моралног развоја- СНМР која је креирана за потребе истраживања. Добијени резултати су доказали да постоји статистички значајна разлика у корист ученица женског пола када је у питању самопроцјена нивоа моралног развоја. Ученици осмих разреда постижу боље резултате, али разлике нису статистички значајне. Добијени резултати су корисни за даље усмјеравање васпитно-образовне праксе као и будућа истраживања моралног развоја дјеце.

Stavovi učenika i nastavnika o nivoima i opštoj oceni participacije učenika u obrazovno- vaspitnom radu srednje školе

Vesna Kravarušić — 2025-06-21

Резиме: Циљ истраживања је испитивање квалитета партиципације ученика у средњој школи, кроз ставове ученика и наставника о најфреквентније заступљеним нивоима партиципације и (само)процену партиципације манифестованих облика понашања ученика. Истраживање је вршено путем упитника, који садржи модификовану Хартову лествицу партиципације. Резултати обрађивани дескриптивном статистиком и t-тестом, показују да је најчешћи ниво партиципације ученика у редовној настави декорација, у ваннаставним активностима консултације и заједничко одлучивање. Значајне су разлике у процени степена заступљености консултација са ученицима, којима наставници додељују више вредности. У редовној настави, као следећи заступљен ниво партиципације, ученици издвајају ниво манипулације, а наставници, значајно различито од ученика, консултације. И ученици и наставници вреднују партиципацију ученика у образовно-васпитном процесу као добру. Потребно је интензивирати професионално усавршавање наставника у домену дечијих права и компетенција за подучавање и учење, подршку развоју личности ученика, комуникацију и сарадњу; за почетак, рефлектовати позитивне моделе рада из ваннаставних активностиу обавезан наставни рад; допуњавати их акцијама које подржавају развој аутономије, како би се ученици оспособили за целоживотно учење, грађанске и професионалне улоге.

Кључне речи: образовно-васпитни процес у средњој школи, ученици, партиципација, нивои, општа оцена.

Uticaj vaspitne atmosfere u osnovnoj školi na školsko postignuće učenika nižih razreda

Saša Stepanović — 2025-06-21

Apstrakt: Cilj ovog rada bio je da se sistemski ispita uticaj vaspitne atmosfere u osnovnoj školi na školsko postignuće učenika mlađih razreda. Istraživanje je realizovano na uzorku od 35 učitelja sa značajnim pedagoškim iskustvom, od kojih je 94% ispitanika bilo ženskog pola, a preko 60% je imalo više od 15 godina radnog staža u razrednoj nastavi. Metodološki pristup obuhvatio je deskriptivnu analizu i teorijsku sintezu, uz primenu ankete kao instrumentalne tehnike prikupljanja podataka. Polazna hipoteza bila je da ključni elementi vaspitne klime u školskom okruženju — uključujući kvalitet nastavno-vaspitnog rada, saradnju škole i porodice, kontinuirano profesionalno usavršavanje nastavnika, kao i negovanje vrednosti poput tolerancije i bezbednosti — pozitivno koreliraju sa nivoom školskog uspeha učenika. Rezultati pokazuju da 87% nastavnika smatra da dobra saradnja sa učenicima, roditeljima i kolegama ima najznačajniji uticaj na školsko postignuće, dok 73% naglašava važnost uvažavanja ličnosti učenika. Sa druge strane, samo 45% smatra da materijalno-tehnička opremljenost škole ima direktan uticaj na uspeh učenika. Ovi nalazi potvrđuju da škola, pored osnovne obrazovne funkcije, ima i presudnu vaspitnu ulogu u formiranju ličnosti i postignuća učenika. Rad doprinosi dubljem razumevanju interdisciplinarnih aspekata vaspitne atmosfere kao ključnog činioca u kvalitetu školskog obrazovanja i podstiče integraciju porodičnih i školskih vaspitnih strategija.

Radno okruženje u ruralnim školama: sindrom sagorijevanja i profesionalni stres – razlike između nastavnika koji rade u jednorazrednim i višerazrednim učionicama

Sanja Milić — 2025-06-21

Агенда 2030 и Циљеви одрживог развоја (SDGs) наглашавају значај квалитетног образовања и улогу наставника у његовом остварењу. Наставници у руралним школама често се суочавају са специфичним изазовима у радној средини, што може прозроковати професионални стрес и синдром сагоријевања, те негативно утицати на њихове професионалне способности и академска постигнућа ученика.

Циљ овог истраживања је да се испита разлика у радном окружењу, професионалном стресу и синдрому сагоријевања наставника који раде у једноразредним и вишеразредним одјељењима руралних школа

Користио се упитник који се сатојао од података о социодемографским и радним карактеристикама, односу према раду, задовољству радним окружењем, професионалном стресу (Карасеков упитник) и синдрому сагоријевања ( Копенхаген упитник за испитивање синдрома сагоријевања).

Учествовало је 225 наставника који раде у руралним школама у Републици Српској. У вишеразредним одјељењима, више од 60% наставника пријављује синдром сагијоревања, а у једноразредим око 48%. У обје групе настаника само мали проценат наставника пријављује професионални стрес (6% и 9%). Није доказана статистички значајна разлика између наставника у вишеразредним и једноразредним одељењима у погледу односа према раду. Утврђена је статистички значајне разлике у задовољству послом, активношћу и ангажманом ученика и напретком бивших ученика.

Резултати истраживања показују да је индром ссагоревања присутан код значајног броја наставника у руралним школама, посебно код оних који раде у вишеразредним одељењима. Наставници у руралним школама генерално не пријављују висок ниво стреса, што може бити посљедица културолошких и социјалних фактора који утичу на начин перцепције и изражавања стреса. У цјелини, резултати указују да, иако наставници у вишеразредним одјељењима изражавају веће задовољство неким кључним аспектима наставе, попут професионалног испуњења и напретка ученика однос према раду и перцепција сопстевних компетенција је слична код наставника у вишеразредним и једноразредним одјењељима. Резултати овог истраживања могу имати значајан утицај на унапређење образовне политике и менаџмент школа у руралним подручјима, посебно у контексту подршке наставницима